Sela sam za volan pijana. 7 godina kasnije stiglo je nešto što me šokiralo!

Laknulo mi je, ne idem u zatvor! Imam sreće. Bar sam mislila da je imam. Sve sam platila, regulisala na vreme, ispoštovala 6 meseci. Što bi rekao Balašević " i sve po zakonu..."

Drugi proces je tekao, osiguranje nije odustajalo, a vreme je prolazilo. Žalba na presudu, pa žalba na žalbinu žalbu, ali niko nije iznad zakona.

7 godina kasnije, tačnije pre nekoliko dana, stiže još jedna koverta. Ovoga puta bela. Pomisli čovek na sekund da je nešto dobro, ali nije!

Rešenje o izvršenju! Imam 5 dana da predam izjavu o imovini i da zajedno sa sudskim troškovima i kamatama platim 10.500 evra. Šok. Suze. Panika. Anksioznost.

Sve me je sačekalo! Nisam bila spremna na to. Kako da to platim? Šta da radim?

Prodala sam automobil, kredit već imam kao i svi Srbi, a ostatak će mi biti prinudno naplaćen preko bankovnog računa, tačnije preko blokade istog. Sve za šta sam radila godinama, mučila se, borila, sve je propalo i nestalo u jednoj sekundi. U jednom nepromišljenom trenutku iz prošlosti.

Ovo nije problem koji ću rešti ili kako to naš narod kaže "stisnuću se mesec, dva do šest". Ovo je problem koji će mi stajati nad glavom još 7 godina najmanje. Radiću naporno i vredno kao i do sada, ali neću imati novca apsolutno ni za šta.

Najgore je kada u pijanom stanju ili u kakvom god ubijete čoveka, ali i da vam se ne desi najgore, alkohol može da vas uništi. Jedna greška, jedan sekund i sve nestaje u treptaju oka.

Ne igrajte se, nemojte kao svaki Srbenda da mislite da ste jači od Supermena kada popijete koju, pa onda ne samo da možete da vozite, ma možete i da letite. Ne možete i ne pokušavate!

(A. N.)