Bila sam dilerova devojka: Kako sam zamalo postala njegov partner u poslu!

A ta pomisao me je zgrozila. Koji će mi đavo ta beda. Ja samo pirkam, ne trebaju mi ni bombone ni brzo, ni belo, a ni konstantna paranoja. Jer, kako je vreme odmicalo, počela sam da se tripujem i to baš. Šta ako ga navata murija dok je sa mnom? Ima da zaglavim robiju i onda ćao. Tenzija u glavi je rasla iz časa u čas. A onda jedne večeri, odlučila sam da je vreme da se razilazimo.

Jednostavno nisam više mogla. Kod njega su konstantno dolazili razni ljudi po te njihove potrepštine i retko kada smo imali priliku da budemo sami. Čak mi se i trava smučila u jednom trenutku, jer se rolalo neprestano i bukvalno nisam mogla da gledam na oči. I tako se raziđosmo.

Razmišljala sam o njemu i svemu tome često nakon raskida. Sviđao mi se, bilo nam je lepo, pronašli smo se u dosta stvari, ali u dosta i razilazili. Sada, nakon toliko vremena, vidim da verovatno ne bismo izdržali još dugo, čak i da nisam presekla. Ipak, iskustvo koje se ne zaboravlja.

Uvek ću se sećati lepog dečka – dilera kojeg mi je mama našla (naravno da ona nije znala čime se on bavi) i pored kojeg sam saznala da možda ni ja ne bih bila loša u tom poslu. Šalim se naravno.

Po meni, sasvim je logično da je nemoguće biti u vezi sa likom koji u tebi pored devojke vidi i potencijalnog partnera u poslu. Jer čini mi se da je on i očekivao da ćemo zajedno razraditi biznis.

Ali, jbg, na pogrešnu je naleteo.

(Espreso.co.rs)