BORITE SE ZA VAZDUH KAO DA SE PENJETE NA VRH HIMALAJA! Stefan (28) je pobedio koronu i sada ima jednu poruku za sve

Do nedavno je zdravstvena poruka bila savršeno jasna - što ste stariji, to je veći rizik da teže obolite od korona virusa. Ali Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je mlade da ne doživljavaju sebe kao „nedodirljive".

Ovo se pokazalo istinitim, a to je na svojoj koži osetio Stefan Radović, borac za ljudska prava. Njegovo iskustvo prenosimo u celosti:

,,Imam 28 godina i nakon 19 dana lavovske borbe i dva pozitivna testa pobedio sam korona virus.

Moje tegobe počele su u vidu povišene telesne temperature koja se kretala od 37.2 do 37.8 - malaksalost, gubitak apetita, gubitak čula mirisa, ukusa, nesnosne mučnine, dijareja, kašalj i otežano disanje.

U Kovid ambulantu u Dom zdravlja Kuršumlija javio sam se 27. juna. Odmah sam pregledan i odrađena mi je sva neophodna dijagnostika.

Pošto imam problema sa alergijama i slabijim imunitetom, mislio sam da je reč o tome, međutim, već od 28. juna moje stanje kreće da se pogoršava.

Bio sam vezan za krevet u smislu da samo spavam uopšte ne ustajem, u polu-komatičnom stanju, ništa ne jedem, ne pijem, imam temperaturu i nesnosne mučnine i preznojavanje. Sva hrana mi se gadila i ništa nisam mogao jesti.

Borite se svake sekunde za vazduh kao da se penjete na vrh Himalaja, a bolovi u grudima i peckanje uz sve navedene simptome postajali su sve jači. Od nesnosnih bolova u stomaku, uz mučnine, nagon na povraćanje i preznojavanje tokom noći ležao sam na patosu sobe, a ekipa Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Kuršumlija dolazila je da mi da injekciju Diklofena, međutim, ništa nije moglo da ublaži nesnosne mučnine.

U ponedeljak 29.juna u Kovid ambulanti Doma zdravlja u Kuršumliji uzet mi je PCR test, i ako sam bio u lošem stanju toliko da nisam mogao da stojim na nogama, nisam ni slutio da će mi test biti pozitivan.

1. jula popodne javljeno mi je da je test pozitivan.

Za mene kao mladu osobu, to je u prvom momentu bio veliki šok, neverica, i život se od tog momenta menja za 180 stepeni. Od tog trenutka svake sekunde kreće borba za život. Lavovska borba sa nečim što je nepoznato.

Naterao sam se da mislim pozitivno. Panika nema smisla. U tome su mi kao i kasnije tokom lečenja pomogli pravi i iskreni prijatelji, jer u ovakvim situacijama vidite ko vam je pravi prijatelj i oni budu od velikog značaja.

Već drugog jula nakon ponovnog trećeg po redu pregleda u Kovid ambulanti u Dom zdravlja u Kuršumliji, nakon urađene laboratorije usled pogoršanja stanja hitno sam prebačen i hospitaliuzovan u Opštu bolnicu ,,Dr Aleksa Savić'' u Prokuplju koja je kovid centar za Toplički okrug.

Tu sam na lečenju proveo sedam dana.

Sedam dugih dana i noći Lavovske borbe za svaki dah, od bolova koje sam imao previjao sam se na podu bolničke sobe tražeći pozu u kojoj mi je makar malo lakše, ali nijednog trenutka kao ni pre toga u životu nisam pomišljao da odustanem, već samo da pobedim!

Prvih nekoliko dana u bolnici bio sam u lošem stanju. Samo sam spavao, a mučnine su bile nesnosne, borba za dah svake sekunde, podmukli bol u gudima u vidu peckanja, kašljuckanje, dijareja, uz izgubljeno čulo mirisa i ukusa. Na odeljenju je bilo više mlađih nego starijih osoba.

Tokom noći koje su bile dodatno teže čulo bi se kako se osobe prikačene na kiseonik bore za život, za vazduh, dok sestre i tehničari u sred noći pod punom opremom neumorno iscrplejni trče bolničkim hodnikom i vuku teške boce sa kisonikom do pacijenata. Posebno me je dirnulo to što su dve sobe na odeljenju bile ostavljene za medicinske radnike koji pružaju svoj maksimum u ovoj borbi, koji se maksimalno trude i zalažu oko svakog pacijenta.

Od silne opreme koju neumorno nose medicinski radnici mogao sam da im vidim samo oči, brižne oči, i da im čujem glas. Oni su mi ulivali nadu.

Pored hrabrih lekara i medicinskih radnika, na mene je utisak ostavila i servirka u bolnici koja bi mi uvek dolila više hrane jer sam godište njene dece, i ,,moraš jesti da se oporaviš''. Znate oni su svi jedan veliki tim, koji spašava naše život, tim koji radi po 12 sati. Tim koji kući čeka svoja porodica deca, rizikuju svoje živote zared pacijenata, oni su HEROJI, na žalost toga nije svestan onaj ko na svojoj koži ne oseti i ne vidi kako im dok stoje pored mog kreveta i priključuju mi infuziju kaplje znoj, a isto se dešavalo i sa lekarima u Kovid ambulanti u kuršumliji, kao i na viziti u prokupačkoj bolnici, dok pregledaju curi im znoj iz opreme. HEROJI NAŠI.

Lekari i medicinsko osoblje rade danonoćno uz punu opremu, a testova ima dovoljno, međutim odgovornosti ljudi ne i to mi je žao jer je ovo najgore iskustvo u mom životu i ne bih to poželeo nikome. Zato apelujem na poštovanje prepisanih mera struke i nadležnih organa kako ne biste završili u bolnici i borili si za vazduh iživot kao što sam ja.

Nakon 19 dana lavosvke borbe, sada sam negativan, korona je pobeđena, ali borba se nastavlja jer sada nakon najmanjeg napora u kući osetim zamor i gubitak daha, a često i peckanje u grudima, od strane lekara mi je rečeno da je za oporavak organizma potrebno najmanje mesec dana.Želeo bih ovim putem da se zahvalim svim divnim lekarima, medicinskim radnicima, ali i mojim pravim prijateljima koji su uz mene, sami će se pronaći.

U mom slučaju rukovanja, grljenja i ljubljenja nije bilo, pa je najverovatnije reč o udahu iz vazduha.

O svemu govorim u cilju podizanja svesti ljudi, kako bi poštovali mere nadležnih i time štitili sebe, ali i svoje druge.''

Bonus video:

(Espreso.co.rs)