STRAŽARIĆE POD KLJUČEM DA NE POSTANU BESKUĆNICI: Ovi ljudi će NOVU GODINU provesti u STRAHU! (FOTO)

Dok mnoge muči muka, kuda da idu za Novu godinu i da li je 50 evra mnogo para za "all inclusive", ovi ljudi samo žele da u Novu godinu ne zakorače kao beskućnici. Oni će imati najtopliji doček koji mogu poželeti, doček u svoja četiri zida.

Ipak, to će uraditi iz straha da sudski izvršitelji u pratnji policije ne iskoriste "magičnu noć" da ih isle na kvarno. Ovo su porodice koje strepe i koje će u strahu dočekati svima nama srećnu Novu godinu.

Porodica Lalović

Pukovnik Gojko Lalović bio je zaposlen u Upravi za stambene poslove, kao zamenik predsednika Više stambene komisije, a zatim u trajanju od 12 meseci i zastupnik predsednika više stambene komisije. Radeći svoj posao po zakonu i u skladu sa propisima, nije mogao ni da nasluti šta ga čeka.

Naredba o prestanku službe doneta je preko noći iako je ispunjavao sve uslove za radno mesto. Radno mesto nije ukinuto, a on nije proglašen viškom.

Sporni momenat bio je kada je pukovnik Lalović primetio samovolju ministra vojnog (tada P. Davinića), koji mimo Ustava, zakona, opštih akata i pravilnika o dodeli stanova vrši odabir stanova i izbor lica kojima će te stanove dodeliti bez redosleda – rang liste. (Slučaj naređenja da se dodeli stan po rešenju Up-1 br 474-6/05 27.7.2005. godine – stan službeni, trosoban, lice iz druge grupe, ne pripada mu ni ta kategorija stana, ni prvenstvo o izuzimanju molbe za dodelu stana, ali po naređenju ministra SVE je 27.7.2005. urađeno i stan dodeljen.)

Od tada počinje njegova bitka za goli život. Pukovnik i njegova porodica svakog dana strepe da li će ih izvršitelji u pratnji policije, ali i vojne policije izbaciti na ulicu, iako je Gojko sve do poslednjeg momenta radio svoj posao časno.

Ranko iz Aleksinca

Ranko Filipović iz Aleksinca je pretrpeo u petak 6.12.2109. godine torturu kada su se na njegovim vratima pojavila sedmorica maskiranih muškaraca predvođena pomoćnikom javnog izvršitelja iz Niša.

Naime, oni su nenajaveljno, bez policijske pratnje upali na imanje kod Filipovića da bi ubrzo počeli da mu popisuju imovinu koja se nalazila u dvorištu.

Naime, on je od komšije ranije izgubio parnicu pa je trebalo da ga isplati 350.000 dinara. Pošto nije imao dovoljno para, dao je predlog da isplati novac u ratama, ali je kako kaže, izvršitelj to odbio.

Ranko je otac troje dece od kojih su dvoje maloletna, a kada je njegov šesnaestogodišnji sin pokušao da snimi popis izvršitelja svojim telefonom, jedan od maskiranih muškaraca se približio detetu i uperio mu suzavac u oči.

- On je uperio sprej tačno u pravcu mog maloletnog sina, jako sam se uplašio, a i dete. To je prošlo tako, ali izvršitelji su i sinoć kružili oko kuće, vrše uviđaj, gledaju da li je neko tu. Siguran sam da je među batinašima bio moj komšija, video sam da je nosio kapuljaču, objašnjavao je ranije dodavši da ukoliko mu oduzmu stoku, može odmah da ispiše decu iz škole.

On je u međuvremnu bio i priveden, a i ljudski primoran da pošalje svoju porodicu da potraže bolji život u Nemačkoj.

Porodica Seladin

Skoro dva meseca je prošlo od kad je porodica Seladin ostala bez svog doma. Njih su izvršitelji izbacili na ulicu, a na adresi Dunavski kej 30, više nema njihove porodične kuće.

Pri iseljenju ove višečlane porodice, pisustvovale su tri policijske brigade. Nakon nasilnog upada u kuću, Seladini nisu mogli ni da uzmu svoje najvrednije stvari, a iste su im bile izbačene kroz prozor.

