ONI ME BODRE I KADA KLONEM, NJIHOVA PODRŠKA - TO SAM JA! Jasmina je Romkinja i biće psiholog, OVO JE NJENA PRIČA

Jasmina Ristić, mlada Nišlijka, studira psihologiju u svom gradu.

Kao buntovna devojčica, pa do danas, imala je isti stav. Nije dala da joj ga ikada iko ospori, i njega se drži i dan danas. Kaže da to što je Romkinja nije razlog da se ne školuje, a sa istom porukom uvek se obraća svim ljudima iz svoje zajednice.

Ispričala nam je čime se sve sada bavi, ali i koji su joj planovi za budućnost.

- Završila sam gimnaziju "Bora Stanković" u Nišu. Isprva, sa ovim mojim izborom roditelji se nisu složili. Više su bili za to da kao žensko dete uzmem neki zanat, jer gimnazija ne garantuje ništa i posle nje mora da se upiše fakultet. Istrajala sam u svojoj odluci i upisala gimnaziju jer sam želela da se trudim, da učim i da radim na sebi. Roditelji su tada uvideli da mlađoj sestri dajem dobar primer, i da ću vredno raditi dok ne dobijem fakultetsku diplomu, pa su vrlo brzo postali moja najveća podrška, moj vetar u leđa...

Jasmina je danas na trećoj godini osnovnih akademskih studija psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu.

- Dobro mi je na studijama, teško je ali se uči, snalazim se, radim na svom akademskom obrazovanju jer želim da uspem.

Podršku u ovom važnom zadatku koji je sebi zadala, osim roditelja, pružaju i prijatelji. Oni je bodre i mnogo su joj veliki oslonac.

- Da nije njih možda i ne bih istrajala usred svih nedaća koje smo imali. Bili su uvek uz mene, bodrili me i kada klonem...

Kada se potegne pitanje o diskriminaciji, svi Romi su svesni toga da je i dalje ima, ali da je situacija ipak mnogo bolja nego ranije. Mlada Jasmina takođe tako misli, posebno jer je svedok stanja u njenom voljenom Nišu, gde je stanje po ovom pitanju, reklo bi se najbolje.

- Diskirminacije po nacionalnoj osnovi ima, ali je sreća što je diskriminatora danas sve manje. Zaista sam srećna što živim u ovom gradu, sa takvom omladinom, gde su svi širokih shvatanja. Napredovalo se mnogo od na primer vremena mojih roditelja, i nije toliko sada bitno koje ste nacionalnosti, vere niti seksualne orijentacije. Mladi su zaista širokih shvatanja, i to je lepota ovog grada. Možete da budete šta god poželite. Ako imate prijatelje i porodicu i prijatelje uz vas, onda je samo nebo granica.

Pitali smo je gde vidi sebe za pet godina, a svoju viziju nam je objasnila u par rečenica. Poentirala je, posebno ako se uzme u obzir da joj je cilj dalje osnaživanje dece.

- Naravno, sebe za par godina vidim ovde, u mom Nišu, kao psihološkinju, možda čak i kao školskog psihologa. Mislim da je škola ta koja nudi mogućnosti, i dosta utiče na razvoj deteta. Vidim se možda u osnovnoj ili srednjoj školi, sa decom kojima bih pomogla kao psiholog.

Njena poruka za sve mlade ljude je da apsolutno nikada ne odustaju.

- Odustajanje nikada nije opcija. Čak i u onim najtežim trenucima nekada morate da stisnete zube i da date svoj maksimum da pobedite sve predrasude, da pokažete koliko možete. Sve što je teško prođe, svaka kriza identiteta je uvek samo trenutno stanje, i to ne samo u ovim mladim godinama već je život borba sa samim sobom, a potom i sa svime drugom.

Nikada se ne predavati, nikada ne odustajati, jer se nikad ne zna šta nosi dan a šta noć - zaključuje Jasmina Ristić.

Jer - sreća je iza ugla, samo je treba uhvatiti.

Zaista.

Ona vam je najbolji mogući dokaz toga.

„Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Niša."

(Espreso.co.rs)