OVO SU KANDIDATI ZA NOVI SAVET REM: Bivši ministar, kompozitor legenda, vlasnik SOS-a, LDP-ovka, novinar i ekipa

Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine javno je pozvao na predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije 27. novembra, a nekoliko poslaničkih grupa, udruženja, kao i Nacionalni saveti nacionalnih manjina, predložili su svoje kandidate.

Nacionalni saveti nacionalnih manjina doneli su zajednički predlog kandidata za izbor članova Saveta REM-a. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine predložio je sekretar Sekretarijata za poljoprivredu zaštitu životne sredinu u Gradskoj upravi Subotica Aleksandra Vitkovića, dok je Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine predložio Dragomira Zupanca, slovenačkog reditelja koji živi i radi u Beogradu.

Ko je Dragomir Zupanc

Rođen 1946. godine u Ljubljani. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Beogradu. Studirao je filmsku režiju i 1971 godine diplomirao u klasi profesora Aleksandra Petrovića.

Od 1972 godine član je UFUS-a gde je jedno vreme vodio Stručnu tribinu.

Od 1974. do 1977. godine je bio urednik filmskog programa SKC-a, od 1985. do 1990. godine bio je urednik zabavnog programa RTV Crne Gore. Od 1996. godine je glavni reditelj na RTS-u.

Član je Akademije filmske umetnosti i nauke.

Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije i Udruženje filmskih glumaca Srbije predložili su zajedničkog kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. U pitanju je Bratislav Petković.

Ko je Bratislav Petković

Rođen je 1948. godine u Beogradu.

Diplomirao 1972. godine na Akademiji za pozorište, film i televiziju, na smeru pozorišne režije.

U Beogradskom dramskom pozorištu je 1978. postavio predstavu „Sporting life“, za koju je tekst pisao zajedno sa kolegom Vojislavom Kajganićem. Posle toga napisao je i dve monodrame: „Prodajem razbivenu kuću“ i „Ispovest klovna Dragoljuba“. Godine 1991. napisao je dramu „Kaskader“ koju je potom i režirao u BDP-u.

Autor je više poznatih dramskih ostvarenja, od kojih su pojedina ekranizovana, a neka su igrana na beogradskim pozorišnim scenama.

Javnosti je poznat kao kolekcionar oldtajmera. Osnivač je i direktor muzeja automobila u Beogradu od 1994 godine, u okviru kojeg se nalazi i kamerna scena „Moderna garaža“. Vlasnik je, takođe, najstarije poslastičarnice u Beogradu.

Predsednik je zajednice muzeja nauke i tehnike i potpredsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Kolekcionar je starina i bibliofil.

Dobitnik je Nušićeve nagrade za 2000. i Zlatnog beočuga za 2001. godinu.

Član je Srpske napredne stranke od 2010. Od juna 2012. bio je savetnik je za kulturu predsednika Srbije, a mesec dana kasnije izabran je u Vladu Srbije na mesto ministra kulture i informisanja. Nakon rekonstrukcije Vlade u julu 2013. godine, smenjen je sa ministarske pozicije.

Petković završio je Akademiju za film, radio i televiziju na Odseku za pozorišnu režiju u Beogradu. Autor je više dramskih tekstova i filmskih scenarija izvođenih na pozorišnim scenama.

Udruženje kompozitora Srbije predlažilo je dva kandidata: Snežanu Nikolajević i Zorana Simjanovića, dok je Udruženje filmskih umetnika Srbije predložilo Božidara Zečevića.

Ko je Zoran Simjanović

Zoran Simjanović srpski kompozitor muzike za film i pozorište i profesor Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu.

Rođen je u Beogradu 1946. godine, gde je završio Muzičku akademiju. Tokom šezdesetih je svirao u muzičkima sastavima Siluete i Elipse. Karijeru komponovanja muzike za film je započeo 1975. godine.

