ŠTA TI JE SRBIJA? Pukovniku Laloviću stigao telegram o iseljenju, a njegova žena dobila medalju na VMA!

Građani, prijatelji i poznanici porodice Lalović okupljaju se svakog jutra na Bežanijskoj kosi kako bi branili njihov dom u slučaju da policija i izvršitelji ponovo zakucaju na njihova vrata.

Pukovnik Gojko Lalović nezakonito je penzionisan 2005. godine i od tada je dobio brojne presude u svoju korist, koje podrazumevaju vraćanje u službu, a koje nikada nisu sprovedene.

Žana, ćerka pukovnika Lalovića, kaže da je ona građanin ove države, kao i njeni roditelji, ali da njih niko ne čuje.

Ona je napisala potresni status na Fejsbuku u kojem navodi šta im se juče dešavalo. Naime, kako je rekla, na njihova vrata je pozvonio poštar kako bi im uručio telegram.

Pukovnik je mislio da je u pitanju smrtni slučaj, a Žana da je Ministarstvo odbrane poslalo rešenje ovog problema kome se po svemu sudeći, ne nazire kraj.

Njen status prenosimo u celosti:

- Kada je jutros pozvonio poštar na vrata i rekao „TELEGRAM za Gojka Lalovića“ u prvi mah smo skočili iznenađeno. Otac je mislio da je u pitanju smrtni slučaj, a ja da je konačno poziv iz Ministarstva odbrane na rešenje problema prinudnog iseljenja kojim se bavimo cele 2019. godine. Međutim, nije ni jedno ni drugo, već poziv iz Centra za socijalni rad na „razgovor povodom iseljenja koje sprovodi javni izvršitelj“. Potpisan je pedagog, koji verovatno treba malo da umiri mog oca dok mu istovremeno policija obija vrata ostavljajući porodicu na ulici.

Samo nekoliko sati kasnije, u stan je ušla majka sa posla, noseći u ruci vojnu spomen-medalju koja joj je tek danas uručena za 20 godina revnosne vojne službe na Vojnomedicinskoj akademiji. Za moj ukus – previše ironije u jednom danu.

Za one koji nisu upoznati sa slučajem, moj otac, pukovnik Gojko Lalović, 2005. godine je preko noći ostao bez posla. Kako je uložio žalbu zbog kršenja propisa od strane tadašnjeg ministra vojnog koji je određen broj stanova delio po sopstvenoj želji, kršeći zakon, doneta je naredba o očevom penzionisanju i rečeno mu je da pravdu traži na sudu. Što je otac i učinio i dobio šest presuda u svoju korist – naredbe i rešenja o njegovom penzionisanju sud je poništio i proglasio nezakonitim, što je značilo momentalno vraćanje oca u službu. Samo što se to nikada nije desilo. Kao penzionisano lice nije mogao dobiti stambeni kredit za uplatu učešća, a nikada mu nije ponuđen alternativni način otplate stana. Nikada mu nije uračunat iznos uplaćen u Vojno-stambeni fond tokom službe, a koji je odbijan od svake plate. Nije saslušan o predlozima za rešavanje stambenog pitanja, niti mu je ponuđena bilo kakva alternativa. Prema Zakonu o Vojsci, Ministarstvo odbrane dužno je da TRAJNO reši stambeno pitanje pukovnika Gojka Lalovića, a rešenjem smatraju nasilno izbacivanje porodice na ulicu iz jedinog doma.

Pukovnik Gojko Lalović je 1999. godine dobrovoljno tražio da bude raspoređen na teren, nakon čega je i odlikovan/unapređen za pokazanu hrabrost, uzorno i izuzetno obavljanje dužnosti u odbrani i bezbednosti otadžbine. Danas je odlikovanje za dve decenije revnosnog obavljanja službe na Vojnomedicinskoj akademiji uručeno i mojoj majci, Stojanki Lalović koja je svoj život posvetila humanom cilju - nezi bolesnika. Državi Srbiji posvetili su svoje živote, živce, zdravlje, decu (koja su se ovde školovala do najvećih titula i ostala u ovoj zemlji). Zauzvrat su dobili bolest, kao i javnog izvršitelja koji uz asistenciju policije pokušava na prepad da ih izbaci na ulicu iz jedinog doma. A na kraju i telegram pedagoga socijalne službe, koji želi da ih uteši da nisu ni prvi ni poslednji koji će ostati bez jedinog krova nad glavom, iako je Ministarstvo odbrane dužno da njihovo stambeno pitanje reši po utvrđenom pravu.

