MITROPOLIT AMFILOHIJE SAMO SE POJAVIO USRED NOĆI I POKROPIO POLICAJCE SVETOM VODOM - Tako je spasao studente batina

Ne mogu tačno da se setim koji je to zimski mesec bio, školske 1996/97' godine. Bio sam student četvrte godine "svetske" književnosti. Nijedna godina mojih studija nije prošla bez bar dva višemesečna studentska protesta protiv Miloševićeve vlasti, u kojima sam, razume se, učestvovao bez rezerve.

Ne naročito mudrom odlukom tadašnjih lidera protesta, izašli smo iz tople i relativno bezbedne "tvrđave" Filološkog fakulteta, u kom je bila baza svih studentskih protesta, na ledene ulice Beograda, bez jasne ideje sa kojim ciljem, osim da pokažemo "da nas ima", i da prošetamo gradom. Višednevno sedenje u zgradi činilo nas je bezopasnim i nebitnim, valjda.

Oko 9 sati uveče izašli smo na Studentski trg, a odatle smo krenuli prema Trgu Republike i Terazijama. Bilo nas je nekoliko hiljada, što je za studente veliki broj, jer zaista aktivnih studenata Beogradskog univerziteta nikada nije bilo više od 10 hiljada. U Kolarčevoj ulici, oko Dvorane Kulturnog centra Beograda, sačekao nas je jak kordon policije. Temperatura je tada bila oko podnošljivih minus 5.

Sećam se da sam posmatrao lica policajaca ispod vizira od prozirne plastike. Činilo mi se da im nije bilo drago što su bili tu, ali svaki od njih izgovorio bi ono po zlu čuveno "Ja samo radim svoj posao". Nikada u životu nisam potcenio inteligenciju policajca - čak i kada ne ume dobro da se služi rečima, taj čovek je po pravilu sjajan psiholog koji već iz govora tela i grimase, a neretko i po intuiciji zna ko je pred njim i kakve su mu namere. Oni su znali da smo mi bili bezopasni, lepo vaspitani mladi ljudi bez rušilačkih i nasilnih namera.

Nakon nekoliko sati stajanja na tom mestu temperatura se spustila bar još deset stepeni ispod nule, ili je to bio subjektivni osećaj - svakako se hladnoća uvukla u kosti i prste na nogama i nama i policajcima. Čuvari poretka bili su umorni i sve nervozniji, verovatno i sluđeni od slušanja himne protesta - pesme "Fire Starter " grupe Prodigy sa pokretnog razglasa bar dvestoti put te večeri.

Komandir jedinice prošao je od jednog do drugog policajca i svakom od njih rekao je nešto na uvo, pošto drugačije nije mogao da saopšti komandu u toj buci - komandu koja je gotovo sigurno glasila "Stavite gas maske, bacite suzavce i tucite pendrecima sve pred sobom". Videlo se na licima policajaca da su čuli nešto čemu se ne raduju.

Upravo tada, iz pravca Terazija kroz kordon se probio mitropolit Amfilohije, sa umanjenom kopijom ikone Bogorodice Trojeručice u ruci. Policajci su se potpuno zbunili ali razmakli su se i pustili su ga da prođe.

Tada novi i još nepoznati lider studentskog protesta, Čeda Jovanović, prišao je i poljubio mitropolitovu ruku, a za njim su to uradili i mnogi drugi studenti. Muzika se utišala i čuli smo kako Amfilohije nešto peva, a sledećeg trenutka pružio je ikonu nekome da pridrži, izvadio iz torbe buket suvog bosiljka i posudu sa svetom vodom, kojom je počeo da kropi policajce, najpre celi kordon širokim zamahom, a onda od jednog do drugog po glavama. Neki policajci skinuli su šlem i prekrstili su se. Nakon što su dobili takav mokri blagoslov od mitropolita, oni koji su bili bez šlemova bez reči su se okrenuli i izašli iz kordona, a za njima i oni koji nisu skinuli šlemove. Komandir je gledao zgranut šta se dešava, a onda je i on otišao.

A mi smo radosno "osvojili" ostatak grada, prošetali do Skupštine pevajući i skačući da se ugrejemo, pa onda natrag u toplinu učionica na Filološkom fakultetu, gde smo spavali.

Tada sam shvatio da Amfilohije nije svešteno lice nalik na ostala sveštena lica, ni čovek kakvi su obični ljudi. Ko je znao kakva je bila Miloševićeva policija, dobro zna koliko je hrabrosti trebalo za ovaj čin, a onaj ko ima predstavu kakav je u Crkvi poredak zna da je Amfilohije ovim postupkom narušio praktično sve kanone u paketu, da učini ono što je smatrao ispravnim.

Bonus video: