Ovo je govor učenice iz Zrenjanina o kome priča cela Srbija, svi šokirani šta im je sasula u lice!

Još jedna od stvari na kojima sam zahvalna jeste neverovatni osmeh profesorke Dragane Karać koji sam sretala u školskim hodnicima i na časovima francuskog jezika. Na tim istim časovima, ali i osmehu, u četvrtom razredu, zahvalna sam i profesorki Sanji. Pozdravila bih i profesorku Veru Damjanov. Iako Vam nikada nisam rekla, fizika je predmet zbog kog mi je žao što sam bila društvenjak. Tu je i profesorka Snežana Mićić. Vi ste mi bili treći profesor engleskog i moram priznati da mi ta promena na početku uopšte nije lako pala. Pomešali ste mi čarape koje su bile uredno složene po fiokama, ali mi je sada zbog toga jako drago. Praktični saveti dobijeni od Vas neprocenjivi su.Na kritičkom stavu i hrabrosti zahvalila bih se i celom jednom odeljenju.

Četvrto jedanaest je svojim maturantskim majicama reklo nešto u ime cele moje smene. Istrpeli su oni i neke neprijatnosti zbog toga, ali nama zaista nije bilo lako, jer nam razredni nije bio Rako. De fakto, moram da se zahvalim i svojim roditeljima. Tati, zato što je trpeo moje razbacane knjige po celom stanu, i mami, koja mi je uvek pružala bezuslovnu podršku. Hvala ti što si bila spremna da se raspravljaš na roditeljskim sastancima u pokušaju da isteraš pravdu.

Naposletku, dođe red i na odeljenje. Zapamtite, kaže se odeljenje, a ne razred! Moramo priznati da nismo bili složni. Previše je to devojaka na jednom mestu. Ipak, svako od nas uspeo je da nađe nekog sebi sličnog, nekog ko mu odgovara. Zahvalna sam što sam među vama pronašla najbolju drugaricu i još nekoliko neprocenjivih osoba. Jedna od njih, nažalost, danas ne stoji ovde…

Pretužni decembar oduzeo nam je Marka. On je bio jedna od retkih osoba koja je celom odeljenju bila draga. Bio je džentlmen u svakom smislu te reči, prefinjena duša i beskrajno duhovito biće. Bio je neko ko je trebao, ko je morao danas da bude ovde. Govorio je da ćemo mu Nevena i ja jednog dana svojim diplomama brisati radni sto. I verujte mi, toliko bih volela da imam priliku to da uradim.

Nikada je neću dobiti. Zato, ne zamerite mi što sam ogorčena, besna i tužna. Ovaj dan za mene ne može da bude srećan. Maturantski dani su za mene dani neostvarenih planova. Niti je plesao sa mnom maturantski ples, niti je birao svečano odelo, niti ćemo otići u Pariz. Želim da niko više ne dođe u situaciju u kojoj smo bili mi. Niko ne sme da moli drugog da učini nešto što može da spasi nečiji život. Kada vam sledeći put neko kaže broj telefona za donaciju krvi, uzmite olovku i zapišite ga. Nemojte da vas mole…Živimo u kriznim vremenima.

Kriznim i u duhovnom i u materijalnom smislu. Stoga, sačuvajte gimnaziju. Ona treba da bude ono što je nekad bila. Jedino je gimnazija sposobna da iznedri buduće intelektualce koji su nam preko potrebni. Gostima želim prijatno veče, a vi, dragi maturanti, eskalirajte uz „Ekskalibur” bend.

Jovana Todorović

(List Zrenjanin)