Komponovao je muziku za najznačajnije domaće filmove poput "Nacionalne klase", "Maratonci trče počasni krug", "Sješaš li se Doli Bel", "Variola Vera", "Balkan Express", "Žikina dinastija", "Tajvanska kanasta", "Otac na službenom putu", "Sabirni centar", "Bure baruta"...

Na Fakultetu dramskih umetnosti predaje od 1993. godine, a od 1999. do 2002. godine je predavao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Jedno vreme je predavao i na Akademiji umetnosti u Banjoj Luci.

Ko je Božidar Zečević?

Božidar Zečević (Beograd, 2. januar 1948) je vodeći srpski filmolog, istoričar filma, dramaturg i reditelj, profesor analize filma, osnivač i glavni urednik filmskog časopisa Filmograf.

Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (sada Fakultet dramskih umetnosti) u Beogradu sa najvišom ocenom, kao i specijalističke filmske studije na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu i na Univerzitetu Njujorka, a poslediplomske u Centru za mir i razvoj Univerziteta mira Ujedinjenih nacija u Beogradu.

Filmologijom antropološko-strukturalističkog usmerenja bavi se od 1966. godine, od kada je objavio brojne studije o filmu uz zemlji i inostranstvu i šest knjiga i monografija. Nosilac nagrade „Zlatno pero za najbolju filmsku kritiku" i „Zlatno pero za najbolju knjigu o filmu" Instituta za film (za knjigu Čitanje svetla).

Bio je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke. Član je Evropske filmske akademije. Član je Predsedništva Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije i predsednik njenog Odbora za filmologiju i istoriju filma.

Nosilac brojnih priznanja, među kojima i Plakete Jugoslovenske kinoteke za ukupan doprinos filmu, nagrade Udruženja filmskih umetnika Srbije za filmološko istraživanje i drugih.

Kao filmski i televizijski scenarista i reditelj ostvario je preko sto dokumentarnih i igranih filmskih projekata. Nagrađen Godišnjom nagradom Radio-televizije Srbije za najuspešniji projekat sezone (TV serija „Jugoslavija u ratu 1941-1945) i Specijalnom nagradom žirija filmskog festivala „Zlatni vitez" u Moskvi za dugometražni dokumentarni film „Istina o 27. martu".

Bio je nastavnik za predmet teorija filma na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i profesor za predmet analiza filma na filmskoj školi „Dunav filma“. Urednik je u više listova, a osnivač je i urednik časopisa Filmograf.

Drame Pivara, Selektor, 1918. i 1968. izvedene su na scenama u Beogradu i Srbiji. Dobitnik je Nagrade „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije za dramu Pivara, a za 1918. nagrađen je Nagradom “Joakim Vujić ” za najbolje dramsko delo na istoimenom festivalu profesionalnih pozorišta Srbije.

Član je Upravnog odbora Udruženja filmskih umetnika Srbije i Predsedništva Udruženja dramskih pisaca Srbije.

Snežana Nikolajević je muzikolog i pijanista.

Poslaničke grupe takođe su predložile svoje kandidate.

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije predložila je Nenada Zorića, novinara Sputnjika.

Ko je Nenad Zorić?

Njegova biografija, kako je sam o sebi napisao, izgleda ovako:

Elem, kao što detetu kad voli fudbal daju loptu i puste ga na poljanče da se igra, tako su i meni dozvolili da upisem “te Političke nauke” i probam da budem novinar.

Novinar Ekonomist magazina do jula 2011.godine. Pre toga sam bio zamenik urednika BLIC BEOGRAD, a još ranije novinar Informativnog programa RTS-a (OKO Magazin i novinar producent OKO-a, koautor dokumentarnog filma “40 godina bodrenja u Srbiji “DOSIJE NAVIJAČI” od pet epizoda), novinar STATUS-a i saradnik nedeljnika Vreme i Blic News. Za sad. Pošto me bije (dobar) glas da češće menjam redakcije nego Bekam frizuru.

