DANAS MORATE IZGOVORITI OVE REČI KAKO BI SKINULI PROKLETSTVO I OČISTILI SE GREHOVA! Vernici i CRKVA slave VAŽAN DAN

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Prepodobnog Patapija, koji pada treći dan nakon velike slave Svetog Nikole.

Rođen i vaspitan u veri i strahu Božjem u gradu Tivi Misirskoj od roditelja blagovernih. Rano uvide i prezre sujetu ovoga sveta i udalji se u pustinju Misirsku, gde se predade podvigu očišćenja srca svoga od svih svetskih želja i pomisli radi ljubavi Božje.

No kada se dobrodetelj njegova proču među ljudima, počeše mu ljudi dohoditi i od njega utoljenja svojim mukama iskati. Bojeći se slave ljudske, koja um ljudski pomračava i od Boga odvaja, Patapije pobeže iz te pustinje u Carigrad. Jer, mišljaše ovaj čudni svetitelj, da će se možda lakše skriti od ljudi među ljudima u gradu negoli u pustinji.

Blizu crkve Vlaherne u Carigradu napravi sebi kolibu, i tu, zatvoren i nepoznat, nastavi svoj prekinuti isposnički podvig. No svetlost se ne da skriti. Neki dečko, slep od rođenja, vođen Promislom Božjim, dođe svetom Patapiju i zamoli ga za molitvu Bogu, da bi progledao i video tvar Božju, te još većma Boga proslavio. Smilovao se Patapije na stradalnika, pomoli se Bogu i dečko progleda. To čudo otkri bogougodnika celoj prestonici, i ljudi povrveše njemu za lek, utehu ili pouku. Jednog znamenitog čoveka isceli Patapije od vodene bolesti prekrstivši ga krstom i pomazavši ga jelejem. Jednoga mladića oslobodi od duha nečista, koji ga ljuto mučaše, oslobodi ga napravivši znak krsta rukom po vazduhu. I izađe zli duh iz stvorenja Božjeg kao dim, s krikom velikim. Ženu neku, koja imaše ranu na grudima, ispunjenu crvima, prekrsti i učini zdravom. I mnoga druga čudesa projavi sveti Patapije sve molitvom, imenom Hristovim i krsnim znamenjem. U starosti dubokoj upokoji se i pređe u Carstvo nebesko, u VII veku.

BESEDA na današnji dan govori o prokletstvu grešnih dela:

Posle greha Evinog i Adamovog Bog je izrekao kaznu. Nije izrekao kaznu odmah nego posle izvesnog vremena očekujući pokajanje njihovo.

Ipak sva tvar uzdiše i tuguje s nama sve do sada. Ne uzdiše i ne tuguje zbog prokletstva na sebi nego zbog grešnih dela čovekovih, koja su prokleta. O braćo moja, zastidimo se greha svoga, zbog koga strada i nevina tvar Božja.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)