PRODAJE NASLEDSTVO ZBOG SVOJIH PASA I MAČAKA: Aleksandra je ŽRTVOVALA 6 godina života zbog NJIH! OVAKO SADA ŽIVI

Aleksandra Dudić (55) je žena koja je "žrtvovala" šest godina svog života zbog životinja, ili kako voli da kaže, zbog svoje dece. Ona je čvrsto rešena da pomogne svim lutalicama, toliko da se odrekla "svog prošlog života".

Iz stana u kome je živela na Novom Beogradu, prešla je da živi u kuću u Surčinu. Kuća nije u najboljem stanju, a zbog mnogobrojnih rashoda, ona sada prodaje deo placa. Nekada je radila kao stjuardesa, i poznaje život na "visokoj nozi", ali joj nije žao što je zbog svoje borbe ostala "zaglavljena".

Živela sam u stanu na Novom Beogradu i u jednom trenutku sam imala preko osam pasa i mačaka. Imala sam divne komšije koje se nisu žalile na buku, čak su ih susedi i obožavali. Jedan od mojih pasa je umeo da prati i decu u školu, bili su jako pitomi, ali nas je bilo previše u tako malom prostoru, priča Aleksandra.

Od osam životinja koje je u Surčin dovela sa Novog Beograda, preživeli su samo Lunja, crni mačak i Jubica, siva mačka. Međutim na njihovo mesto došla je Cici, mačence koje je usvojila crna mačka, Čeda (crni pas, mešanac jazavičara kog je jesenas donela iz Valjeva), Šarenka i Ema (pas kojeg je njena ćerka spasila u Zrenjaninu u stanju ukočenosti, odnosno izuzetno lošem zdravtsvenom stanju).

Ponekad mislim da su potrošna roba. Koliko god da se trudimo, odlaze i ostavljaju tragove na srcu. Kod mene psi i mačke žive na jednom mestu, zajedno spavaju, vole se, to je čista ljubav, naglašava Aleksandra.

Objašnjava kako je morala da se preseli u novu kuću sa velikim dvorištem da bi zadržala pse i mačke. Iako priznaje da je došlo do zahlađenja odnosa sa ćerkom zbog svoje prevelike ljubavi prema životinjama, kaže kako ne žali jer ovako ima svrhu i duboko veruje u svoj cilj. Sa ćerkom je u dobrim odnosima, ali razume njenu zabrinustost. Ipak, neće odustati.

Aleksandra će prodati svoje nasledstvo i kako kaže, "svoje detinjstvo" jer je rešena da proda kuću u Valjevu u kojoj je odrasla. Pored toga, prodala je deo nakita, a deo tek treba. To su njene najdraže uspomene, ali za "njenu decu" joj nije žao.

Ona je do nedavno živela od majčine penzije, ali kada je preminula, Aleksandra je pozajmila oko 2.500 evra od svoje prijateljice da bi živela i pomogla životinjama.

Nakon majčine smrti, ostala je bez ikakvih novčanih sredstava, i sada je najviše brine da li će moći da pomaže životinjama. Nije u potpunosti isplatila ni lečenje njenog Miše, psa koji je bolovao od babezije nakon ujeda krpelja, a već je čekaju onovi izdaci za Lunju, njenog drugog psa koji sada ima istu dijagnozu.

Do sada nisam tražila donacije, niti učestvovala u projektima (jer ne bih ni dobila sredstva od države koju stalno prijavljujem). Nisam u potpunosti isplatila ni lečenje mog Miše koji me je uprkos deset dana borbe napustio i ostavio pustoš u duši. Pola me nema, jer sam izgubila najboljeg prijatelja posle 16 godina obostrane ljubavi i vernosti, priča kroz suze ova žena.

Iako je Lunja mlađi i jači, Aleksandri treba mnogo novca kako bi pokrila sve troškove za njega.

Posle par dana, ista dijagnoza, Lunja, koji je mlađi i jači, ali sem osnovne terapije, budućih analiza, antibiotika, hepatic hrane, potrebna su mi potporna sredstva kao što je Hepato protect, LegaPhyton (zbog izuzetno loše krvne slike) (terapija za 8 dana (a mora najmanje 30), (košta bar 1.180 dinara.). Veterinari kažu da se mora lečiti bar 30 dana (ako se babezija ne vrati i ne bude komplikacija, objašnjava zabribnuto.

- Cena je bar 60% niža od cene koju bi postigao u zlatari. Na prstenu nema tragova korišćenja, navodi dalje.

Iako joj nije bilo lako, ostavljanje svojih ljubimaca na cedilu za nju nikad nije bila opcija. Ona je uverena kako radi pravu stvar i po cenu svega, neće odustati.

Ljudi mi svakodnevno šalju u porukama svoje muke i probleme sa psima, ja gledam one slike i slučajeve i ne verujem. Probudim se usred noći i jecam od tuge za njima, svi moji gubici su ostavili traga po moju psihu. Kada mi pas ugine, ja ne mogu da dođem sebi danima, objašnjava Aleksandra.

Dodaje kako joj više prija društvo životinja nego ljudi i kako sa njima nikada nije usamnjena.

Imam mnogo obaveza oko njih, a i po kući. Pored toga sam stalno na internetu i pričam sa ljudima koji imaju probleme zbog svojih ljubimaca. Ja sam svoj život posvetila ovoj borbi za dobrobit životinja. Mi imamo dobre zakone koji ih štite, ali se oni nažalost ne primenjuju u našoj državi, naglašava Aleksandra.

Kako ne bi samo pričala, Aleksandra ima i detaljan plan kako da pomaže životinjama koje nemaju gde. Međutim, kao i za sve, i ovde je neophodan novac, odnosno donacije kako bi se napravilo nešto poput Kancelarije za zaštitu životinja.

Naime, ona je pre više godina pokušala da zainteresuje zaštitnike životinja da se udruže kako bi formirali nezavisnu kancelariju, "Zaštitnik životinja", koji bi bio pandan Zaštitniku građana u kojoj bi se profesionalno (uz skromnu platu koja omogućava život) bavili sistemskom zaštititom životinja.

Ova kancelarija bi morala biti nezavisna od države da ne bi bila ucenjivana, navodi ona.

Kako objašnjava, sistemska zaštita podrazumeva da se primenom propisa (srpski propisi su među boljima u svetu), štite SVE životinje (divlje, ogledne i farmske: divne svinje, ovce krave, konji, kokoške, ćurke (koje su izuzetno inteligentne), vlasničke i nevlasničke i da se pomogne ugroženim zaštitnicima životinja koji ne poznaju propise (mnogi nezakonito plaćaju kazne zato što pomažu životinjama tako što ih hrane i zbrinjavaju u svoje domove, dobijaju batine, pretnje.... bilo je i slučajeva smrti i samoubistava).

Dodaje kako bi troje ljudi sasvim korektno obavljalo takvu vrstu posla. Prema njenoj računici to bi koštalo oko 1.500 evra mesečno u šta bi ulazile plate, troškovi struje, štampanja, poštarine, prevoz.

Ako to uporedite sa cenama pansiona koje se kreću od 50-80 evra za psa na mesečnom nivou (bez hrane, lečenja i slično), došli bi do cifre od 1500e:80e = 20-30 pasa. Umesto da se plate pansioni za 20-30tak pasa (što ne garantuje njihov spas u daljem periodu), ova kancelarija bi se trudila da ukloni ili minimalizuje uzroke koji dovode do horora kojim smo okruženi a naglašavam, kriju se od javnosti, objašnjava ona.

Takođe ističe kako na fakultetima treba da se organizuje radionica gde bi studenti prava učili propise i rasli u humane ljude, buduće advokate koji bi poznavali ovu problematiku.

- Za sada u Srbiji ne postoji advokat koji vlada ovim problemima jer nema ko ni da ih plaća. Istovremeno, ti mladi ljudi bi nam pomagali u pisanju bezbrojnih prijava, žalbi, pritužbi, dopisa, dakle promovisao bi se i volonterski rad. Isto tako bismo učili i udruženja i ostale građane kako primeniti propise koji idu u korist životinjama, dodaje Aleksandra.

Na pitanje da li će se jednog dana kajati što je "proćerdala" šest godina života živeći za životinje, Aleksandrin odgovor je bio jasan.

- Šta više, biću ponosna na sebe jer znam da sam imala humanu svrhu. Da nisam "krala Bogu dane" niti životoraila, već sam se borila da pomognem divnim životinjama. Kada vidim koliko ih muče i šta im rade, u meni se javlja bes, a to mi daje snagu da se borim, jasna je Aleksandra koja neće odustati od "svoje borbe".

Bonus video: