ZGRABIO ME ZA LEĐA I TRESAO KAO KRPENU IGRAČKU: Roni i njegova gazdarica će jednu nemilu šetnju pamtiti doveka

Roni i njegova gazdarica se i dan danas boje da izađu u šetnju, a sve zbog događaja koji im je promenio život:

,,Zovem se Roni. Ovo sam ja, a moja devojka Mrvica je malo krupnija i tamnija od mene. Meni to ne smeta i uskoro ćemo da dobijemo bebe.

Međutim, hteo sam da vam ispričam jednu drugu priču:

Po prirodi, moja rasa je plašljiva, a ako doživite neku neprijatnost, strah se samo pojačava. Inače sam jako dobar, miran i volim da se mazim.

Moju gazdaricu i mene je avgusta 2018, dok smo šetali, napalo jedno veliko kuče. Ja sam bio na povocu i išli smo u park. Gazdarica me je redovno vodila u šetnju i igru po parku. Tamo je bilo i velikih kuca koje me nikad nisu napadale, a i ja sam po prirodi takav da sam ih se uvek klonio jer sam mali, a oni u igri mogu da me povrede. Idući, primetili smo veliko kuče. Na pitanje da li je vezan, njegov gazda je odgovorio da je mlad i dobar i da slobodno prođemo. Ipak smo krenuli da pravimo luk kroz park kako bismo ga obišli. U deliću sekunde on je dotrčao i bez obzira na to što je mlađi od mene, ali je zato 7-8 puta veći (ja variram između 4-5 kg, a on sigurno ima 30kg), zgrabio me za leđa, digao u vazduh i tresao me kao krpenu igračku. Moja gazdarica, srčani bolesnik sa trostrukim bajpasom, jedva je uspela da me otme. Ne znam kome je bilo gore: njoj ili meni. Meni su se oči iskolačile, krvario sam sa obe strane bokova, zanemeo sam, ukočio se ko da sam mrtav. Bili smo krvavi i gazdarica i ja, a sa njenog dlana je kapala krv jer joj se u otimačini nabio nečiji zub. Tresla se kao da je bila pod visokim naponom. Zamolila je vlasnika tog velikog mladog psa da nas vodi kod veterinara.

Da ne dužim, ozdravio sam, nije mi ništa bilo polomljeno, ugrizi su zacelili, primao sam antibiotske injekcije i odlazio na previjanja. Dva-tri meseca ni glasa nisam puštao, a gazdarica me redovno iznosila van da obavim nuždu. Nisam mogao od bolova da hodam. Ali, sve je to prošlo, rane zacelile, strah od velikih pasa ostao. I, znate šta, uvek postoje ratoborni psi, a gazde ih ne drže na povocu.

Na žalost, mojoj gazdarici su ostale trajne posledice. Posle nemilog događaja dlan joj je otekao i ludački je boleo, išla je u Urgentni centar gde su je previli i primila je vakcinu protiv tetanusa. Najgore od svega je što su joj ostale posledice stresa koji je doživela i koja me od tada sa strahom izvodi u tzv. šetnju. Ona strahuje da ne naiđe neka velika kuca, sva je unezverena i u grču. Mnogo mi je žao jer se moja sadašnja šetnja svela na to da obavim nuždu, a onda brzo kući.

Šta da vam kažem, osim da mi je mnogo žao što mi se to desilo, što su i dan danas ostale trajne posledice od tog nemilog događaja.''

Ukoliko želite da baš vaš ljubimac postane zvezda naše nove rubrike, pošaljite nam njegovu priču i fotografije na ljubimac@espreso.co.rs

Bonus video:

(Espreso.co.rs)