Ova rečenica došla je glave Dušku Radoviću! Kako je ućutkana najveća BG legenda (VIDEO)

Poslednja radio emisija ovog genija emitovana je 1983. godine.

Poslušajte:

Samo godinu dana kasnije je preminuo.

Na žalost, ostaće upamćen i način na koji je Radović završio svoju novinarsku karijeru.

Tome će prethoditi, po sudu Partije, veliki i svakim danom sve veći broj nepodobnih političkih aforizama kojima je urbana legenda budila pospane Beograđane ušuškane u prividni spokoj osamdesetih.

Ivan Stambolić, prvi čovek Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i general Nikola Ljubičić, predsednik predsedništva Srbije, koji su posle smrti Josipa Broza Tita držali poluge moći, pomno su pratili šta Radović govori u etar. Pratili i od ranog jutra se nerviralil, pisao je Ekspres nedavno.

“Jesi li čuo šta je onaj ludak jutros rekao?!”, grmeo je i svako malo se jadao Ljubičić nekadašnjem gradonačeniku Beograda Branku Pešiću posle jutarnjeg moždanog treninga koji genijalni Duško forsira ranom zorom s vrha “Beograđanke”.

Čašu partijske žuči prelila je ova Duškova rečenica, izgovorena u etru:

“Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih”.

Stvari su postale ozbiljne. Radović će ubrzo biti glavna tema Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Ubrzo sledi i gašenje emisije. Partija je, međutim, bila izložena velikom pritisku javnosti. Slušaoci se bune, zovu, protestuju, traže da se Duško vrati. Uporan je, međutim, i Stambolić.

“Ugasiću i Studio B, ako treba!”, poručivao je partijski moćnik u telefonskom pozivu Radoviću.

Stambolić se ubzo pokajao. Shvatio je da partija ukidanjem Duškove emisije ima više štete nego koristi i krajem 1983. ponudio je Radoviću da mu vrate emisiju. On je, u svom stilu, odgovario:

“Ja jesam mali čovek s radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.”

Radović je već tad bio zdravstveno načet, a posle ukidanje emisije ozbiljno se rezboleo...

(Espreso.co.rs)