Priča koja je objasnila kosmos: PABLO H. LUIS MOLINERO - DVE BEBE (kratka priča)

Dve su bebe u utrobi majke. Jedna upita drugu: "Veruješ li u život nakon rođenja?"

Druga odgovori: "Zašto pitaš? Naravno. Mora biti nečega nakon rođenja. Ovde smo zato da se pripremimo za ono što dolazi."

"Glupost," reče prva. "Nema života nakon rođenja. Kakav bi to život bio?"

Druga reče: "Ne znam, ali biće više svetlosti nego ovde. Možda ćemo hodati na sopstvenim nogama i jesti sopstvenim ustima. Možda imamo više čula nego što sada možemo i da zamislimo."

Prva odgovori: "To je apsurdno. Nemoguće je hodati. I da jedemo sopstvenim ustima? Smešno. Pupčana vrpca nam daje hranu i sve što nam je potrebno. Ali je prekratka. Tako da je život posle rođenja, po logici stvari, nemoguć."

Ali druga je insistirala: "Pa, mislim da nešto postoji i možda je drugačije od ovoga sada. Možda nam neće trebati ovaj prirodni kabl."

A prva odgovori: "Besmislica. Uostalom, ako ima života, i nakon njega nema ničega nakon mraka i tišine. To ničemu ne vodi."

"Pa, ne znam," reče druga, "ali ćemo definitivno videti majku i ona će se brinuti o nama."

Tada prva beba odgovori: "Majku? Veruješ li ti u majku? To je smešno. Ako majka postoji, gde je ona sada?"

Druga reče: "Ona je oko nas. Okruženi smo njom. Deo smo nje. U njoj živimo. Bez nje, ovaj naš svet ne bi mogao ni da postoji."

Tada prva reče: "Pa, ne vidim je, pa je logično i da ne postoji."

A druga odgovori: "Ponekad, kada ćutiš, koncentrišeš se i stvarno oslušneš, možeš da osetiš njeno prisustvo i možeš da čuješ njen prelepi glas kako te doziva odozgo".

(Prevod: Danijela Marković)

Bonus video: