70 godina od streljanja Draže Mihailovića: Odrekla sam se oca i nemam pravo da pričam o njemu! (FOTO) (VIDEO)

Deda po majci, Jevrem Branković bio je komandant puka u Topčideru. U njegovoj jedinici služio je i princ Đorđe Karađorđević. Majka Jelica odrasla je u Topčideru, u kući pored Miloševog konaka. Pričala mi je da je princ Đorđe bio eksplozivan i pomalo paranoičan, mada su ga zavoleli.

Starija sestra moje majke je studirala arhitekturu u Berlinu, pa je moj deda, za ono doba emancipovan i napredan čovek, tamo poslao i mlađu kćerku da nauči nemački. Majka je u Prvom svetskom ratu ostala udovica, pa je moja sestra rođena kao posmrče. Sa svojim prvim mužem zatekla se u Prizrenu, gde je on naprasno umro, od srčane kapi. Onda je ona, bežeći od Bugara, peške došla u Kragujevac. Ne znam tačno kako su se ona i otac sreli, ali venčali su se 1920.

Bilo nas je četvoro dece: Branko, Ljubivoje koji je umro kao beba, Vojislav i ja. Živeli smo u skromnoj kućici u Bregalničkoj ulici na Crvenom krstu. Bila je to prava periferijska kuća sa zastakljenom verandom, šporetom na drva i sobama u koje se ulazilo kao u "vagon li". Imali smo mnogo ljubimaca, mačaka i kučića, a otac je u štali držao i svog konja.

Provodila sam obično i jednostavno detinjstvo. Kada je tata dobijao prekomandu, mi ga, u najvećem broju slučajeva, nismo pratili. Uvek je vodio računa da li neko od nas ima dvojku. Mene nije imao razloga da grdi, jer sam bila dobar đak.