ekskluzivno
SRBI MRZE ALBANCE, TRAŽIMO DA SE ALBANSKI ORAO SLOBODNO VIJORI U SRBIJI! Šok intervju gradonačelnika Bujanovca
Poslušajte šta je sve Šaip Kamberi ispričao za Espreso.co.rs
Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi ne odustaje od svojih ideja da se pitanje Preševske doline reši u sklopu budućeg dijaloga Beograda i Prištine i optužuje Srbiju da etiketira Albance kao teroriste i kriminalce.
Kamberi je u intervjuu za Espreso.co.rs ponovio da Albanci ne odustaju od svojih zahteva za otcepljenjem Preševa, Medveđe i Bujanovca i pripajanjem tog dela nezavisnom Kosovu.
On nam je na Dan albanske zastave u Preševu dao izjavu, gde je došao na okupljanje Albanaca ispred Doma kulture u tom mestu.
Koji je cilj ovog okupljanja?
- Za danas je bio zakazan kolektivni skup u znak nepoštovanja prava Albanaca koja su zagarantovana međunarodnim konvencijama. Međutim, zbog dešavanja u Albaniji protesni skup se pretvorio u skup solidarnosti u Albaniji.
Da li su zahtevi Albanaca i dalje na snazi?
- Zahtevi su nažalost dugo godina stari i zbog nepoštovanja osnovnih prava i zbog nepostojanja političke volje u Beogradu oni se ne rešavaju dugi niz godina. Međutim, zbog navedene situacije odlučićemo u narednim danima šta ćemo da radimo.
Da li je jedan od zahteva odvajanje Preševske doline od Srbije i pripajanje nezavisnom Kosovu?
- Osnovni zahtev, koji smo poslali i vlastima u Beogradu i Prištini jeste da se pitanje prava Albanaca ovog regiona tretira u budućem dijalogu Kosova i Srbije. Dakle, kako će to da tretirate, da li u domenu prava, reciprociteta ili u nekom drugom domenu o kome i predsednik Vučić i određeni političari zagovaraju videćemo. Nije naše, niti je u našoj moći da o tome odlučujemo. Ono što je naš minimum zahteva posebno prema Prištini jeste da u budućem dijalogu postavi pitanje uspostavljanje reciprociteta sa pravima Srba na Kosovu.
Koja konkretno prava tražite?
- Konkretno tražimo prava po Ustavu Srbije članu 73 i Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina po članu 20. Tu se garantuju svim manjinama u Srbiji da budu zastupljeni u svim organima, ne samo u organima lokalne samouprave, već i državne uprave, u javnim službama proporcionalno broju koji čine u stanovništvu jedne opštine. U Bujanovcu, u Preševu imate republičke institucije u kojima je broj Albanaca ili simbolična ili ih uopšte nema. To je osnovni politički zahtev. Dakle, pravo na participiranju, odnosno u učestvovanju rada u tim institucijama. Dakle, pravo na upotrebu nacionalnih simbola slobodnih i službenih. Pravo na upotrebu jezika, koje direktno vezano za integraciju.
Da li to ne postoji sada?
- Ne postoji. Ako vi nemate u sudu dovoljan broj sudija koji govori albanski jezik vi nećete moći da postavite zakonsku normu koja obezbeđuje stranci vođenje zakonskog postupka na jeziku koji razume.
Gospodine Kamberi, mi smo sada bili u opštini Preševo u kancelariji kod predsednika Opštine i kod njega u kabinetu su sve albanske zastave i nema nigde srpskog obeležija?
- I na zgradi Opštine Bujanovac danas je istaknuta zastava Albanije, ali to nije regulisano zakonom. Mi je postavljamo na naš rizik, za to ćemo dobiti prekršajne prijave, kao što je to bio slučaj i prošle godine, ali to je naš pokušaj protesta prema državi koja ne poštuje naša prava.
Tvrdite da vas je država kaznila prošle godine zato što ste isticali zastavu Albanije?
- Da, ja sam bio kažnjen za to, kao i za to što je u mojoj kancelariji bila držana zastava Albanije kada je prilikom posete Bujanovcu predsednik Albanije Nišani, boravio u poseti Bujanovcu. Dakle poštujući sve protokole države, on je boravio u mojoj kancelariji. I zato što je u kancelariji bila zastava zemlje koju predstavlja ja sam bio kažnjen.
Da li u vašoj kancelariji postoji zastava Srbije?
- Ne, postoji na zgradi opštine Bujanovac. U kancelarijama opštine po zakonu nije obavezno isticanje zastave.
Ali pitanje je sem albanske da li postoji i srpska zastava?
- Nepostoji više ni albanska. Postoje samo zastave zemalja Evropske unije, zato što je opština Bujanovac uspostavila za 9. maj Dan opštine kao znak našeg opredeljenja da budemo deo EU.
U zahtevima sa vama su i ljudi koji su bili boci OVPMB?
- To su ljudi koji su bili učesnici rata, koji su amnestirani, dakle zakonski. I svaki pokušaj predstavljanja njih kao terorista jeste potpaljivanje vatre i sejanje mržnje prema Albancima. Ta mržnja je, nažalost u Srbiji prisutna i ne podstiču je samo mediji, već i određeni državni funkcioneri. Albanci se tako tretiraju kao neravnopravni građani, kao ljudi skloni terorizmu i kao ljudi skloni nezakonitim radnjama. Na taj način država pokušava da za sebe obezebdi alibi zato što ne poštuje naša prava.
Da li je zahtev za uključenje pitanja Preševske doline u rešavanje problema Kosova totalno van Ustava i zakona?
- Ne, zašto bi bio? Apsolutno nije. Jer ako u jednom političkom procesu od 2001. godine država nije uspela da reši naša prava, onda smatramo da ovaj proces koji će, verujemo ići ubrzano to moći da reši.
Da li ste svesni da vas zbog ovakvih izjava mnogi smatraju separatistom?
- To nije ništa strano. Od 1981. godine nas svi tako smatraju.
Pogledajte video:
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!