TUČE ME OD KAD ZNAM ZA SEBE, LEŽAO JE UBISTVO, A SPAVA S NAŠOM ĆERKOM: Ispovest ove žrtve nasilja FIZIČKI BOLI

Kažu da svaka životna priča, posebno sudbine žrtava porodičnog nasilja liče jedna na drugu. Žene koje trpe nasilje ili progovore i kažu nasilju NE, ili ćute i trpe...dok su žive. Neke od njih postaju lica s umrlice, a neke trpe zauvek.

Kažu da je svakome njegova muka najveća, ali se svakako jedna od najtužnijih životnih priča, kakvu do sada niste čuli, krije u Sigurnoj kući. Mlada žena koja je s nama podelila svoju priču živela je dramu, od svoje 12 godine, pa sve do ove jeseni, kad je odlučila da stane na crtu svemu i svom životu da novu šansu.

Batine je dobijala svakodnevno, živela u zatočeništvu, sve dok joj suprug nije završio u zatvoru zbog monstruznog ubistva...Mira nije imala ni dok je bio iza rešetaka, a kad je ove godine izašao pakao se nastavio jer je počeo seksualno da zlostavlja njihovu ćerku.

Njena ispovest, i svaka nova rečenica koja opisuje detalje pakla kroz koji je prošla fizički boli. Ovo je priča žene koja nas je dočekala s osmehom, ispratila s osmehom, a koja na svojim plećima ima život poput neke drame.

- Imala sam samo 12 godina kad sam ga upoznala. Bio je 15 godina stariji od mene, čuvao me kao dete, da bi kasnije ipak spavao sa mnom, a rekao je da će me čuvati... Saznala sam i da me je prevario, a malo nakon početka veze saznala sam da se bavi kriminalom. Kada sam imala 13 godina, počelo je sa batinama.

- Dok sam shvatila da je kriminalac i da je duboko u tome, on je već počeo da me tuče, i nije mi dozvoljavao ništa... Nisam smela da izlazim, imala sam termine za šetnju kad mi on odredi. Tukao mi je i oca, koji je posle tih batina jedva ostao živ. Tada sam imala samo 14 godina. Nisam smela da ga ostavim jer je pretio da će nas sve pobiti, kao što preti i danas.

Iz braka s njim imam dvoje dece - ćerku od 15 godina i sina koji ima 14 godina. Moj bivši muž ima iza sebe razna krivična dela - pljačke, posedovanja oružja i na kraju - ubistvo. U zatvoru je završio kad je ćerka bila bebica, a sin u stomaku - tada sam bila u šestom mesecu trudnoće.

Suprug naše sagovornice na najmonstruozniji način ubio je jednog od svojih saradnika u januaru 2005. godine. To ubistvo bilo je glavna tema na stanicama crne hronike.

- Znam da su razlog bili neki dugovi, ali detalje ne znam. Dečko kog je moj bivši muž ubio ga je ocinkario, i ovaj ga je zato nemilosrdno likvidirao. Ubistvo se dogodilo na Hajdučkoj česmi. Namamio ga je u tu šumu rekavši mu da će mu tu dati drogu. Sa sobom je poveo četvoricu drugova, koji nisu učestvovali u ubistvu već su služili kao alibi. Momka su zajedno tukli, a moj muž je onda uzeo betonsku ploču od šahte na glavu i smrskao mu celu lobanju. Njegovo telo bacio je u kolektor, a posle tri meseca su ga našli u fazi raspadanja. Voda je telo izbacila tri kilometra dalje kad je sneg počeo da se otapa, a oni su ga ubili u januaru te 2005. godine - priča naša sagovornica.

Ubistvo koje se dogodilo kobne godine u januaru mesecu nije otkriveno sve do aprila, dok telo nesrećnog muškarca nije isplivalo tri kilometra dalje od mesta na kom je ubijen.

Istog meseca ubica se prijavio na dobrovoljno služenje jedne od kazni koje je imao ranije, u nadi da ga policija neće povezati sa ovim monstruoznim ubistvo. Plan mu je bio da nakon izdržavanja te kazne od šest meseci pobegne u Italiju. Ipak, u zatvoru je ostao narednih 14 godina...

