VIRUS NE ZNA ZA GODINE! Dr Ivana Milošević otkriva zašto SVE VIŠE MLADIH I ZDRAVIH ima težak OBLIK INFEKCIJE!

U poslednjih nekoliko nedelja primetili smo veći broj mlađih osoba među obolelima u odnosu na bolesnike koje smo lečili u martu i aprilu. Stariji bolesnici, svesni rizika od teže forme bolesti, bili su disciplinovaniji u pogledu preventivnih mera.

Ovo u intervjuu za "Blic" kaže doc. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, ističući da sada više nije bolestan "tamo neko", nego da svi znamo nekog obolelog.

Da li se samo stiče utisak, ili sve veći broj mladih dolazi na kliniku?

- U poslednjih nekoliko nedelja primetili smo veći broj mlađih osoba među obolelima u odnosu na bolesnike koje smo lečili u martu i aprilu. Stariji bolesnici, svesni rizika, bili si disciplinovaniji u pogledu preventivnih mera. Mladi ljudi, verovatno vođeni idejom da je mladost garancija za laku formu bolesti, ležernije su doživeli savete o prevenciji infekcije. Sada više nije bolestan "tamo neko", sada svi znamo nekog oboleloga. U ovom trenutku smo fokusirani na to da svaki naš bolesnik dobije adekvatnu terapiju i negu i ozdravi što pre. Analiza podataka, pa i starosne strukture obolelih, nije primarni fokus kliničara. Time ćemo se baviti kada broj obolelih i obim posla to budu dozvolili.

Kakve su im kliničke slike?

- Klinička slika varira od blage, preko srednjeteške, do one u kojoj je bolesnik životno ugrođen. Inficirani blagom formom bolesti se ne hospitalizuju, tako da mi viđamo srednjeteške i teške forme bolesti. Najteži bolesnici su obično starije životne dobi, sa prethodnim hroničnim bolestima. Najčešće se se radi o povišenom krvnom pritisku i šećernoj bolesti, hroničnim plućnima bolestima itd. Gojazne osobe su takođe u riziku za komplikovan tok kovida. Sve ove bolesti mogu da imaju i mlade osobe, ali to nikako ne znači da mladi, prethodno zdravi ljudi neće imati tešku formu infekcije, nekada i sa smrtnim ishodom. Na Infektivnoj preminuo je prethodno zdrav mladić, rođen 1994. godine. Prethodnih dana videli smo mnogo mladih ljudi sa teškom formom bolesti. To treba da bude opomena svima, jer mi ne možemo da predvidimo kod koga će bolest biti teška, a terapija neće uroditi plodom. Činjenica da tokom letnjih meseci imamo ovako veliki broj bolesnika, jeste druga bitna stvar, jer smo se nadali da će situacija biti kao i sa drugim respiratornim virusima. Očito je da nismo bili u pravu i da se sa koronom i mi, kao i čitav svet još uvek upoznajemo.

Zašto sada korona napada mlade?

- Leto je, iza nas je teško proleće kakvo nikada nismo imali. Prirodno je da su mladi željni provoda i druženja, to nedostaje i nama starijima. Virus ne zna za uzrast, razboleće se svi koji dođu u kontakt sa njim, čak i jedan broj prethodno inficiranih. Otuda toliko insistiranje na preventivnim merama. Najbolji primer koliko je bitno nošenje maski smo mi, zdravstveni radnici, jer smo već pet meseci u kontaktu s obolelima.

Koja je vaša poruka?

- Ne mogu da se obratim samo mladima, jer su preventivne mere bitne za sve starosne grupe i molim sve naše građane da ih se pridržavaju. Deca i mladi su najveće bogatstvo, odnosno najveća pokretačka snaga društva. Apelujem na sve mlade ljude da se čuvaju, jer tako čuvaju i svoje roditelje i druge članove porodice. Na kraju, tako čuvaju i nas, zdravstvene radnike.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/BLIC)