Biće ovo jedinstven slučaj kome će javnost svedočiti, u kom vojska šalje izvršitelja i policiju na sopstvene, odlikovane pripadnike. To je veliki pokazatelj šta država Srbija misli o časnom i odgovornom vršenju službe.

U vremenu kada se kupuje naoružanje i hvali „snagom Vojske Srbije“ zaboravlja se da Vojsku Srbije čine, pre svega, LJUDI I NJIHOVI ŽIVOTI. Za služenje otadžbini najvažnija je čast, motivacija i odnos prema onima koji su tu službu časno vršili.

U svemu tome postoji i nešto što se zove Kodeks časti pripadnika Vojske Srbije. Pozivajući omladinu u vojne škole, Ministarstvo odbrane poručuje: „Čast je naša imovina“. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da se čast pokazuje delima, a ne citatima.

O časti mojih roditelja govore odlikovanja koja su im data za odgovorno vršenje dužnosti. O časti najviših pripadnika Ministarstva odbrane reći će njihov odnos prema kolegama i načinu na koji svoju dužnost obavljaju.

Ako dođe do nasilnog iseljenja moje porodice iz jedinog doma, pozivam i ministra vojnog da prisustvuje tom činu. Zamolićemo prijatelje da taj čin koliko-toliko učine svečanim. Da pozovu medije, nabave crveni tepih za ministra, a dok policija bude iznosila moje roditelje, zamolićemo da im dozvole bar ordenje i odlikovanja da ponesu. Pa da svako stane pred narod sa rezultatima svoga rada. Naš citat za tu priliku neka budu reči Petra Petrovića Njegoša: „Svak’ je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“.

Žana Lalović, kćerka Gojka i Stojanke

Podsetimo, spor Lalovića i Vojske Srbije traje dugi niz godina. Pukovnik Lalović je 2005. godine nezakonito penzionisan i ni posle 14 godina uprkos presudama koje su utvrdile i potvrdile nezakonitost nije vraćen u službu. Na taj način je jedini oficir kome je ponovo prestala služba, a da nikada nije vraćen u službu.

Takođe, nije mu omogućeno da u skladu sa novonastalim okolnostima uplati deo učešća ličnim sredstvima, jer kao penzionisano lice više nije mogao dobiti stambeni kredit. Nije mu priznat ni iznos koji je tokom radnog veka uplaćivao u vojnostambeni fond, a za koji poseduje potvrdu.

Gojko Lalović je bio zaposlen u Upravi za stambene poslove, kao zamenik predsednika Više stambene komisije, a zatim u trajanju od 12 meseci i zastupnik predsednika više stambene komisije. Naredba o prestanku službe doneta je preko noći iako je ispunjavao sve uslove za radno mesto. Radno mesto nije ukinuto,a on nije proglašen viškom.

Sporni momenat bio je kada je pukovnik Lalović primetio samovolju ministra vojnog (tada P. Davinića), koji mimo Ustava, zakona, opštih akata i pravilnika o dodeli stanova vrši odabir stanova i izbor lica kojima će te stanove dodeliti bez redosleda – rang liste. (Slučaj naređenja da se dodeli stan po rešenju Up-1 br 474-6/05 27.7.2005. godine – stan službeni, trosoban, lice iz druge grupe, ne pripada mu ni ta kategorija stana, ni prvenstvo o izuzimanju molbe za dodelu stana, ali po naređenju ministra SVE je 27.7.2005. urađeno i stan dodeljen.)

Bonus video:

(Espreso.co.rs)