Muž ove šticenice Sigurne kuće zbog monstruoznog ubistva osuđen je na 15 godina zatvora, od čega je odležao 13 godina kazne. U trenutku kada je uhapšen, oduzeta mu je i automatska puška sa 17 metaka, bez dozvole za posedovanje, zbog čega je dobio još godinu dana kazne zatvora.

Iako je naša sagovornica mislila da joj je s njegovim odlaskom iza rešetaka mir zakucao na vrata - grdno se prevarila.

- I dok je bio u zatvoru trpela sam psihičko uznemiravanje. Slao mi je razne ljude na vrata, zvao Centar za socijalni rad, pretio da će nas pobiti.

Na slobodu je pušten 27. januara prošle godine, posle 14 godina robije.

- Prijavljivala sam policiji sve pretnje koje mi je upućivao iz zatvora. DOk je bo tamo ja sam se preudala, i to za dobrog čoveka koji je prihvatio moju decu, kupila sam stan, mislila da mi je krenulo. Znala sam da i po izlasku iz zatvora, ne sme da mi priđe zbog zabrane prilaska.

- Pretio mi je, govorio kako sve moram da uradim za sreću naše dece. Svog drugog muža, s kojim sam imala lep brak, morala sam da ostavim zbog pretnji da će nas ovaj sve pobiti. Vratili sam se ubici da bih svojoj porodici dala novu šansu.

- Mislila sam da se smirio, da će se promeniti zbog dece. Deca su bila srećna, a ja sam samo htela da sačuvam porodicu na okupu. Sve je to trajalo kratko. Mene je opet počeo da tuče svakodnevno, sina je maltretirao, terao ga da krade. Nastavio je da se bavi svime i svačime, da preti, čak je na Fejsbuku napisao „kako će neko uskoro da ode“. Kada je poslednji put hteo da me ubije otvorila sam oči i rekla sebi - kraj, sada je dosta! Nisam više želela da trpim batine, zatvaranje i psihičko maltretiranje.

Sin ove žene sada je smešten u hraniteljskoj porodici, a ćerka je svojom voljom ostala da živi sa - ocem. Iako starateljstvo nad ćerkom nije dobio, devojčica se ipak odlučila na život s njim.

I dok bi se reklo da je kraj tragedije, priča postaje teška i za želudac onih koji su čuli najteže životne sudbine.

- Za nju nije dobro što je otišla da živi sa ocem. U njegovom stanju se okupljaju kriminalci, i on je sam kriminalac, to nije okolina za dete.

Ne mogu da tvrdim da je to tačno, ali sin mi je rekao da je ćerka čak imala odnose sa ocem. I ranije sam primetila da kako je dodiruje po grudima, zadnjici, spavala je s njima u krevetu, ja u to nisam smela da se mešam... Kad sam došla iz Nemačke sin mi je rekao da je gledao kako „tata ima odnose sa sekom“. Kada sam pitala ćerku da li je to istina, ona mi je potvrdila... S njom sam otišla u Centar za socijalni rad gde je ona dala izjavu, odakle su nas uputili na ginekološki pregled. Ipak, kad smo stigli kod lekara ona se rasplakala i rekla da ne želi na pregled. Tada mi je rekla: „Ja volim mog tatu najviše na svetu“. I u policiji i u Centru za socijalni rad rečeno mi je da tu ne mogu ništa, jer se ništa ne sme protiv njene volje. Ostala je sa njime verovatno zato što joj je on sve kupovao - rekla je ova žena u cugu, nakon čega se uzdah sam istrgao iz grudi.

Kako je povod našeg odlaska u SIgurnu kuću bila Nova godina i ispraćanje stare 2018. godine koja je obeležena borbom protiv porodičnog nasilja, ženu sa filmskom životnom pričom nismo mogli da ne pitamo za novogodišnje želje.

- Želja mi je da ostanem u gradu u kom jesam, da se u mesto iz kog sam više ne vraćam, jer sam sigurna da bi me on ubio kad bi me našao.

Želim konačno da živim jedan normalan život.

Želim da imam slobodu, a ne ograničeno kretanje.

Ne želim da se osvrćem na ulici dok koračam, samo želim život bez straha... - poželela je ona.