ANA JE ROMSKA HEROINA IZ NIŠA! Bori se za žene koje TRPE NASILJE, i sama je rekla STOP DISKRIMINACIJI

Ona je žena.

Ona je Romkinja.

Ona je pobedila sve stigme. Postigla je ogroman uspeh.

Za nju se slobodno može reći da je - Supermen.

Ona ima neverovatnu snagu svakodnevno, i uprkos tome što je društvo diskriminiše, prkosi svim burama koje bi da je obore.

Ona je snažna Romkinja, Ana Saćipović, koja je predsednica Udruženja Romkinja “Osvit".

Došla je iz romske porodice, sedmočlane. U vreme kada je upisivala školu bila je jedina Romkinja koja je upisala gimnaziju.

- Nakon završene gimnazije, upisala sam fakultet, završila ga i po profesiji sam novinarka. Imam desetogodišnje iskustvo rada na lokalnim elektronskim medijama.

Ana je iz medija prešla u nevladin sektor još pre 15 godina.

- Kroz novinarski rad prošla sam sve lokalne medije u Nišu, a onda 2005. godine otvorila žensko - romsku nevladinu organizaciju iz iskustva koje sam stekla na gradskom SOS centru, jer sam kao novinarka intervjuisala osnivačice prvog SOS telefona još 1992. godine, profesorku Nevenu Petrušić i Slobodanku Ilić Konstantinović.

- Tada sam bukvalno shvatila da je u meni mnogo jača želja da pomognem ženama nego da se bavim novinarstvom, mada je i uloga medija u tom problemu nasilja nad ženama veoma važna. Ipak, sebe sam videla u direktnom kontaktu sa ženama žrtvama nasilja, tako da sam 2005. godine otvorila organizaciju i pokrenula prvi SOS telefon na romskom jeziku u Evropi.

Ova uspešna Romkinja dobitnica je mnogih nagrada.

- Godine 2019. sam i dobitnica prve nagrade Saveta Evrope, za podršku i inetgraciju Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu i Turskoj. Proglašena sam Romkinjom heroinom, ali mislim da je mnogo značajnije da pohvale dobijam od žena sa kojima sam direktno u kontaktu, nego od različitih instanci i funkcionera. I to znači, čast mi je, ali je mnogo značajnije kada vidim da smo skinuli brigu sa lica ženama kojima je naša pomoć bila potrebna.

Iako je sama uspela da se izbori sa bremenom te sistemske diskriminaacije, jasno joj je koliko je nekim ženama teško da iz istog isplivaju. Vrlo dobro zna zašto su Romkinje u tom začaranom krugu, i zbog čega i u kojim vidovima one najviše trpe nasilje.

- Mnogo toga utiče na tu višestruku diskriminaciju. Prvo, Romkinja je nedovoljno obrazovana, što je već dovodi u kategoriju građanki drugog reda koje su diskriminisane, i to ne gledajući nacionalnu pripadnost. S tim, ona je ekstremno siromašna. Takođe je i to vodi u tu grupu građanki koje su diskriminisane. Ona je pripadnica ženskog pola, zbog čega je takođe automatski diskriminisana po polu. Diskriminisana je po nacionalnoj pripadnosti, i to od strane većinske populacije, ali i kao žena od strane svoje romske zajednice. U samoj svojoj porodici ona trpi diskriminaciju. Ma koliko mi pričali da živimo u 21. veku i savremenom dobu, patrijarhat ima mnogo duboke korene u mentalitetu svih nas.

Žene su upravo zbog tog patrijarhata slabiji pol i samim tim žrtve nasilja.

Osim što su slabije fizički, one su slabije i ekonomski.

- Postoji mnogo razloga zašto su Romkinje žrtve porodičnog i partnerskog nasilja. Jedan od razloga je što veoma, rano, zbog rane udaje i dečijih brakova, ispadaju iz sistema obrazovanja, pa ne mogu raditi na sebi i ne mogu da budu osnažene, ne mogu da priušte samim tim sebi egzistenciju na osnovu svog obrazovanja, te stoga potpadaju pod uticaj porodice. One su tako vaspitavane da moraju da ispunjavaju zahteve i da udovoljavaju potrebama drugih članova porodice. Tu je mnogo važno reći i to da romska porodica nije u stanju da ulaže u obrazovanje devojčica.

To nije slučaj samo romskih porodica, nego generalno populacije na selu i u svim siromašnijim porodicama, svuda u svetu, ne samo u Srbiji i Nišu.

