ZAPAD SLAVI DAN D KAO ODLUČUJUĆU POBEDU NAD FAŠIZMOM: Ko je zapravo pobedio NACIZAM, oni ili ruska CRVENA ARMIJA?

Premijerka Britanije Tereza Mej i francuski predsednik Emanuel Makron obeležili su 75. godišnjicu Dana D sa ratnim veteranima na severu Francuske.

Zvuk gajdi simbolično je označio trenutak kada je prvi britanski vojnik zakoračio na obalu.

Operacija Overlord (engl. Operation Overlord) je bila šifrovano ime za bitku u Normandiji, kojoj je pokrenuta saveznička invazija zapadne Evrope koju je okupirala Nemačka u Drugom svetskom ratu. Operacija je otpočela 6. juna 1944. iskrcavanjima na plažama u Normandiji (operacija Neptun ili poznatija kao Dan D). Padobranski desant iz oko 12.000 aviona je prethodnio amfibijskom desantu koji je uključivao skoro 7000 plovila. Skoro 160.000 vojnika je prešlo La Manš 6. juna 1944; više od 3 miliona vojnika je bilo u Francuskoj do kraja avgusta.

Saveznike jedinice koje su se borile u Normandiji 6. juna su poticale iz Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD. Poljske i snage Slobodne Francuske su učestvovale u borbama nakon desantne faze, a tu su još bili i manji odredi iz Belgije, Grčke, Holandije i Norveške. Druge savezničke nacije su učestvovale u okviru mornaričkih i vazduhoplovnih snaga.

Kada su saveznici osigurali plaže, usledilo je tronedeljno prikupljanje vojske na plažama pre nego što je počela operacija Kobra, proboj sa normandijskih plaža. Bitka za Normandiju se nastavila još dva meseca, kampanjama da se osigura mostobran u Francuskoj i okončala se zatvaranje Falezskog džepa 24. avgusta, oslobođenjem Pariza 25. avgusta i nemačkim povlačenjem preko Sene koje se okončalo 30. avgusta 1944.

Posle nemačkog napada na SSSR, 1941. godine, Sovjetski Savez je podnosio najveći deo tereta borbi protiv fašizma u Evropi. Američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se da će 1942., a najkasnije 1943. god. otvoriti "drugi front" u Evropi kako bi pomogli svom savezniku SSSR u borbi protiv nacista.

Proces planiranja započet je u martu 1943. god. od strane britanskog general-pukovnika ser Frederika I Morgana koji je postavljen za načelnika generalštaba vrhovnog komandanta savezničkih snaga (Chief of Staff to the Supreme Allied Commander ili skraćeno COSSAC). NJegov plan je kasnije usvojen i prerađen u januaru 1944. god. od strane vrhovnog štaba savezničkih ekspedicionih snaga (Supreme Headquarters, Allied Expeditionary Force ili skraćeno SHAEF) na čijem čelu se nalazio američki general Dvajt D. Ajzenhauer.

Žrtve i gubici

Saveznici

53.700 mrtvih, 18.000 nestalih, 155.000 ranjenih

Nemačka

oko 200.000 mrtvih, nestalih i ranjenih,

200.000 zarobljenika

Planom operacije koju je osmislila COSSAC bilo je predviđeno da se u prvom talasu iskrcaju tri divizije dok je u vazdušnom desantu trebalo da učestvuju dve brigade. SHAEF je odmah povećala broj jedinica koje je trebalo da učestvuju u prvom talasu. Broj divizija koje je trebalo da učestvuju u pomorskom desantu povećan je sa 3 na 5 dok je u vazdušnom desantu trebalo da učestvuju 3 divizije. Ovim izmenama predviđeno je još jedno mesto isrkcavanja poznatije po svom tajnom nazivu kao plaža Juta. Sve u svemu, u bici za Normandiju je trebalo da učestvuje 47 savezničkih divizija: 19 britanskih, 5 kanadskih i 1 poljska divizija pod britanskom komandom, kao i 21 američka divizija i 1 divizija Slobodnih Francuza, što je ukupno činilo 140.000 vojnika.

Pomorske snage pod komandom admirala ser Bertrama Remzija (koji je već učestvovao u isrkcavanju u severnoj Africi i Italiji), koje su trebale da učestvuju u invaziji, bile su sastavljene od 6.900 plovila od kojih su 4.100 plovila bili desantni brodovi i čamci. Vazdušnu podršku pružala je flota od 12.000 aviona pod komandom vazduhoplovnog maršala ser Traforda Li-Melorija dok je za vazdušni desant obezbeđeno oko 1.000 transportnih aviona. Planirano je da se na nemačke položaje baci preko 10.000 t bombi i da se izvrši 14.000 borbenih letova jurišne avijacije sa zadatkom uništenja nemačkih zemaljskih ciljeva.

Ciljevi operacije u prvih 40 dana bili su sledeći:

- Uspostavljanje čvrstog mostobrana koji bi se oslanjao na gradove Kaen i luku Šerbur koja je bila od posebnog značaja za saveznike zato što su u nju mogli da pristaju veliki transportni brodovi;

- Proboj izvan mostobrana i oslobađanje Bretanje i njenih atlantskih luka, a zatim napredovanje do linije na oko 190 km jugo-zapadno od Pariza, preko L'Avra i Le Mana do Tura.

Saveznici su pre bitke pažljivo mapirali zone iskrcavanja i izvršili njihovo izviđanje sa mora i iz vazduha. U sklopu priprema za predstojeće iskrcavanje velika pažnja je obraćena na vremenske prilike u Engleskom kanalu. Osnovni preduslov za uspeh iskrcavanja bio je pun mesec koji je trebalo da obezbedi dovoljno svetla i visoku plimu.

Prvobitno je kao dan početka operacije Overlord bio određen 5. jun 1944. god. ali je loše vreme prozrokovalo odlaganje. Vremenske prilike na dan 6. juna su još uvek bile na granici prihvatljivih ali je general Ajzenhauer odlučio da ne čeka sledeći period punog meseca. Zahvaljujući njegovoj odluci nemački branioci uhvaćeni su nespremni zato što su njihovi glavnokomandujući smatrali da saveznici neće napasti zbog loših vremenskih uslova. Čak je i sam Romel smatrao da do napada neće doći pa se 4. juna vratio u Nemačku kako bi prisustvovao pedesetom rođendanu svoje supruge.

Američka 82. vazdušno-desantna divizija je prvobitno trebala da izvrši desant dalje na zapad, u središnjoj oblasti poluostrva Kotanten, kako bi omogućila savezničkim jedinicama na istočnom krilu pomorskog desanta da lakše preseku poluostrvo i spreče Nemce da pošalju pojačanja na sever poluostrva.

Planovi su kasnije promenjeni i odlučeno je da se desant izvrši znatno bliže zoni iskrcavanja zato što je u poslednjem trenutku u blizini prvobitne zone desanta uočeno prisustvo nemačke 91. vazdušno-desantne divizije.

BONUS VIDEO:

DEDU IZ GUČE ALEKSANDAR SPASIO U ZADNJI ČAS: Nemoćni starac ostao je zarobljen na kućnom pragu

(Espreso.co.rs)