SVI KOJI SU ZNALI ZA ZLATO BIZARNO SU STRADALI, KINEZI SU POMOGLI U PRANJU NOVCA: Gde su NESTALI milioni iz SSSR-a?

Raspadom SSSR-a i promenom političkog sistema u Rusiji pali su i svi tabui. Od tada su otvoreno počela da se postavljaju pitanja: na šta se trošio novac koji se decenijama slivao u partijsku kasu i da li i danas postoje tajni fondovi, gde se čuva?

Dve stvari su pomogle da se stvori fama o nestalom zlatu Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Prvo, nakon neuspelog puča jednog krila KPSS 1991. godine policija je upala u trezor Centralne banke, gde je pronašla samo 240 tona zlata, što je bilo manje od rezervi jedne Venecuele. To je odmah izazvalo podozrenje u javnosti.

Druga stvar koja je još više pojačala te sumnje jeste serija ubistava visokih komunističkih činovnika. U narednih mesec dana trojica glavnih knjigovođa partije su izvršila samoubistvo na identičan način: bacili su se sa prozora zgrada u kojima su živeli. I to nije sve, prema istraživanju ruske televizije „Zvezda“, odmah nakon puča počela je serija samoubistava — u narednih nekoliko meseci život je sebi oduzelo 1.746 partijskih činovnika.

Koliko je teorija o nestalom zlatu bila popularna u društvu početkom devedesetih godina pokazuje i to da je ministar finansija Jegor Gajdar angažovao američku agenciju "Krol", koja se bavila traganjem za tajnim računima visokih svetskih lidera, da otkrije da li je zaista postojalo partijsko blago.

Mora se priznati, Komunistička partija Sovjetskog Saveza je posedovala neverovatne mogućnosti prikupljanja sredstava. Samo od članarine (1,3-3 odsto od mesečne plate svakog člana partije) KPSS je skupljala milione dolara. Uz to, bila je veoma razvijena i izdavačka delatnost. Svaki pravi komunista je, osim članarine, morao da popunjava svoje police aktuelnim marksističko-lenjinsko-staljinističkim tumačenjima svetskih problema.

"Na primer, na 28 jezika izlazio je časopis ’Sovjetski Savez‘, koji se prodavao po svetu. U partijsku kasu se svake godine samo od tog časopisa slivalo više od milion dolara čistog profita. To je samo jedan primer. Osim njega, postojao je ogroman broj listova koje je izdavala agencija ’Novosti‘, u kojoj su radili poznati novinari. Bio je jako prodavan jer su mnogi ljudi u inostranstvu želeli da znaju kako živi Sovjetsi Savez", objašnjava ruski publicista i analitičar Igor Privalov.

Osim toga, partija je posedovala i hotele, sanatorijume, ogroman broj administrativnih zgrada. Kako se pretpostavlja, godišnji prihodi KPSS su prevazilazili tri miliona dolara. Ako bi nekad i to bilo nedovoljno, oni su mogli da uzimaju novac iz državnog budžeta zemlje, pošto se partija vremenom identifikovala sa državom.

Šta je Komunistička partija radila sa ovim ogromnim sredstvima? Kako se kasnije pokazalo, ona su najviše otišla u inostranstvo preko mreže banaka koje je Sovjetski Savez osnovao na Zapadu. Prebacivanjem novca u inostranstvo bavio se KGB, ali i druge organizacije. Prema proračuna "Zvezde", iz SSSR-a su izašle neverovatne tri hiljade milijardi dolara.

„Partija je, iz više razloga, dugo prebacivala novac u inostranstvo i tamo ga ulagala. Tamo su se otvarale kompanije koje su finansirale, između ostalog, i obaveštajnu aktivnost SSSR-a. One su danas vrlo uspešne i svi misle da se radi o zapadnim kompanija, a u stvari su napravljene od sovjetskog novca“, navodi Privalov.

Koliko je sovjetski novac ušao u sve pore zapadnog sistema, analitičar navodi primer ulaganja u snimanje holivudskih filmova i time ubacivanje sovjetskog novca u realne tokove.

"To je bila uigrana šema. Niko nije izvozio zlato u koferima", dodaje on.

I zato, kada se početkom devedesetih godina sve srušilo, nikome nije bilo jasno gde su nestale tolike milijarde koje su komunisti, kako se mislilo, decenijama sakupljali i umnožavali.

Viktor Geraščenko, bivši direktor Državne banke SSSR-a, potvrdio je 2011. godine da je na računima Centralnog komiteta bilo mnogo novca, ali je sav taj novac tajanstveno nestao 1991. godine.

ISPADANJE KROZ PROZOR

Situacija je, naravno, izgledala prilično sumnjivo, naročito posle serije zagonetnih smrti. Naime, 26. avgusta 1991. godine, šest meseci pre raspada Sovjetskog Saveza, finansijski direktor KPSS-a Nikolaj Kručina, koji je bio vrlo blizak Mihailu Gorbačovu, ispao je kroz prozor i poginuo.

Njegov prethodnik, Georgij Pavlov, rukovodio je partijskim biznisom 18 godina. I on je završio na sličan način kao Kručina, samo mesec dana posle njega. Treći je bankar Dmitrij Lisovolik. On je rukovodio Američkim sektorom međunarodnog odeljenja Centralnog komiteta Komunističke partije i takođe je bio tesno povezan sa tokovima novca. I on je nakon nekoliko dana ispao kroz prozor.

I pored takvih neobičnih okolnosti državni funkcioneri su tvrdili da „partijsko zlato“ nikada nije postojalo, i naravno, javnost je bila skeptična prema takvim tvrdnjama. Zagonetne smrti, međutim, nisu odgovorile na glavno pitanje – gde je nestao novac?

KINESKA VEZA

Šta se to dogodilo sa novcem? Prema jednoj verziji, kradljivci su mogli prebaciti partijsko zlato na tajne račune u bankama u Hongkong koristeći svoje kineske veze.

Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih hongkonške banke su anonimno upravljale mnogim računima i nisu sarađivale sa međunarodnim istražnim organima u potrazi za vlasnicima računa (za razliku od švajcarskih banaka).

Novac je mogao završiti i na Kipru ili u Libanu. Ako novac nije otišao u inostranstvo, onda je partijsko zlato odavno podeljeno na manje sume i prebačeno na desetine banaka širom sveta, što znači da verovatno nikada neće biti pronađen.

PRANJE NOVCA

Postoji pretpostavka da novac nikad nije iznet iz Rusije. Visoki partijski funkcioneri su predvideli smrt socijalizma pa su prali novac kroz privatne firme koje su se pojavile krajem 1980-ih, što je rezultiralo stvaranjem prvih velikih koncentracija privatnog kapitala u postsovjetskom periodu.

Jedino što se sada gotovo sa sigurnošću može reći jeste da mi verovatno nikada nećemo saznati šta se zapravo dogodilo sa ogromnim novcem Komunističke partije. Većina eksperata se slaže da novac nije nestao usled dobro organizane zavere starih komunista.

Svako se brinuo samo o sebi i uzeo je koliko je mogao čim se brod socijalizma zaljuljao, i svakome je bio cilj da u novom kapitalističkom poretku obezbedi sebi privilegovan položaj.

BONUS VIDEO:

Otac žene koja je ubila sebe i dete na Bežanijskoj kosi

(Espreso.co.rs/D.K.)