Nakon porođaja su mi rekli da mi je sin mrtav: Posle 17 godina stigao mu je poziv za vojsku! (FOTO)

Ljubica Ribarić iz Kragujevca jedna je od mnogih koja ne zna šta se desilo sa njenim detetom. Najtežu bol koju jedna majka može da oseti, ona je iskusila na svojoj koži. Ljubica je podelila sa nama svoju tužnu priču i svoju bol.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

- Svoju priču počeću 22.05.1985. godine, kada sam u porodilištu “Kliničkog centra“ u Kragujevcu rodila dečaka.

Dvadesetak minuta po porođaju saopšteno mi je da je moj sin rođen sa rascepom nepca i da se nagutao plodove vode pa da zbog toga mora odmah biti prebačen u Beograd u “Institut za majku i dete“. Iste noći je dete preveženo ambulantnim kolima u Beograd.

Zbog komplikacija koje su nastupile po porođaju, delom zbog stresa, a delom zbog lekarskog nemara, zadržana sam u Kragujevcu u bolnici još desetak dana, a zatim otišla kod sina.

Pošto smo mu nadenuli ime Bogdan insistirala sam da se u istoriji bolesti to ažurira, nije mi dozvoljeno.

“Nije bitno da li je Bogdan ili Milosavljević, muško novorođenče, bitno je da bude dobro“, govorili su a ja prihvatila ne želeći “da ih ljutim za dobro svog deteta“.

Danonoćno sam bdila nad njim i moje prisustvo se osetilo kroz njegov brzi oporavak.To su konstatovali i lekari. U međuvremenu je dolazio i dečiji hirurg koji mi je rekao da ne brinem te da se anomalija koju moj sin ima rešava jednostavnim hirurškim zahvatom kada dete napuni 5-6 meseci.