LEPA KRISTINA JE ROMKINJA, I TO DOKTORKA! Svi u nju gledaju kad uđu u ambulantu! KORONA JOJ JE ŽIVOT PROMENILA

Da li biste se začudili da vas kod lekara dočeka jedna lepa Romkinja?

Ma kakav vaš odgovor bio, velika većina, činjenica je, bi se zaprepastila. Većina ljudi smatra da su oni neugledni, da žive od prosjačenja i sakupljanja sekundarnih sirovina. Iako mnogi žive na rubu egzistencije, i neobrazovani, uvek ima i onih najpozitivnijih mogućih primera.

Jedan od njih svakako je mlada Nišlijka, Kristina Asanović, koja ima samo 26 godina. Završila je medicinu, a već se u julu sa završetkom školovanja upustila u borbu protiv najveće svetske pošasti - korona virusa. Mlada doktorka sačekala nas je ispred nekadašnjeg sportskog dispanzera "Čair", koji je sada ambulanta. Izašla je da razgovara sa nama na pauzi, u belom mantilu, u kratkim trenucima predaha. Ispričala nam je tada, maltene u dahu, kratku priču o sebi.

- Rođena sam Nišlijka i ovde sam završila najpre srednju medicinsku školu, a onda sam upisala i fakultet, smer integrisanih akademskih studija medicine. Diplomirala sam u julu ove godine. Pred kraj studija sam odmah počela da volontiram u kovid ambulanti u okviru doma zdravlja, u julu i avgustu. Tada se poklopio i otpočeo moj obavezni državni staž u trajanju od šest meseci. Završavam ga kroz nekih mesec dana i nastavljam odmah sa radom u Kliničkom centru.

Mlada, lepa i puna energije, iako je ceo dan u službi lečenja svojih sugrađana, ispričala nam je koliko joj je podrška značila kako od strane roditelja, tako i od strane fondova.

- Imala sam baš veliku podršku od strane mojih roditelja, to mi je mnogo pomoglo. Takođe, mnogo mi je značila i podrška od strane REF-a. Dobijala sam njihovu stipendiju unazad tri godine. To mi je dosta pomoglo, posebno što se tiče te mentrske podrške. Mentor mi je bio profesor sa fakulteta, i pored toga što mi je pomagao tokom studija mnogo mi je pomogao i u tom nekom moralnom smislu.

Mislila je da ovde nema budućnosti, ali su snovi ti koje je upravo odlučila da sledi.

- Dok sam bila mlađa, pričala sam da ću da odem u neku razvijeniju zemlju. Ne bih volela da napustim svoju zemlju, jer ma kakva god da je – moja je, posebno ne bih volela da napustim ni moj grad. Mnogo bih više volela da se ovde ostvarim kao doktor.

Kristina je sada na stažu, a sada je već trenutak kada ozbiljno razmišlja o specijalizaciji.

- Za pet godina sebe vidim kao ostvarenog doktora iz užih specijalizacija interne medicine i endokrinologije, to me mnogo zanima. Sebe bih možda videla u tom svetu. Medicinu sam upisala ne samo zato što volim jedan deo tela, već gledam ljudski organizam kao jednu celinu.

Kada se govori o zapošljavanju Roma, ali i drugih njenih sugrađana, Kristina kaže da je nekima korona, ma kolika ona nesreća bila, donosi i sreću.

- Diskutabilno je kad se o zaposlenju priča na jugu Srbije. Kovid, nesreća koja nas je zadesila, ima i sreće u nesreći. Država je počela da obraća više pažnje na zdravstvo, neki mladi ljudi uspeli su da se zaposle po kovid ambulantama, što u domu zdravlja što u Kliničkom centru. Što se zaposlenja nakon staža tiče, nadam se da ću posle februara moći da se nadam i poslu. To mi preostaje da tek vidim - kaže nasmejana Kristina.

Kristina svoju budućnost nije prepuštala slučaju. Odlučila je da uzme sve konce u svoje ruke i da svoje snove - ostvari.

- Svim mladim ljudima moram da poručim to da moraju da veruju u svoje snove. Moraju se izboriti sa svime što nosi naša nacionalna pripadnost. Znam da nije lako, kao što znam da nije lako završti ni srednju školu i fakultet, kao što nije lako držati se podalje od diskriminacije koja nas prati kroz čitav život, od osnovne škole do srednje škole, onda i fakulteta

- Verovati u svoje snove, nikada ne posustajati, to je moj moto. Završetak fakuleta ne znači samo diplomu, već u rad na sebi. Fakultet nije samo učenje, već otkrivanje sebe - izričita je Kristina.

„Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Niša."

(Espreso.co.rs)