Inače sam pacifista, kad mi se ukaže prilika. Tako sam služio vojsku na Fakultetu političkih nauka (i opet naterao familiju da se krsti i levom i desnom). I kad sam, već, postao deo inventara na FPN-u, pored tog PR-isanja ubediše me da dve sezone budem demonstrator na predmetu “Teorija i tehnika novinarstva” (prva i druga godina).

Tu sam zaradio sto ružnih nadimaka i napravio nekoliko potencijalno dobrih novinara. Pa, ne mogu im ja pisati tekstove, moje je bilo da im kažem “kako”. I nateram da insistiraju na pitanju “zašto”.

Pebegao sam glavom bez obzira i sa Pavom i Slavišom napravio dve knjige “Nije srpski lupati I i II”. Nisam zaradio ništa, osim dioptrije.

Svojevremeno sam, kao student, učestvovao u projektu MEDIJA LINK “ANALIZA MEDIJA (u bivšim republikama SFRJ)”, Banja Luka 2002. godine i bio učesnik i organizator aktivnosti FEJS-a (Forum evropskih studenata novinarstva) od 2003 – 2005. godine

“Video sam i Ameriku” zahvaljujući Programu razmene i treninga za novinare koji je za nas bednike ( iz Albanije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore i Makedonije) organizovan od strane Biroa za obrazovanje i kulturu pri Ministarstvu spoljnih poslova SAD. Bilo je to u Vašingtonu i Portlandu april/maj 2005; Pisao sam tekstove za Portland magazin, Portland, Mejn i Playboy, srpsko izdanje.

Dalo mi i nagradu “Borivoje Mirković” za najbolji novinski članak koju dodeljuju Fakultet političkih nauka i porodica Mirković ali i Nagradu Univerziteta u Beogradu (2005. godine) za “najbolji naučnoistraživački rad iz oblasti društvenih nauka”.

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka predložila je Dragišu Kovačevića, vlasnika SOS kanala.

Dok je Poslanička grupa LDP, LSV, SDA Sandžak predložila Juditu Popović, diplomiranu pravnicu koja ima višegodišnje iskustvo u advokaturi.

Ko je Judita Popović?

Rođena je 1956. u Žitištu.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1979. godine.

U periodu od 1980. do 1984. godine, radila kao profesor u srednjoj školi, novinar na televiziji Novi Sad, pripravnik u Opštinskom sudu u Zrenjaninu. Izabrana je za sudiju Opštinskog suda u Zrenjaninu 1984. godine. Nakon deset godina, razrešena je sudijske funkcije na sopstveni zahtev i nakon toga se uključila u Advokatsku komoru Vojvodine.

Članica je Liberalno demokratske partije od 2007. godine. Prvi poslanički mandat dobila je na izborima od 11. maja 2008. godine, a za poslanicu je izabrana i na izborima 2012. godine.

Srpska radikalna stranka za člana Saveta REM-a predlaže etnologa Dragomira Antonića.

Ko je Dragomir Antonić?

Dragomir Antonić (rođen je 1948. u Čačku) je srpski etnolog.

Završio je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo je radio u Etnografskom institutu SANU. Bio je direktor Etnografskog muzeja 2001-2002. godine. Potom radi u sopstvenoj agenciji za etnografske i srodne usluge.

Napisao je više knjiga, kao što su Običajnik kod Srba, Običajni bonton, Posni jelovnik, Sve o afrodizijacima, Bombardovanje se nastavlja i druge.

Snimio je više filmova i TV emisija etnografskog karaktera, a najpoznatiji mu je film o Hilandaru.

BONUS VIDEO:

OPLELI KOLCE NA OTVARANJU AUTO-PUTA! Okupljeni đuskaju uz hit napisan povodom nove deonice! (KURIR TV)

(Espreso.co.rs)