ŽAKLINI SU REKLI DA SU JOJ BEBE MRTVE: Tvrdi da je ŽRTVA PREVARE i da su BLIZNAKINJE ŽIVE! ŽELI DA IM KAŽE 1 STVAR

Žaklina Antanasijević iz Vranjske Banje privukla je veliku pažnju nakon što je u javnost iznela tvrdnju da su joj bebe ukradene na porođaju. Takođe, ona je ukazala na niz propusta, ali i kako kaže, manjkavosti na otpusnoj listi, u kartonu, ali i u papirima o posmrtnim ostacima.

Tvrdi da dokumentacija koju je prikupljala dugi niz godina dokazuje da je u pravu jer kako ističe, mnogo je čudnih stvari oko njenog prvog porođaja koje se ne mogu objasniti.

Obzirom na podatke iz dokumentacije koje sam prikupila puno je nelogičnosti i neistina. Dokaz da obdukcija nije rađena i da nisu sahranjene, u meni potkrepljuje jos veću sumnju. Prvog dana mi niko nije ništa rekao, niti da su žive niti da su umrle. Sutradan ujutru je doktor ušao u sobu i rekao mi: "Žaklina tvoje bliznakinje su umrle, jedna odmah po rođenju, a druga sutradan ujutro." Počela sam da plačem, i pitala sam da li mogu da ih vidim. Doktor mi je odgovorio da ne mogu. Nastavila sam da plačem i ničega se više ne sećam, objašnjava Žaklina za Espreso.

Naglašava kako je imala zdravu trudnoću i kako je bila jako srećna što nosi dve devojčice. Kako kaže, bila je na kraju osmog, najviše devetog meseca.

Po uputu iz Doma zdravlja otišla sam u porodiliše u Vranju i porodila se istog dana, a u dokumentaciji stoji da sam se porodila 20. marta, tvrdi Žaklina.

Ipak, kako kaže, uvidom u dokumentaciju, u uputu iz Doma zdravlja stoji da se porodila između 6. i 7. meseca, dok u otpusnoj listi piše da se porodila između 7. i 8. meseca.

Naime, u njenom kartonu u Domu zdravlja, kako joj je doktorka pročitala, piše "namerno prekinuta trudnoća", što ju je najpre šokiralo, a onda je nateralo da krene dalje da traga.

Dodaje da je decu videla kada su se rodila, kao i da ih je babica uzela uz reči kako su "bebe mnogo male". Tada su je odvezli u drugu sobu i kako tvrdi, dali injekciju za prekid mleka.

Ova žena već 27 godina traga za istinom o svom porođaju. Ona je uverena da su joj deca živa, iako su 1992. godine, sudeći prema medicinskoj dokumentaciji, umrla nakon rođenja.

Moje bliznakinje su ukradene. Da su žive, imala bih prvenstveno obdukcionu potvrdu, dokaz da su sahranjene, a podaci vezani za datume bi bili istiniti. Ja godinama tragam za njima. Odavno sam u kontaktu sa udruženjima, prvo sa URNBS Vladimirom Cicarevićem, a kasnije i sa URNB Vojvodine i Anom Pejić. U kontaktu sam i sa mnogim roditeljima sa kojima delim istu sudbinu, priznaje.

Naglašava kako joj razmena iskustava sa roditejima koji su bili u sličnoj situaciji pomaže, kao i da nikada nije prestala da se nada jer veruje da istina uvek izađe na videlo.

Na pitanje kako bi reagovala ako bi saznala da su njena deca živa, i šta je prvo što bi im rekla ili uradila, Žaklina nije mogla da sakrije emocije.

Kada bi ih pronašla, ako bi mi one dozvolile, prvo bi ih jako zagrlila, a onda bih samo plakala. Ne znam prosto ni da li bi uspela reč da izgovorim. Ako bih na kraju i uspela da se smirim, rekla bi im: "Ja sam vaša majka, ja sam vas deco rodila", priča Žaklina.

Kaže kako posle prvog susreta sa decom ne bih znala šta da izusti, kao i da su to spontane situacije za koje trenutno nema odgovor.

Imam ogromnu želju da ih pronađem, a ako bi mi rekli ponovo da nisu žive, ja sam to jednom već preživela. Preživela sam njihovo umiranje. Najteže je zapravo živeti sa ožiljcima koji se svaki dan otvaraju i iznova pretvaraju u rane. Godinama smo rastrzani između života i smrti naše dece, a niko da nam pomogne. Moje rane nisu lečene, niti su zalečene, niti će biti izlečene, jasna je Žaklina.

Ona dodaje kako se to nikada neće desiti jer se ona sa ranama saživela. Jedino bi zagrljaj njenih bliznakinja za koje veruje da su žive moglo delimično da ih izbriše.

Ovo sam mojim bliznakinjama nedavno napisala: Kome sijate mile moje duge dok pijete vodu iz bistrog potoka? Čiji ste žvot obojile? Čujete li jecaj svoje majke sto vas nikad ne podoji?"

Ona dodaje kako nije ni pravnik ni advokat, kao i da se malo razume u pravo. Misli da jedino država može da joj pomogne, ali nije sigurna da će to i uraditi.

Ističe kako je čudno što joj je patolog pisano potvrdio da obdukcija nije rađena. U komunalnom preduzeću odgovorili su da njena deca nisu sahranjena, već je u te namene korišćena spalionica u Zdravstvenom centru.

Naglašava da je od Osnovnog javnog tužilaštva nedavno dobila odgovor da je predmet zastareo.

Doživela sam mnogo neprijatnosti u svojim pokušajima da dobijem svu zdravstvenu dokumentaciju - priča Žaklina i dodaje da će tragati za svojom decom dok je živa jer oseća da su i ona živa.

Žaklina je nedavno dobila poruku čudne sadržine, da bi jedna devojka koja živi u Rumuniji, a pre je bila u Pančevu, mogla da bude njena ćerka. Stupila je u kontakt sa njom, ali je odgovor bio da "nju njeni roditelji ne bi kupili".

Iz vranjskog Zdravstvenog centra kažu da su Žaklini već davali traženu dokumentaciju.

Bonus video: