PRE 4 GODINE SAM SE SKINULA PRED KAMERAMA, ALI SVE JE KRENULO NIZBRDO POSLE TOGA: Promenila sam svest ženama, ali..

Vesti koje narod želi da čita prosto moraju da budu bombastičnog naslova da bi skrenule pažnju, to me je naučilo iskustvo od oko 20 godina u medijima. Kada sam pre 4 godine došla u redakciju Espresa, shvatila sam da ovde mogu da probam da učitam na naše čitaoce na ovaj ili onaj način. U dogovoru sa urednicima, rešili smo da na svetski dan borbe protiv raka dojke osmislimo projekat koji neće sadržati samo brojke, statistike, želeli smo da dopremo i do muškaraca i do žena i da im objasnimo zašto je pregled bitan, da nema stida nema sramote i najbitnije ne treba da bude straha! Da li ste znali da 4.600 žena u SRBIJI godišnje oboli od raka dojke, da li ste znali da 1.600 njih nažalost izgubi bitku sa ovom bolesti, da ko zna koliko dece godišnje izgubi majku, koliko muškaraca izgubi najveći oslonac u svom životu... Da li znate koliko podrške i ljubavi treba da bi se bitka dobila?

Pre 4 godine, skinula sam se pred kamerama da bih pokazala da ako mene nije bilo strah da se snimam polugola, zašto je vas strah da preventivno uradite pregled? Da li znate koliko muškaraca je kliknulo na tekst sa naslovom "Skinula sam se pred ljudima i dozvolila da me pipaju pred kamerama: I to iz najboljeg mogućeg razloga (FOTO) (VIDEO) (BEZ CENZURE)" samo da bi videlo moje grudi, a nakon pročitanog teksta bilo ih je sramota? Dosta njih, ali cilj je postignut, svest je podignuta i ako sam s vremena na vreme bila na stubu srama i to ne od ljudi koje ne poznajem već nažalost i od bliskih saradnika. Želela sam da nakon nekoliko godina i za 5. rođendan Espresa, sažmem utiske od tada i ukažem na ono šta se dešavalo nakon ovoga i nastojaću da kao i uvek budem surovo iskrena prema vama. Kada je izašao tekst, odjednom su počele da mi pristižu poruke od raznih žena na društvenim mrežama koje su bile tako divne i pune podrške da sam se zaista osećala da sam nešto promenila. Verovali ili ne, bilo je i poruka od muškaraca i to ne onakve kakve mislite već teške ispovesti onih koji su izgubili majku, ženu koji su shvatili poentu ove priče.

Na moju veliku žalost, bilo je i onih koji su na sve ovo rekli: "Željna pokazivanja", "Mogla je i skroz da se skine" i sličnih malicioznih komentara i to najčešće upravo od žena koje su trebale da shvate zašto ovo radim. Mislite da je meni bilo zabavno da me snimaju dok mi se radi pregled? Mislite da ja nisam strepela od rezultata? Da li mislite da je zabavno sve ovo? Nije! Ipak, nisu komentari ti koji bole, iskreno baš me briga za ljude koji na sve gledaju kvarnim očima, neka bude da sam i ovo i ono, ali ako sam uspela da nagovorim makar jednu ženu da ode na preventivni pregled ili muškarca da nagovori svoju lepšu polovinu da to učini - moj zadatak je izvršen, ali nisam o tome želela da vam pišem, priča je ipak mnogo teža od tračarenja po ćoškovima.

Dve godine nakon ove reportaže, krenuli su moji problemi. Pregled jeste pokazao da nemam rak dojke, da su mi grudi čiste kao suza, ali koliko god ja vama pisala o preventivi sama to nisam učinila za neke druge delove tela! Moj pritisak je naglo počeo da skače, mislila sam da je od stresa i obima posla, ipak kada sam u redakciji imala krvni pritisak 220/120 i kada me je hitna pomoć odvela, morala sam da uradim sve detaljne analize, a tu je moj pakao počeo. Naime, pronašli su mi cistu od 23cm na desnom bubregu koja je očigledno uzrokovala velike probleme sa mojim zdravljem, znate i sami kakva je procedura pa dok nisam otišla na operaciju prošlo je nekoliko meseci i ako je situacija bila urgentna! Pokušaj mog urologa da mi spasi bubreg bio je sjajna ideja, vađenje ciste trajalo je satima, a po njegovim rečima to je bio vanzemaljac a ne cista, naravno da je bilo komplikacija i jedva sam prezivela ali to se dobro zavrsšilo. Mesec dana kasnije otišla sam na kontrolu i čik pogodite - cista se vratila i već ima oko 20cm!!!

Zakazana mi je operacija vađenja bubrega i to u roku od nepunih godinu dana od prethodne operacije, bilo je rizično, ali na svu sreću ja sam užasno jaka žena i to je prošlo! Opet godinu dana kasnije otišla sam na još jednu operaciju slepog creva i to sada u vreme korone, ne treba da pominjem da su mi sve operacije na desnoj strani i da je bilo jako teško! I to sam preživela... Ipak, sada imam 40 godina, dosta sam se ugojila nakon svega jer je to bio veliki stres za organizam koji sam preživela u poslednje 3 godine, na sve to pojavili su se još neki problemi, ali ne bih želala da ovaj tekst bude potpuna depresija ja nisam takva. Hoću da kažem da nisam mogla ni da pretpostavim pre 4 godine da će moj život biti ugrožen nekoliko puta, da ću morati da se borim za svoje zdravlje tako mlada, samo zato što nisam vodila računa i kada sam mislila da to radim.

Moramo da se pazimo, moramo da čuvamo najbliže, treba da budemo hrabri i suočimo se sa svim problemima koje nam život nameće. Nema odustajanja, nema primirja u ratu protiv bolesti, imala sam hrabrosti da se skinem pre 4 godine zbog sebe i zbog vas, nadam se da smo svi naučili bar jednu vrednu lekciju iz svega ovoga.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)