Jedina prepreka rušenju bila je bolesna sestra, Suzana Alija, koja je tada bolovala od raka pankreasa. Sama, bez ljudi koji su joj poznati, nepokretno je ležala u svom krevetu dok su joj rušili kuću. Policija i izvršitelji nisu nikome dozvolili ni čašu vode da joj pruži.

Iako je hitna pomoć rekla da bolesna žena mora da miruje i da je strogo zabranjeno pomerati je bilo gde, Suzana je ipak izvedena iz kuće i prebačena u bolnicu.

Od pretrpljenog stresa i uznapredovale bolesti, na žalost, Suzana je preminula. Iako ovi ljudi više ne strepe da će ostati bez krova nad glavom, njihov slučaj vredi pomenuti jer su oni skoro pa beskućnici koji sada strepe da li će imati dovoljno hrane da prežive ovu zimu.

Porodica Demše

Biserka Demša (65) je sahranila sina, Sašu Demšu (48) koji je preminuo usled ogromnog stresa koji je doživeo nakon što mu je saopšteno da će mu kuća na Gardošu biti srušena.

Ovaj mučeni čovek je živeo u maloj trošnoj kućici sa majkom Biserkom, sestrom Kristinom, mlađim bratom i sa dve male bebe. Umro je u 48-oj godini, a da nije ni slutio šta će mu presuditi.

Bio je šećeraš i odlazio je u pratnji majke na redovne kontrole od kada se razboleo. Nedavno, stigao mu je dopis u kojem stoji da će čitava njegova porodica biti izbačena na ulicu. Kuća u kojoj se rodio, u kojoj je odrastao i u kojoj je stvarao uspomene sa ostalim ukućanima je označena kao objekat za rušenje.

Na dan njegove sahrane, ova porodica zamalo da ostane na ulici. Ipak, rušenje kuće i Puba Gardoš odloženo je za 60 dana, zbog pitanja legalizacije.

Njena ćerka, Kristina je morala da vodi računa o svemu, ne želi da pije lekove za smirenje jer hoće da bude svesna svakog momenta.

Mora da bude jaka zbog svojih beba, majke i brata.

- Ne znam šta će se za sada dešavati, rušenje je odloženo za 60 dana, a ja ću danas morati da budem jaka, objašnjavala je tada ova hrabra devojka.

Kristina je navela da se plac na kome stanuju skoro čitav vek nalazi uz sam plato Gardoš kule, da su ih obilazili razni čelnici GO Zemun uključujući i predsednika opštine, kao i da je jedan građevinski inspektor dobio otkaz, jer je utvrđeno da je napisao lažni zapisnik.

Osim ove dve porodice, i Slobodanka Ninić iz Novog Sada je pretrpela ogroman stres zbog nasilnog izbacivanja iz stana.

Tokom novog pokušaja izvršitelja da isele porodicu Ninić iz Novog Sada, Slobodanka Ninić se zatvorila u sobu i pretla da će se zapaliti benzinom.

Žena je u jednom trenutku izašla na prozor i pretila da će skočiti, ali se vratila u stan. Ona je i prethodni put kad je pokušano iseljenje polila stan benzinom, preteći da će ga zapaliti.

Hitna pomoć je na kraju odvela ženu u bolnicu, a ona se pre toga žalila da joj je povređena ruka. Građani Novog Sada su se okupili oko Slobodankinog doma, gde su svi bili vidno šokirani.

Podsetimo, kako je ranije saopštila organizacija "Krov nad glavom", porodica Ninić je kredit od banke uzela 2007. godine. U toku otplate, imali su problema sa smanjenjem plata, gubitkom posla i, pre svega, sa zdravstvenim problemima. Banci su vratili oko 80.000 i dužni su još toliko.

Zbog bolesti supruge kasnili su sa otplatom dve rate kredita, nakon čega je njihov dom stavljen na prodaju. Stan je prodat na licitaciji u januaru za 84.500 evra, ali njihova muka još uvek nije gotova jer oni sada moraju da se snalaze za goli život.

Inače, Slobodanki je 2007. godine dijagnostifikovan karcinom, a ona se podvrgla i operaciji tankog creva kao posledici raka. Kako je kazala za Espreso.co.rs doživela je dodatni stres zbog koga joj je zdravstveno stanje dodatno pogoršano.

Predrag Kocić

Porodicu Kocić pokušali su da isele već 17 puta, a u novembru 2017. je bilo posebno kritično jer je policija upala u stan, a Predrag Kocić umalo nije umro od stresa.

