NIKOLA (36) IMA MULTIPLA SKLEROZU, BESPLATNO DRŽI ČASOVE MATEMATIKE DECI BEZ RODITELJA: Ovo je njegova poruka!

Nikola Jojin iz Novog Sada boluje od multipla skleroze, a već dve godine volonterski drži časove fizike i matematike deci bez roditeljskog staranja.

Završio je Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, nezaposlen je i volontira u Dečjem selu u Sremskoj Kamenici.

Iako boluje od multipla skleroze Nikola vikendom predaje deci bez roditeljskog staranja, jer kako kaže deca su radnim danima prezauzeta, a nijednog trenutka ne planira da odustane ili da se preda.

- Želim da pokažem ljudima da ako ja ovako bangav mogu da predajem matematiku, onda mogu i zdravi, samo je važna volja - poručuje Nikola.

Nikola je sve do 2012. godine bio običan mladić koji je živeo svoj život kao sav normalan svet, a za Espreso je ispričao kako je sve krenulo.

- Imao sam običaj svaki put pre posla da odem u šetnju sa psom, nekad i bajsom, a onda se vratim kući, tušnem se, doručkujem i pravac posao. To su bile moje svakodnevne aktivnosti. Radio sam kao mašinski konstruktor u Institutu za hleb i za poljoprivredu, a završio sam Faklutet za ekologiju i zaštitu životne sredine. Dakle, moj posao nije imao veze sa mojim obrazovanjem - seća se Nikola života pre štaka koje mu pomažu prilikom hodanja.

- Jedan dan sam išao da prošetam kuče kao i svakog dana i odjednom su mi noge stale, kao da mi je neko u beton stavio noge. Mozak hoće napred, ali noge neće, mozak hoće nazad, ali noge opet neće. Malo sam zastao i iskulirao, zapitao se šta mi je? Snaga se vratila i ja sam nastavio dalje. Tako mi se za sedam dana desilo tri puta, ali nisam znao šta mi se dešava u tom trenutku - objašnjava on i kaže da se ubrzo nakon toga našao kod neurohirurga koji je konstatovao da Nikola boluje od multipla skleroze.

- Do tada u životu nisam plakao, ali tada sam lio krokodilske suze - priseća se on.

Jedan lekar je objasnio da se sve desilo zbog stresa, drugi sumnja da je bolest posledica NATO bombardovanja tokom 1999. godine. S obzirom na to da Petrovaradin broji 50.000 ljudi, njih 16 osoba je oboleo.

- Te užasne 1999. godine sam takođe volonterski radio na skeli u Novom Sadu. Vozač skele i ja smo oboleli od multipla skleroze, pa je velika verovatnoća da je bolest došla kao, smatraju lekari, posledica bombardovanja.

Ovaj humanista je sada u invalidskoj penziji koja iznosi svega 13.500 dinara s kojom bi svako jedva preživeo, ali se Jojin snalazi i ne odustaje.

Radi kao freelencer na protiv požarnim planovima za određenu nadoknadu, a depresivne faze prevazilazi radeći pozitivne stvari.

- Mi, pod navodima bolesni, smo ili krajnje pozitivni ili krajnje negativni. Ja sam srećom, krajnje pozitivan, a 90 posto bolesnih je ili u nekom depresivnom raspoloženju ili ima negativan stav zbog situacije koja ih je zadesila.

Nikola depresivne faze prevazilazi volontiranjem u Dečjem centru, jer deca te vole ili te ne vole ili te prihvate ili te mrze.

- Držao sam časove matematike devojčici od 13. godina i koja nije znala sabiranje, ali sam morao na primerima iz života da joj objasnim. Ona inače konzumira cigarete, a jedini način da joj objasnim sabiranje i oduzimanje je isključivo na primeru cigareta. Pitao sam je - koliko ti ostane cigareta kad ti se ogrebe neko za dve cigarete - odgovorila je 18 . Dakle sa njom sam samo mogao na primeru cigareta da rešavam zadatke - priseća se kroz smeh Nikola i dodaje da je deci bez roditelja često potrebno samo mlao pažnje da bi vas privoleli ili bili srećni.

On ističe da kao predavač u Dečjem selu nije primeljen tek tako, već da je prošao razne provere, jer tamo ne može da radi bilo koji profil ljudi. Njegov jedini motiv je da doprinese i pomogne, a za sebe zna da kaže da je promašio profesiju.

- Pa, zamislite da se neki pedofil ili neki nasilnik prijavi da predaje u Dečjem selu? Mene i sada proveraju i imaju poverenje u mene, a najbitnije mi je da su me deca prihvatila - ističe Nikola.

Sa decom iz sela deli i dobro i loše, pričaju o životu, vežbaju matematiku i fiziku

- Ja sam im tamo sve- i profa, i drug, i rame za plakanje,i neko ko ih bodri kad osvoje male uspehe, a upravo je od deteta dobio najbolji savet u životu dok je ubacivao loptu u koš:

- Nije tebi ti ništa, čim se igraš sa nama - rekla mu je jedna devojčica koja je tvrdila da je igrač NBA lige.

Nikola je definitivno nakon tog čina shvatio da je svojim borbenim stavom ostavio utisak čoveka koga bolest nije uzela pod svoje.

- Pomagajući deci ja se punim pozitivnom eneregijom i tako funkcionišem - rekao je.

Kada pomaže drugima Nikola se oseća predivno, a zna da kaže da je sebičan, jer radi nešto humano da bi se i on bolje osećao, te se pozvao na narodnu izreku - ne laje kera zbog sela, nego zbog sebe radi.

Nikola ne želi samo da uputi poruku ljudima koji imaju neku vrstu invaliditeta, već svima, a to je da - ljubav vraća ljubav.

Pogledajte kako izgleda jedan Nikolin dan:

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)