istraživanje
SVAKOG DANA JEDNO DETE U SRBIJI DOŽIVI NASILJE: Zaštitnik građana otkrio probleme KOJE POTURAMO POD TEPIH
Na Odboru se moglo čuti da su u posebno teškom položaju oni koji odrastaju na selu, često u velikoj ekonomskoj bedi
Najveći problemi sa kojima se suočavaju mališani u Srbiji, a koji su prijavljeni zaštitiniku građana, jesu nasilje nad decom i među njima, inkluzivno obrazovanje, zbrinjavanje mališana sa autizmom, maloletnički brakovi, rekao je ombudsman Zoran Pašalić, predstavljajući godišnji izveštaj pred Odborom za prava deteta, pišu Novosti.
Svakog radnog dana do njega stigne po jedan slučaj nekog ugrožavanja dečjeg prava, a prošle godine imao je ćak 254 predmeta u vezi sa mlađim od 18 godina.
- Čak četvrtina svih pritužbi odnosila se na nasilje - kaže Pašalić i dodaje da je hitna služba zaštitnika reagovala nedavno u jednoj beogradskoj školi gde su zabeleženi teški oblici vršnjačkog zlostavljanja, a slične slučajeve imamo u celoj Srbiji.
Statistika je pokazala da porodično nasilje nad muškarcima mahom vrše sinovi koji su odrastali u nasilničkoj atmosferi. Taj krug se mora zaustaviti.
Kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje, uglavnom se razmatra uključivanje dece sa invaliditetom, ali ne i sa posebnim talentima, pa su ova deca stavljena u drugi plana, smatra Pašalić.
Deci su najčešće ugroženi pravo na poštovanje, na zaštitu od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja i na održavanje odnosa sa roditljima sa kojima ne žive.
- Razgovarao sam sa najmanje 100 roditelja kojima su poverena deca i koji ne shvataju da njihovi mališani pate jer im je onemogućen kontakt sa ocem ili majkom - rekao je Zoran.
NE PROPUSTITE
Na Odboru se moglo čuti da su u posebno teškom položaju oni koji odrastaju na selu, često u velikoj ekonomskoj bedi. Čak i kada ne odrastaju u bedi, otežavajuća okolnost je njihovo svakodnevno putovanje u školu, ali i obaveze koje imaju u domaćinstvu.
Prema istraživanju Unicefa, u Srbiji je oko 10 odsto dece starosti od 5 do 77 godinauključeno u aktivnosti koje se klasifikuju kao dečji rad: u gradskim sredinama pet odsto, a na selu 16. Kako je više puta istakla Slavica Đukić Dejanović ministarka za populacionu politiku i predsednica Saveta za praca deteta, svako dete koje duže od dva sata radi teške fizičke poslove izloženo je najgorim oblicima dečjeg rada, a dešava se da deca ne idu u školu jer su pristigli poljoprivredni poslovi.
Prologodišnje istraživanje "Sekons grupe" o dečjem radu u poljoprivredi, pod pokrovitejstvom Međunarodne organizacije rada, pokazalo je da više od polovine naše dece između pet i sedamnaest godina (52,4) odsto iz ruralnih područja angažovano na različitim poliprivrednim poslovima. Mlađi od 15 godina čuvaju stoku ili beru voće, što je najstrože zabranjeno.
Zabranjen traktor i rad u prašini
Tinejdžeri između 15 i 18 godina mogu da rade, kažu propisi, do 35 sati nedeljno , ali ne prekovremeno i noću. Ne smeju da budu izloženi radu u prašini ili na vrućini, ne smeju da nose veliki teret , da rade sa opasnim alatima, teškim mašinama, ispod zemlje ili pod vodom, u povećanoj buci, ili da budu izloženi hemikalijama. Maloletnici od 11 ili 13 godina nikkao ne smeju da voze traktor, što se neretko dešava, a kadkad završava tragično.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
