frapantni podaci
NAŠOJ EKONOMIJI PRETI SLOM ZBOG ODLASKA LJUDI! Poznato je koliko ih ode svakog dana - ova brojka PORAŽAVA
Značajan odliv radnika, uključujući kvalifikovanu radnu snagu, smanjuje radnu snagu i produktivnost u Srbiji
Svakog dana iz Srbije se u proseku iseli 139 ljudi.
Našu zemlju mesečno u proseku napusti 4.250 ljudi, a godišnje 51.000, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda koji je analizirao migracije u 2018. i obelodanio da je prošle godine 228.000 radnika sa Zapadnog Balkana promenilo mesto boravka.
Da su migracije radne snage, najčešće kvalifikovane, ozbiljan problem za Srbiju ukazao je i Međunarodni monetarni fond. Kako je ova međunarodna finansijska institucija upozorila u svom najnovijem izveštaju na 117 strana, Srbija je zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali i zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage. Zato prvi put u ovom dokumentu sugeriše vladi da donese paket mera kako bi se zaustavio „odliv mozgova“, odnosno sprečile dalje migracije, posebno kvalifikovanih radnika. I ne samo to - MMF navodi i posledice koje bi nesumnjivo mogle imati uticaj i na zemlju, i na pojedinca.
“Značajan odliv radnika, uključujući kvalifikovanu radnu snagu, smanjuje radnu snagu i produktivnost u Srbiji, što negativno utiče na rast. Takođe, znatno je usporen i rast zaposlenosti žena u poređenju sa zaposlenošću muškaraca tokom poslednje dve godine, a rodni jaz u učešću radne snage i dalje je na oko 11 procenata i sličan je drugim zemljama regiona”, navodi se u izveštaju MMF.
Ova međunarodna organizacija istovremeno ne spori da stopa nezaposlenosti u Srbiji pada i da je dostigla 12,7 odsto u prvom kvartalu 2019. godine, što je najniži nivo od 2011.
"I zaposlenost stabilno raste od 2014. godine, dok neformalna zaposlenost opada. Ipak, oko 400.000 ljudi (oko 5,5 odsto stanovništva iz 2016. godine) emigriralo je u zemlje OECD-a između 2008. i 2016.", navodi se u izveštaju.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca ukazuje da su trenutne okolnosti takve da poslodavci teško nalaze adekvatne i kvalifikovane radnike, iako je, kako navodi, dobro obrazovana i isplativa radna snaga i dalje među glavnim pozitivnim faktorima kod stranih investitora.
"U Srbiji je evidentan osetan nedostatak radne snage, kako kvantitativno, tako i kvalitativno, u pogledu obučenosti i edukacije. Zato mi se čini da bi veliki investitori imali problem da angažuju dovoljno tehnološki obučenih radnika, odnosno da bi ih teško pronašao van velikih centara", rekao je Atanacković za "Blic Biznis".
Rumuni podigli plate za 16 odsto, Hrvati za pet
Poslednjih godinu dana Rumunija je povećala plate za 16 odsto kako bi zaustavila odliv radne snage i podstakla dolazak stranaca, pokazuju novi podaci evropske statističke agencije Eurostat. U sličnim brigama su i bugarski poslodavci, gde su za godinu dana plate porasle oko 13 odsto, a prema Eurostatu, treća po rastu plata je Slovačka (oko 9 odsto). Odmah iza nje su Slovenija, baltičke zemlje i Češka, gde su za godinu dana plate porasle oko 8 procenata. Cena sata rada u Hrvatskoj je u godini dana porasla oko 5 odsto, što je upola više od proseka EU, ali manje nego u uporedivim tranzicijskim zemljama.
"Plate moraju ići gore i u Srbiji i već idu. Mislim da ćemo ovim tempom za 3 do 4 godine dostići Hrvatsku i Slovačku. U odnosu na prošlu godinu zarade su već porasle za 15 do 20 odsto i tu sigurno neće biti kraj. Mojoj kompaniji najviše nedostaju mašinski i elektro inženjeri, ali i CNC operateri i slični kadrovi. Zato se trudimo da im ponudimo bolje zarade, ali i da organizujemo i obuke i prekvalifikacije za sve koji žele da rade", kaže Radoslav Veselinović, vlasnik "Galeb grupe".
Govoreći o odlasku medicinskog kadra iz Srbije predsednik Novog sindikata zdravstva Živorad Mrkić kaže za "Blic Biznis" da je najavljeno povećanje plata medicinskim sestrama od 15 odsto "možda najveće povećanje plata medicinskih sestara u prethodnih deset ili 15 godina".
"Ako me pitate da li će povišica od 15 odsto zaustaviti odliv ovih kadrova u inostranstvo kažem da hoće usporiti, ali ne i potpuno zaustaviti. Zato apelujem na Vladu da napravi telo koje će pratiti migracije ljudi po profesijama", ocenio je Mrkić za "Blic Biznis".
MMF: Ključna edukacija i jačanje institucija
MMF u izveštaju navodi da je radnike moguće zadržati tako što je potrebno obezbediti mogućnosti za kvalifikovane ljude u Srbiji, ali i jačati institucije i unaprediti poslovno okruženje". U izveštaju podsećaju i da su se srpske vlasti saglasile da će mogućnosti za edukaciju i obuku koje će pripremiti učenike i radnike za savremenu ekonomiju biti ključne, zajedno sa regulativom koja se odnosi na potrebe biznisa.
Takođe, MMF primećuje da koordinaciono telo za pitanja migracija, koje vodi Ministarstvo rada, radi na strategiji i akcionom planu za sprečavanje “odliva mozgova” iz Srbije, a navodi se i značaj politika koje podstiču žensko preduzetništvo i rešavaju prepreke koje obeshrabruju žene da učestvuju u radnoj snazi.
Usvojen zakon o sezoncima, u planu regulisanje agencijskog zapošljavanja
Srpske vlasti najavile su u jednom od prethodnih sastanaka sa MMF-om da će nastaviti da implementiraju strukturne reforme, kako bi unapredili poslovno okruženje i podržali veći privredni rast, prvenstveno privatnog sektora.
Među merama koje se sprovode radi daljeg povećanja učešća radne snage, navedeno je i usvajanje zakona o jednostavnijem sezonskom zapošljavanju u određenim delatnostima.
"Do septembra 2019. godine vlada planira da usvoji i Zakon o radu kroz agencije za privremeno zapošljavanje, sa ciljem poboljšanja uslova rada za zaposlene u ovim agencijama i eliminisanja nelojalne konkurencije u ovoj oblasti", saopšteno je iz Vlade.
Izmenjen je i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, a u planu je i unapređenje mera za otklanjanje ograničenja za učešće ženske radne snage, na osnovu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-20. Iz Vlade navode da će sprovesti mere čiji je cilj obezbeđivanje ravnopravnijeg učešća žena i muškaraca u roditeljstvu.
BONUS VIDEO: VUDSTOK IZ PRVE RUKE: Sve je bilo haotično, ali nama to uopšte nije bilo važno (VIDEO)
(Espreso.co.rs / Blic.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!