MAJKA I ĆERKA IMAJU ISTU DIJAGNOZU: Odbijene su za negu, nemaju dovoljno novca za lekove, pomozimo im

Tuga nije toliko biti siromašan, koliko bolestan, a nemati novca da se lečiš. Tuga je biti roditelj, biti majka koja nije sposobna da se brine o sebi, a kamoli o detetu koje ima istu dijagnozu... Tuga je ne uzimati lekove, jer nemaš da ih kupiš, pošto ćeš sve što imaš dati detetu, a svestan si da ti treba da imaš snagu da brineš o njemu... Raspolažeš sa 12.400 socijalne pomoći mesečno, podstanar si i kiriju plaćaš 70 evra, a samo za lekove za tebe i dete treba 40.000. Samo jedan za razređivanje krvi je 6.000 dinara. I na sve to, pored silnih dijagnoza, odbiju te za tuđu negu i pomoć...

Upravo ovakva je sudbina Jelene Radovanović (40) iz Šida, koja u novembru po ko zna koji put ide na pripreme da bi je stavili na listu za transplantaciju srca, jer ima tešku srčanu bolest - dilatativnu kardiomiopatiju.

Bez obzira na to, na ugrađen pejsmejker, dva srčana udara, jedan moždani, operisane trombove u nogama, i bez obzira na to što ista sudbina može da zadesi i njenu ćerku Vanju (18), nju je prvostepena komisija u Sremskoj Mitrovici, pre par dana, po drugi put u 6 godina, odbila za tuđu negu i pomoć.

Zdravstveno stanje njene ćerke se zasad prati, još joj doktori ne preporučuju transplantaciju. Obe uzimaju šaku lekova dnevno. Doduše, Jelena kada ih ima...

Prvi put im nije odobrena uprkos žalbama, čak i tužbi, za koju je, na kraju, sama Jelena morala da plati sudske troškove. Sada se ponavlja ista situacija, zbog koje će sledeće nedelje opet podneti žalbu na rešenje Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

- Ja se lečim 18, a ćerka Vanja 15 godina. Još nisam na listi za transplantaciju. 24. novembra idem na pripreme u Kamenicu, ne znam koja je to po redu. Živim sa ćerkom koja ima istu dijagnozu, pije lekove za srce i vodu. Njeno zdravstveno stanje se za sada prati. Doktori joj još ne preporučuju transplataciju organa. Završila je srednju školu prošle godine, želi na fakultet, ali ja nisam u mogućnosti da to platim - priča Jelena za Telegraf.rs:

- Podstanari smo. Roditelji su mi umrli. Majka mi je umrla sad u maju, a ona nam je dosad pomagala svojom malom penzijom. Jedino redovno primanje je socijalna pomoć, koja je 12.400 od Centra za socijalni rad, i od Opštine Šid dobijamo jednokratnu novčanu pomoć od 15.000 dinara. Daju nam kada god imaju.

Samo tri leka na recept

Poslednji drugi zahtev za tuđu negu i pomoć Jelena je podnela u novembru prošle godine. Skoro godinu dana je čekala rešenje, da bi je na kraju, opet odbili.

- Mitrovačka prvostepena komisija o tome odlučuje. Podneću žalbu. Ja nisam u stanju da radim. Poslednji put kada su mi merili srce mi je radilo sa 25, 27 odsto kapaciteta. Ja hoću, ali ne mogu da radim. Jedan dan funkcionišem, a onda mesec dana ležim. Funkcionišem do kola, i iz kola. Lekove pijem kad ih ima, onda se čudim zašto mi je loše. Samo jedan, za razređivanje krvi košta 6.000 dinara. Nikada nisam primala tuđu negu i pomoć. Pre 6 godina sam podnela zahtev za nju, čekala rešenje godinu i po dana, odbili su me. Žalila sam se, opet su me odbili. Čak sam i tužbu podnela, po kojoj su me, takođe, odbili, pa sam ja na kraju platila sudske troškove. Ovo je drugi put da sam podnela u novembru prošle godine i sad mi je stiglo rešenje da sam odbijena - priča on.

Jedinu pomoć koju trenutno Jelena i Vanja imaju jeste od prijatelja koji su izgubili ćerku.

- Najviše nam pomažu ti Anđelka i Steva, i Vanjin tata i žena iz Švajcarske, koju nismo ni znali. Ona nam uplati 50 franaka svakog meseca. Upoznali je tek pre 2 godine. Mesečno nam za lekove treba preko 40.000, plaćam skoro sve, samo tri leka idu na recept, ostale plaćam 5.000 doplate a sve drugo punu cenu. Trakice za šećer kupujem, o tome dnevno treba da izveštavam doktorku iz Novog Sada, a za to nikad nemam, jer mi svakodnevno treba po 7 - jada se Jelena i dodaje da joj prijatelji pomažu i u nabavci praška za veš, toalet papira, hrane...

Kako Telegraf.rs nezvanično saznaje u PIO Fondu u Sremskoj Mitrovici, ovaj slučaj još konačan, jer nisu iskorišćena sva pravna sredstva u ovom procesu.

Naime, pošto Jelena ima pravo na žalbu, koju će ona kao što rekosmo, iskoristiti, tek odluka po njoj biće konačna.

- Rešenje o odbijanju doneo je Centar za socijalni rad na osnovu nalaza veštaka prvostepene komisije. Pošto nisu iskorišćena sva pravna sredstva, rešenje ne treba uzimati kao konačno. Nakon žalbe na rešenje opet će se veštačiti i doneti odluka - saznajemo u PIO fodnu u Sremskoj Mitrovici.

Račun za pomoć

Jeleni i njenoj ćerki Vanji se može pomoći uplatom na broj žiro računa je 325930060007838747 u Vojvođanskoj banci, na ime Radovanović Jelena. Svaka druga vrsta pomoći im je dobrodošla, a za to im se svako ko želi moće obratiti na broj telefona 062-533- 719.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Telegraf.rs)