KAKO SU MI LJILJA I DEVOJKE IZ KLADIONICE SPASILE ŽIVOT: Žule želi da poruči ljudima da životinje nisu igračke!

Žuletov život je bio veoma buran. Međutim, sada se sve promenilo, uključujući i njegovo ime:

,,Ćao drugari. Ne bih znao kako da počnem moju životnu priču, ali trudiću se da vam objasnim kako sam nekada živeo.

Ja sam Žule, bivši Beto. Bivša vlasnica koja je otisla za Nemačku me izbacila, tumarao sam godinama dok nisam naišao na kladionicu gde su me devojke hranile i pazile. Nažalost, uveče sam ponovo ostajao sam, i tako šest godina, dok me nisu napali neki opasni momci iz kraja.

Kladionica mi nije radila i nisam uspeo da pobegnem, ali našla me je divna moja kučkarka Ljilja i povela u svoj dom.

Tamo sam odmah upoznao svog sada već najboljeg prijatelja Rokija, koji mi je rekao da ništa ne brinem i da će sve biti ok. Iako meni nije bilo do života, tako je i bilo. Otišli smo kod nekog čike, ušio mi je rane, dao neke boce, infuziju, dobio sam antibiotike i još svašta nešto.

Ali videli su da imam vlasnike i odvezli na mesto gde sam živeo, jako sam se obradovao što sam napokon svojoj kući. Nažalost, sreća je kratko trajala, kučkarka Ljilja je poljubila vrata. Na (ne)sreću, moja prava vlasnica nije bila tu. Znam da je ona pričala sa nekim ljudima i rekla da ću biti kod nje neko vreme dok ne stanem na noge. Tako je i bilo.

Nedugo nakon toga sam se vratio u kladionicu gde su me svi voleli, hranili i pazili, ali nažalost, uveče sam ostajo sam samcat. Bojao sam se. Kučkarka Ljilja me zvala kod nje, ali ja nisam navikao na to da budem kućni pas.

S obzirom na to da sam ja navikao da landaram i budem napolju, pojeo sam kosti koje su mi napravile problem u stomaku i prepustio se smrti da dođe po mene. Bilo je strašno, stomak mi je bio kao balon, nisam mogao ni da kakim. Polako sam počeo da klonem, ali ne lezi vraže, devojke iz kladionice su pozvale kučkarku Ljilju, i ona me ponovo vodila kod čike koji je rekao da je potrebna hitna operacija.

S obzirom na to da sam ja stariji, operacija je bila rizična, a moja Ljilja kaže da rizik stvara kapital. Sećam se samo da me poljubila i obećala da posle ovoga nema više kladionice niti ulice i da se ne brinem. Tako je i bilo. Operacija je prošla dobro, i sećam se dok sam se budio iz anestezije, uspeo sam da mahnem repom kad me Ljilja pozvala, odvela me svojoj kući i tako evo ja već dve godine uživam kod nje. Družim se sa mojim Rokijem koji me naučio da idem na povocu, kako da jedem i kako da se ponašam sa drugim drugarima.

Da mi je neko rekao da ću tako proći u životu, ne bih mu verovao. Želeo bih da svi psi nađu po jednu Ljilju i da ljudi shvate da mi nismo igračke. Eto, toliko od mene, a sad odoh sa mojim drugarom da jurim zečeve...

Vaš Žule (Beto)''

Ukoliko želite da baš vaš ljubimac postane zvezda naše nove rubrike, pošaljite nam njegovu priču i fotografije na ljubimac@espreso.co.rs

Bonus video:

(Espreso.co.rs)