PRVI SRPSKI GEJ KOJI JE DOBIO AZIL U KANADI OTVORIO DUŠU: Na 1 stvar mi se svi šokiraju, A SVE JE ŽIVA ISTINA!

Srpski gej aktivisti Boban Stojanović i Adam Puškar su pre tri godine dobili azil u Kanadi i zauvek napustili Srbiju. Tako su postali prvi srpski gej par koji je dobio azil.

Boban Stojanović, koji je rodom iz Zaječara, na svom Fejsbuk profilu je napisao da stalno dobija poruke sa pitanjem kako se neko preseli i kakav je život u Kanadi.

Iza pitanja obično sledi mini ispovest o tome kako je u Srbiji zaj**ano, teško, nema nikakvog reda, korupcija, sve preko veze, kurve i vikendice, slabe plate, sve stoka i barga, nesigurnost stopostotna u svakom smislu.

On navodi da ljudi uvek odgovori da razume situaciju i da im odgovori na pitanja, ali da često dobija poruke koje počinju sa ,,Čekaj brate...'', a koje se zasnivaju na nerealnim očekivanjima.

Sve bude OK dok ne dobijem poruku (a to je recimo u 75% slučajeva), sa "čekaj, brate" i onda ide: 'Znači, nema rad na crno?' ili 'Čekaj, a ja baš moram da prijavim taj porez' ili 'Ne se*i da mi pola plate ode na stan, račune i hranu!?". Kad im na ova pitanja odgovrim sa "da" poklope me (jer ja ne znam sve, očito), sa nečim tipa: "Pazi, meni od bureza šurnjajina snaja tamo ima neku prijateljicu koja radi u tom tvom emigracionom i ona kaže da to nije tako i da ___________(dopisati), tako da ja, brate, ne verujem u to". Dakle, ideja da institucije ovde rade svoj posao je 0%, a poverenje u veze sa onostranim i korupciju 100%.

Dodao je i da ljudi očekuju da nađu posao čim dođu i da sa mesečnom zaradom plate stan, račune i hranu i da im ostane još 5.000 dolara.

Jedan momak koji radi u nekoj pekari u unutrašnjosti me blokirao nakon što sam mu rekao da je malo nerealno da dođe, nađe odmah posao, plati troškove mesečnog života ovde i uštedi 5000$. Mesečno.

Isto tako, sa puno neverice, povuku se oni koji ne shvataju da "dobijanje kanadskog pasoša" zavisi od njihove volje. Sve je onoliko jednostavno, ali "ima jedna žena koja mi je rekla da to nije tako lako i da je zajebano, ona i njen muž su 9 godina u Kanadi i još nisu dobili to, niko ih nije zvao, znači neće Srbe".

Nemam konstataciju na iznetu konstataciju.

Kaže da ima i onih koji su u fazonu ,,samo ja da dođem...'', ali i onih koji ,,znaju bolje od Kanađana''.

Najslađi su mi oni koji su u fazonu - samo ja da dođem (ima da ih postrojim). Puno ljudi misli da je ovde sve super lako, teku med i mleko i imamo plantaže dolar-drveća. Takvi se, po nekom nepisanom pravilu, uvek nađu u nekoj grupi ljudi se naših prostora koji nikako da se ovde snađu i onda se samo žale i vode se idejama nekog tamo Vlade ili Branke, koji su ih obeshrabrili jer, eto, neće da prihvate da im nešto urade preko veze.

Ima i onih koji sve bolje znaju od Kanađana. Slučajno sam upoznao jednu ženu sa naših prostora, osam godina je ovde a nikad nije radila. Pitao sam je kako se to desilo, ona kaže da je niko neće jer je pametna i uvek provali šta poslodavac, zapravo, hoće od nje. Tako mi je navela da je nešto pre našeg razgovora aplicirala za posao prodavačice u radnji nameštaja. Njena pozicija je obuhvatala dočekivanje kupaca, deljenje promotivnih flajera i promociju nekih fotelja za masažu, nešto tako, pa ona njima tu nešto posluži, neke keksiće, kafu ili čaj, oni kao sednu i uživaju, a ona im priča šta je sve u radnji na popustu. Ona im je rekla da je to sasvim OK posao i da ne mora da prolazi nikakvu obuku jer je to posao za debile. Kaže, eto, provalila ih je i nikad je nisu pozvali nakon tog intervjua.Ta vremenom postane ona "jedna žena što je osam godina u Kanadi i kaže da nema posla".

Zaključio je da je ovde reč o ili-illi situaciji - ,,ili si spreman ili tražiš izgovor ili preračunavaš cene iz dolara u dinare, pa skapiraš da je ovde ipak skupo.''

Imate li sličnih iskustava? Pišite nam u komentarima...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)