Iseljenje su tada sprečile Združena akcija Krov nad glavom, Kolektivna odbrana i solidarne komšije. Oni navode da je pored policije, tom prilikom angažovano i privatno obezbeđenje koje je i nakon odlaska službenih lica, pokušalo da upadne u stan Kocića nelegalno.

Pri poslednjem pokušaju iseljenja, Predrag je završio u bolnici.

Njemu je tog jutra pozlilo zbog stresa jer je već bio načetog zdravlja. Njegova supruga Jasna je bila u toaletu kada je kako kaže, "nešto lupilo". To je bio njen suprug Predrag koji se onesvestio i pao. Andrea je počela da vrišti kada je videla oca u ovakvom stanju, a Hitna pomoć je odmah došla da ga odvede u Urgentni centar.

Kada su ga našle, već mu je curila krv iz nosa i iz ušiju.

- Bila sam u toaletu kada sam čula kako je nešto palo. Ćerka je počela da vrišti i odmah sam dotrčala. Videla sam Predraga kako leži na podu i kako mu se krv sliva niz uši, pomislila sam na najgore, odsekla sam se, ovako nešto ne može da se opiše, pričala je očajna Jasna koja je kako kaže, umorna od pakla u kojem živi već godinama.

Porodica Aničić

Samohranoj mami Tatjani Aničić i njenom malom sinu Boromiru skoro pa na par meseci preti izbacivanje iz stana! Tatjana je svaki dan u neizvesnosti da li će na vratima da joj se pojave policija, bravar i kombi za selidbu!

Naime, kako tvrdi, bivši vlasnik njenog stana je pokrenuo parnični postupak protiv investitora i uspeo je da nju, kao zainteresovano lice, ne uključi u spor i na taj način dobije presudu u svoju korist te da povede izvršni postupak iseljenja.

Bivši vlasnik stana u kojem sada živi je 2007. sačinio ugovor o razmeni ovog stana sa investitorom zgrade za drugi stan. Tako da je ona ovaj stan kupila od investitora koji je nakon te razmene ponovo postao vlasnik stana. To je sve obavljeno u istom danu sa overnim brojevima ugovora jedan za drugim što može da ukazuje na to da su sve zainteresovane strane znale da se stan odmah nakon razmene prodaje Tatjani.

Ovim sam ja kao savestan kupac sklopila kupoprodajni ugovor sa vlasnikom. U prilog tome govori i činjenica da kao meru zaštite u ugovoru o razmeni jasno stoji da ukoliko investitor ne izvrši odredbe ugovora onda će obeštetiti drugu stranu (bivšeg vlasnika mog stana) drugim stanom, a ne vratiti u prvobitni stan, jer taj stan tog istog dana je prodat meni. Znači da se od prvog trenutka znalo da ja kupujem stan i svi su bili saglasni sa time. Bivši vlasnik nije u potpunosti realizovao razmenu i on 2009. pokreće parnični postupak protiv investitora u nameri da poništi ugovor o razmeni i na taj način ponovo dođe u posed stana koji sam ja već kupila, priča očajna Tanja.

Porodica Boroje

Policajcu u penziji, koji je svoj posao radio više od 40 godina, njegovoj supruzi koja ima rak, ćerki jedinici koja je samohrana majka jedne četvorogodišnjakinje - jedini dom je podrum zgrade u Ulici Koste Glavinića. Tih 30 kvadrata, potpuno nehumanih za život, jedino je što imaju.

Zbog stalnih pretnji da će biti izbačene, ćerka i unuka su se privremeno odselile da žive pod kiriju, ali im je to veliko opterećenje sa preniskim primanjima.

Otac je kao policajac dobio prostor na korišćenje i tu boravi 20 god, sada je u penziji. Prostor je nekada bio u vlasništvu Savezne vlade koji mu je dodeljen na korišćenje. Po raspadu nekadašnje SCG pravni status postaje neodređen ali stan prelazi na državu Srbiju. Porodica sumnja da žele da ih izbace kako bi se to koristilo pod zakup i Direkcija za imovinu na tome pravila profite.

Pored ovih ljudi, ima još dosta porodica o čijim se slučajevima manje zna, a dovedeni su do toga da mogu da postanu beskućnici. U pitanju su Gordana Radovic, Dejan Lazovic, Vera Nikolic, Sergej Milicevic, Miodrag Stevic, Dragan Miljevic, porodica Krivokuca....

Bonus video: