OVO JE PRAVA ISTINA O NOĆI VEŠTICA: Praznik koji je podelio Srbiju krije jednu TAJNU

Žestoka rasprava se ovih dana vodi oko Noći veštica, uvezenog praznika koji mnogi u Srbiji smatraju nedostojnim slavljenja, pa čak i zabranjuju svojoj deci da idu na tematske žurke posvećene obeležavanju ovog neobičnog datuma. Oni podsećaju da je za pravoslavne vernike daleko prihvatljivije da obeležavaju Svetog Luku, jednog od prvih propovednika hrišćanstva, savremenika Isusa Hrista i jedmog od pisaca četvorojevanđelja.

Međutim, možda ne bi bilo loše da vas upoznamo sa istorijatom Noći veštica, pa da nakon toga diskutujemo.

Noć veštica (engl. Halloween) svetkovina je koja se obeležava 31. oktobra, noć uoči praznika Svih svetih prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Predstavlja početak trodnevnog obeležavanja Allhallowtide, vreme u liturgijskoj godini posvećeno sećanju na mrtve, uključujući svece, mučenike i sve vernike.

Veruje se da većina tradicija vezanih za Noć veštica potiče od keltske svetkovine žetve koji možda ima paganske korene, prvenstveno u gelskoj svetkovini Samajn, i da je ova svetkovina hristijanizovana kao Noć veštica. Neki akademici, međutim, podržavaju stav da je Noć veštica nastala samostalno kao isključivo hrišćanski praznik.

Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: kostimirane zabave, pravljenje lampe od tikve, gledanje horor filmova, čitanje strašnih priča.Deca idu od vrata do vrata, traže slatkiše i uzvikuju „trick or treat“ („smicalica ili poslastica“, u slobodnom prevodu „dajte nam slatkiše ili ćemo inače biti primorani da uradimo nešto nevaljalo“). Irski imigranti su verziju ove tradicije preneli u Severnu Ameriku u 19. veku. Noć veštica se proslavlja u SAD, Irskoj, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj, Porto Riku, Japanu, Novom Zelandu i u nekim delovima Australije.

Poreklo ovog praznika datira još od antičke keltske svetkovine „Samhain“ posvećene istoimenom paganskom božanstvu. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra. Noć pred Novu godinu slavili su „Samhain“. Verovali su da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve. Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože. Na nogama su nosili papuče od majmunove kože.

Običaj dubljenja bundeva zasniva se na irskoj legendi o kovaču Džeku, poznatom po njegovoj domišljatosti, ali i škrtosti. Jedna od priča govori kako je prevario Đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće i nakon što se Đavo pretvorio u novčić kako bi platio piće, Džek ga je brzo stavio u džep u kojem je bio krst, zbog kojeg se Đavo više nije mogao vratiti u svoj oblik. Tek nakon što je Džeku obećao da neće tražiti njegovu dušu još deset godina, Džek ga je izvadio iz džepa. Nakon deset godina opet je prevario Đavola tako što ga je zamolio da mu doda jabuku sa stabla, ali je na kori stabla brzo nacrtao krst, tako da ga Đavo ponovno nije mogao dohvatiti. Kada je Džek umro, nije bio primljen zbog svog grešnog života u Raj, a na vratima Pakla dočekao ga je Đavo i poslao natrag u mrak, a da ga se reši dao mu je komad uglja. Džek je u džepu imao repu, koju je izdubio i stavio u nju ugalj i od tada Džek, koji nikada nije pronašao put kući luta mrakom noseći izdubljenu repu u ruci. Tako je Džek O'Lantern (Džek Fenjer) postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova.

BONUS VIDEO:

Tatjana Aničić strahuje da će nju i njenog sina Boromira izbaciti na ulicu

(Espreso.co.rs)