NA DAN ALBANSKE ZASTAVE OTIŠLI SMO NA GROB TERORISTE KAPETANA LEŠIJA! Izgleda da su Albanci zaboravili svog HEROJA

Na Dan albanske zastave uputili smo se ka selu u Srbiji u koje ni Žandarmerija rado ne ulazi.

Otišli smo u Veliki Trnovac kod Bujanovca, mada bi stanovnici ovog mesta rekli da je Bujanovac kod Velikog Trnovca, ali svejedno.

Uputili smo se ka spomeniku kapetanu Lešiju, ali ne onom iz partizanskih filmova, već teroristi OVPMB koji je ubijen u oružanoj pobuni Albanaca na jugu Srbije, tačnije u Preševskoj dolini.

Veliki Trnovac je rodno mesto Ridvana Ćazimija - poznatijeg kao komandant Leši, formacijski drugog komandanta nekadašnje Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), koji je ubijen 24. maja 2001. godine.

Sledeće godine u selu mu je otkriven impozantni spomenik na kojem se od tada vijori zastava Republike Albanije.

Leši je 12 godina posle smrti ušao u legendu. Danas u Bujanovcu i Preševu nema albanske kuće koja njegovu fotografiju ne drži na zidu. Ono što je Adem Jašari na Kosovu, to je komandant Leši među Albancima na jugu.

Na Dan zastave zatekli smo spomenik koji još uvek niko nije obišao, albanska zastava iznad njega se i dalje vijori, ali ograda s albanskim orlom je zatvorena i ne može se prići spomeniku.

- Ridvan Ćazimi bio je običan terorista, ali kroz obeležavanje njegovih dana u Bujanovcu Albanci s juga Srbije šalju poruku da oni državu Srbiju ne prihvataju kao svoju i da se ne odriču ideja o otcepljenju tri opštine sa juga Centralne Srbije - ističe Momir Stojanović, nekadašnji šef Vojno-bezbednosne agencije.

Prema njegovim rečima, Ćazimi je bio marginalna ličnost koja nije imala nikakvu važnu ulogu u takozvanoj „oslobodilačkoj vojsci Kosova“.

A ta vojska nije bila nikakva vojska Albanaca s juga Srbije, već su je uglavnom činili bivši pripadnici tzv. OVK iz reona Gnjilana.

- On je početkom 2000. godine pokušao da infiltrira deo bivših pripadnika OVK na jug Centralne Srbije i da na neki način, kroz par incidenata sa organima MUP-a, skrene pažnju javnosti - objašnjava Stojanović.

U suštini, to je bio pokušaj da se posle 1999. godine i na jugu Centralne Srbije kroz terorističku aktivnost, kako je to prethodno urađeno na Kosmetu, prisilnim putem pripoje te tri opštine teritoriji pokrajine.

- Međutim, adekvatnom akcijom snaga bezbednosti te su grupe razbijene, mnogi teroristi su pobegli natrag na Kosmet, a u tim okršajima kapetan Leši je poginuo“, podseća Stojanović.

Ćazimi je bio minorna ličnost u albanskom pokretu na Kosmetu i pretpostavlja se da je bio običan borac, a nije bio na rukovodećim mestima u OVK. Uz to, teško da se kapetan Leši proslavio i u svom, navodnom učešću u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Kad je reč o građenju mita od marginalnog borca marginalne naoružane grupe, interesantno je da je on nadimak dobio po glavnom junaku čuvenog partizanskog filma — „Kapetan Leši“.

U filmu Žike Mitrovića, Ramiz Leši, koga tumači Aleksandar Gavrić, partizanski je kapetan albanske nacionalnosti koji ima zadatak da likvidira zaostale balističke bande na Kosmetu, pa ostaje nejasno zašto je albanski separatista i terorista dobio nadimak po filmskom junaku koji se proslavio upravo borbama protiv tadašnjih albanskih separatista.

Inače, Mitrović je stvorio lik Kapetana Lešija po životnoj priči i legendi o revolucionaru iz Bara Đoku Lekiću, koji je prve tri godine Drugog svetskog rata proveo kao ilegalac na specijalnim zadacima u Kosovskoj Mitrovici i Kruševcu, odakle je 1943. godine otišao da se bori u Makedoniju i Grčku, gde se proslavio gerilskim napadima na fašističke vojne punktove.

Po završetku rata, baš kao i kapetan Ramiz Leši, Đoko Lekić je u naredne dve godine bio komandant jedinice koja je ratovala sa balističkim bandama oko Drenice i Uroševca.

Pogledajte kako smo se proveli u Velikom Trnovcu:

Bonus video:

(Espreso.co.rs)