CAR DUŠAN JE JEDINI NEMANJIĆ KOJI NIJE PROGLAŠEN ZA SVECA! Razlog za to je VELIKI SRPSKI GREH njegove žene JELENE

Jedini Nemanjić koji nije postao svetac jedan je od najvećih i najomiljenijih srpskih vladara, a to je car Dušan. Mnogi i danas nagađaju zbog čega oreol svetitelja nije stavljen iznad Dušanove glave, a teme za razmišljanje su mnoge.

Da li je zbog toga što je car Dušan ubio svog oca? Da li je zato što je bio surovi vladar? Ili nešto možda treće?

Ipak, pravi odgovor, na ovo pitanje jeste Jelena Kantakuzina, supruga cara Dušana Silnog.

Jelena je bila bugarska princeza, sestra bugarskog cara Jovana Kantakuzina, i srpska carica, žena cara Dušana.

Kao ženu najmoćnijeg vladara loze Nemanjića, pratile su je raznorazne priče i nagađanja. Iako je ovo možda najskladniji brak Nemanjića, car Dušan je ipak bračnu sreću skupo platio.

On je jedini Nemanjić koji nije svetac, a kao jedan od glavnih razloga uzima se činjenica da je odveo ženu na Svetu Goru mada ni oceubistvo i uzdizanje Ohridske arhiepiskopije na rang patrijaršije nisu pomogli.

Takođe se navodi da je Dušan izdao i naredbu da sve vreme njenog boravka na Svetoj Gori budu postavljani tepisi po kojima je hodala kako nikada ne bi dodirnula svetu zemlju. Ni to nije pomoglo.

Zvanično opravdanje za boravak carice Jelene na Svetoj Gori jeste činjenica da su bežali od kuge, ali ni to nije bio dovoljno jak razlog za narušavanje običaja i zakona Svete Gore.

Katolički izvori mrze Jelenu Kantakuzin, a kako i neće kada je bila žena pravoslavnog cara osvajača. Mavro Orbin za nju kaže: “Perverzna dama, neprijatelj katolika”.

Sa druge strane, prema vizantijskim izvorima, Jelena je bila verna i smerna žena koja je pratila muža u ratnim pohodima, na Solun i protiv Bosne.

Neki izvori tvrde da je Dušan hteo da se rastavi od nje jer nije imala dece i 1336. je započeo pregovore o ženidbi ćerkom nemačkog cara Fridriha Lepog. Već u zimu 1336. ili u proleće 1337. Jelena je na sumnjiv način dobila sina Uroša, i tako učvrstila svoj položaj na dvoru.

U više povelja Dušan pominje Jelenu kao “hristoljubivu” i “blagodarovnu”. Mnogo je čitala i monasi po manastirima su za nju prepisivali mnogobrojne knjige.

U vreme najvećeg uspona, kada je Srbija bila najveća i najjača sila na Balkanu, i vojno i ekonomski, istorijski uzlet Srbije je naglo zaustavljen. Car Stefan Uroš Četvrti Dušan, s pravom nazivan Silnim, iznenada je umro, 20. decembra 1355. godine u 48, ili pre u 49. godini. Ne zna se ni gde, ni kako. Pretpostavlja se da je bio otrovan. Carica Jelena i sin Uroš, s vlastelom, sahranili su ga u njegovoj zadužbini, u velelepnom Arhanđelskom manastiru, u Prizrenu.

Nedugo posle smrti cara Dušana, carica Jelena se zamonašila kao monahinja Jelisaveta. I kao monahinja je nastavila sa političkim delovanjima.

Tako je, aprila 1357. godine, bila prisutna i vrlo aktivna na državnom saboru u Skoplju, kada je, njenom zaslugom, Uroš dobio široku podršku vlastele, koja je podržala njega, a ne Simeona.

Posle smrti sina Uroša, carica majka Jelena je, očekivano, izgubila svaku volju za životom. Odrekla se političke aktivnosti i podvrgla strogom isposničkom životu.

Umrla je novembra meseca 1376. godine. Sahranjena je kraj cara Dušana, u njegovoj zadužbini, manastiru Sveti arhangeli kod Prizrena.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)