BIO JE JEDAN OD NAJBOLJIH SRPSKIH NOVINARA: Ipak, pamtiće ga po tome što je smuvao svetsku glumicu za 45 minuta

U jednom trenutku, za njih više nije bilo ni kamere ni publike i stvar je postala potpuno lična. Tako, najpribližnije, izgleda opis antologijskog intervjua koji je Dragana Babića i Liv Ulman, veliku zvezdu Bergmanovih filmova, odveo u strasnu vezu.

Babić je uspeo u onome o čemu su sanjali milioni muškaraca tog doba i to zato što je bio zgodan, harizmatičan, elokventan i - načitan.

Babić je bio oličenje intelektualnog bon vivana kakvi su bili moderni u vreme kada je Jugoslavija bila egzotično "predgrađe" Zapada. Bilo ih je još, da ne grešimo dušu, ali Babić je imao taj melanholični pogled večitog skeptika koji želi da živi svoje snove ali je duboko svestan da je život sve samo ne san.

Pričao je o dubokim temama uprkos nerazumevanju okoline i pravio emisije za sladokusce koje su preživele test vremena i završile u večnoj riznici neobičnih ostvarenja.

Na kraju je otišao u dobrovoljni egzil od javnog života, ponevši sa sobom i sve svoje uspomene za kojima je tabloidna javnost vapila, ali ih se nikad nije dočepala.

Jer, kao što rekosmo, Babić je bio - skeptik.

Liv Ulman je ponešto i objavila o njihovoj vezi, za razliku od njega.

U svojim knjigama je pisala o vezi s beogradskim novinarom. Doduše uz dosta uvijanja i aluzija, a manje konkretnih detalja.

Njihove pomodne žurke za njujorški umetnički krem, na kojima su viđani i Vudi Alen i Mia Farou, završile su i u knjizi sećanja slikara Miće Popovića.

On, kao i svoje druge veze sa poznatim ženama, ni ovu, džentlmenski, nije delio sa medijima.

Međuitim, ovaj intervju se i danas rado gleda i deli na društvenim mrežama jer tako nešto zaista nije viđeno, što bi se reklo - nikada.

Uostalom, pogledajte:

Dragan Babić je rođen 3. septembra 1937. u Kruševcu. Umro je 23. jula 2013. u Vranju. Bio je jedan od najvećih novinara u Srbiji i Jugoslaviji. Osnovnu školu završio je u Kruševcu. Na mestu gde je nekada bila njegova rodna kuća, u Čolak Antinoj ulici u centru grada, danas se nalazi velika stambena zgrada. Od bliskih rođaka u Kruševcu danas živi samo njegova sestra od tetke.

Gimnaziju je završio u Beogradu, a potom apsolvirao engleski jezik i književnost. Najpre se pojavio u književnoj javnosti, pričama u NIN-u, a potom je pisao u književnom časopisu „Delo“. U njegov literarni opus spadaju i knjige „Putovanje na kraj jezika“, „Ti možda misliš drugačije“ i dokumentarni roman „Kao mehur od sapunice“.

Autor je nekih od najboljih televizijskih emisija i serija, među koje spada i neponovljivi "Dvogled" s početka njegove televizijske karijere, koji je bio namenjen deci i emitovan je u više ciklusa. Njegova uspešna televizijska ostvarenja su i Kino-oko, To sam ja, Umijeće življenja, Kraj epohe, U senci, Nacionalna geografija…

Njegovi intervjui na televiziji predstavljali su poseban događaj – razgovarao je sa Džonom Hjustonom, Lijem Strazbergom, Glendom Džekson, Šeli Vinters, Ingmarom Bergmanom, Erlandom Jozefsonom, Liv Ulman…

Bio je prvi novinar iz nekadašnje Jugoslavije koji je dobio poziv da radi na Bi-Bi-Siju, ali je umesto ponuđenih pet godina ostao samo pola godine i vratio se, jer se susreo sa administracijom kojoj nije bio vičan, pošto ga je zanimao autorski, a ne činovnički posao.

Ceo radni vek je proveo u Televiziji Beograd, gde je najpre otišao na prinudni odmor, a tokom bombardovanja dobio je otkaz i otišao u penziju.

Potpuno se povukao iz javnog života, a ovu odluku je obrazložio rečima: - Opredeljivao sam se, usprotivljavao, komentarisao i bio besan, čak, čitavog života. Privlačnost našeg psihopatološkog društva sve više opada, neke reakcije se ponavljaju. Rođeni, svakodnevni komentatori života, mada uslovljeni vaspitanjem u našem psihopatološkom političkom društvu, pretvorili su svoje privatne traume, plitku naučenost i lukrativnu pristrasnost u prigodnu naviku.

BONUS VIDEO:

KOMŠO, PALI PRSKALICU, DOLAZIM! Los im se razbaškario u dvorištu! (VIDEO)