- Što je veće siromaštvo, to je porodica više okrenuta ka dečacima, i ka podršci dečaku zato što računaju da je muškarac glava porodice i da je on dužan da obezbedi egzistenciju za porodicu. Nažalost, mi živimo u 21. veku kada su potrebe članova porodice mnogo izraženije, kada je neophodno da oba partnera privređuju i doprinose porodičnom budžetu. U ovom slučaju, devojčice romske nacionalnosti, pošto vrlo rano ispadaju iz obrazovnog sistema i pošto porodica nije spremna da ulaže u njihovo obrazovanje, jer se već od rođenja deteta ženskog pola računa da je ona tuđa kuća i da će doprinositi toj porodici samo kroz svoj fizički rad, odnosno obavljanje kućnih poslova i briga o mlađoj braći i sestrama, sakupljanjem sekundarnih sirovina i svim drugim vidovima nelegalne trgovine, ona vrlo često bude izložena tim dečijim brakovima.

Devojčice se prinude da se udaju, jer se time u porodici smanjuje "broj gladnih usta koje treba nahraniti".

- Ta pobuda rađa se iz želje majki i očeva da ih udaju u malo bolju porodicu i obezbede im egzistenciju, odnosno da ne budu gladne. To je zaista diskutabilno pitanje koje moramo svi mi kao društvo da razmatramo i da tražimo zajednička rešenja.

Naša sagovornica inače je veliki pobornik ranih dečijih brakova.

- Mišljenja sam da svi stariji članovi porodice treba da se sankcionišu ukoliko dozvole sklapanje maloletničkog braka. Čitavo društvo mora da radi na tom problemu. Mi imamo dobru zakonsku regulativu, koju naravno moramo još uanprediti i dopuniti. Činjenica je da ono što imamo, od raznih predrasuda i stereotipa, predstavnika uprava i insititucija koje ne deluju u okviru svojih nadležnosti, tome ne možemo stati na kraj.

Promena svesti građana je dugoročan proces. Na tome treba da se radi godinama, decenijama. Postoje nadležnosti ko šta sme i može da radi da bismo imali jedno kvalitetno demokratsko društvo.

- Nevladin sektor može da radi, pošto je inače na terenu sa građanima i građankama, da najbolje prepoznaje njihove potrebe i probleme. Mi možemo da utičemo kroz razne aktivnosti i mobilizaciju zajednica na promenu svesti, na ukazivanje pozitivnih primera u društvu, na uticaj donosioca odluka upoznajući ih sa problemima. Država mora da donosi zakone, da ih primenjuje. Mi možemo da ukazujemo na to koji članovi zakiona nisu adekvatni u praksi i primeni tih zakona. To smo već radili. Od 2017. godine kada je stupio na snagu novi zakon o suzbijanju nasilja nad ženama mi smo tačno videli da jedna od mera zaštita, koja podrazumeva udaljenje nasilnika iz stana apsolutno ne odgovara pripadnicama romske godine.

- Mi to iz naše prakse već tri godine ukazujemo na raznim dopisima razgovorima. Romkinja, ako je trpela nasilje i njen muž se udalji iz kuće, ostaje u kući sa članovima njegove porodice. Romska zajednica živi u proširenim porodicama, i ona je izložena višestrukoj torturi. Ta mera nije adekvatna za Romkinje. Mi kao društvo moramo da predvidimo druge mehanizme - zaključuje naša sagovornica.

Udruženje Romkinja Osvit dobilo je 13. februara 2017, godine besplatnu SOS telefonsku liniju na romskom i srpskom jeziku. U tome im je pomogao Telekom Srbija, a pomoć se može potražiti na broju 0800/10 09 09.

Ovo udruženje, trenutno jedino u Srbiji, pruža usluge SOS telefona 24 sata, sedam dana u nedelji, u skladu sa Zakonom o primeni Konvencije Saveta Evrope.

Ova besplatna SOS linija je primer dobre prakse. No, i ovo kao i udruženja slična njemu, nailaze na niz prepreka, a u vezi sa Zakonom o primeni konvencije SE i odnosom lokalnih samouprava prema njihovim zahtevima.

Niško udruženje Romkinja „Osvit“ pruža mogućnost da SOS pozivom prijave nasilje uz garanciju anonimnosti. Saveti se dele na srpskom i romskom jeziku.

„Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Niša."

(Espreso.co.rs)