Goran Trivan: Ako postoje LJUDSKA PRAVA onda moraju da postoje i PRAVA DRUGIH BIĆA koja žive na ovoj planeti

Na konferenciji Lideri transformacije društva danas su se okupili predstavnici kompanija, institucija, i organizacija koje kroz svoje aktivnosti primenjuju i promovišu principe odgovornog poslovanja ili kreiraju ambijent kako bi ovakvi principi mogli da dobiju širu primenu.

Prvi deo konferencije posvećen je liderima u dostizanju ciljeva održivog razvoja, dok će u drugom fokus biti na cirkularnoj ekonomiji-upravljanju resursima, izmeni zakona i reciklaži.

Pratite uživo prenos sa konferencije i tokom četiri panela saznajte kojim putem Srbija treba da ide i zašto je to važno za društvo u celini.

PANEL 3

PUT KA EVROPSKOJ BUDUĆNOSTI SRBIJE – IZMENE ZAKONA KAO USLOV TRANSFORMACIJE DRUŠTVA

Miloš Jauković, član Izvršnog odbora kompanije i potpredsednik lanca snabdevanja kompanije, Delhaize

Mi smo prepoznali potrebu da na neki način kontrolisano plasiramo ostatke voća i povrća koji nisu iz nekog razloga prodati u našim prodavnicama tokom dana a bezbedni su za ljudsku ishranu.

Tako smo rešili da tu hranu doniramo i tu smo ostvarili saradnju sa Bankom hranom. Imamo i saradnju sa više od 70 humanitarnih informacija. A godišnje doniramo više od 1.000 tona voća i povrća.

Mi u našim radnjama prodajemo samo voće i povrće prve klase.

U saradnji sa Bankom hrane uključeno je 120 naših objekata.

IZ OBRAĆANJA MINISTRA POLJOPRIVREDE BRANISLAVA NEDIMOVIĆA

Neke zahteve smo prihvatili, neke nismo. Ali prihvatićemo u skupštinskoj raspravi. Posebno kada je reč o bezbednosti hrane.

Ono što ja pričam nije bitno ako nema koristi za privredu i stanovništvo.

PANEL 2

LIDERSTVO U CIRKULARNOJ EKONOMIJI - UPRAVLJANJE RESURSIMA

Žak Vandenšrik, predstavnik FEBA

Siromaštvo je veliki problem u našem društvu. bacanje hrane je etički skandal, društveni skandal, ekološki ali i pšrivredni skandal.

Bacanje hrane doprinosu zagađenju naše planete.

Ako govorimo o hrani, to je veliki problem. Mi kao Banka hrane ne pretvaramo se da imamo rešenje pitanja gladi ili bacanja hrane ali verujemo da možemo da doprinesemo pronalaženju tog rešenja.

Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine

Nema više vrtića u Beogradu u kome se ne govori o životnoj sredini. Ali ako o tome ne govorite u kući onda je sve džaba. Moj sin je u kući naučio da razvrstava otpad.

Zapadna pomoć je neophodna. Ne bih ulazio u dalje detalje. Srbija mora da izvdaja veće pare za reciklere. Ako hoćete da vam bude čista zemlja.

Vrlo je korsino da pričamo o ovome kako bi se i obrazovali na ovu temu.

Ako postoje ljudska prava onda moraju da postoje i prava drugih bića koja žive na ovoj planeti.

Branislav Jovanović, CSR menadžer, Banca Intesa

Mi se sada nalazimo u specifičnoj fazi razvoja društva. Banka Inteza je otovorila inovacioni centar kako bi se bavio ulaganjem u cirkularnu ekonomiju.

Taj Inovacioni centar ima foind koji bi trebalo da ulaže u mala mpreduzeća, onlajn sigurnost, istraživanje genoma... To su novi trendovi.

Ovo sve neće biti moguće bez edukacije.

Prof. dr Mihailo Crnobrnja, profesor emeritus, FEFA i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji

Bio sam prvi u SFRJ koji se iz društvenih nauka bavio životnom sredinom, i na to sam ponosan.

Životna sredina je veliki krug a ekonomija je mali krug u okviru toga.

Mi do dana današnjeg tražimo rešenje za neke probleme cirkulčarne ekonomije. Ali nema rešenja bez učešća privrede, društva i države.

Ima jedan semafor kod nekadašnje ambasade SAD gde ima semafor gde piše - Isključite motor, čuvajte vazduh dok ga ne vidite. Jednom sam otišao tamo da vidim koliko vozača to uradi. Manje od 10 odsto.

I jedna napomena - sva industrija na Zemlji da nestane Zemlja bi se i dalje zagrevala. Mi našim doprinosom to zagrevanje ne možemo da zaustavimo ali možemo da ga usporimo.

Klaus Šmit, direktor projekta, GIZ

Srbija je veoma angažovana za ulazak u EU, i imam utisak da je pristupanje EU glavna tema u ovoj zemlji. To je proces koji se pozitivno odvija.

Ali kada pogledam situaciju na opštinskom nivou ne vidim napredak i pitam se kako to da objasnim. Srbija je možda u procesu kao u igri pokera - ko će platiti račun. A vi znate da će EU mnogo toga platiti. Vidimo od strane srpske vlade vidimo da postoji ideja da se nešto plati.

Ako pogledamo kakva je sada situacija vidimo da nema finansija za investicije.

Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj, Privredna komora Srbije

Možda je strah pokretač promena, jer mi kad pogledamo u retrovizor mi smo u tom modu tranzicije već 20 godina.

U celom ovopm procesu imam utisak da se nalazimo na početku.

Hoću da se zahvalim ministru Trivanu jer prvi put imamo novi department koji će se baviti zelenom ekonomijom.

IZ OBRAĆANJA MINISTRA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE GORANA TRIVANA

12.22 - Voleo bih da sebi i nama dokažemo da smo pametni i da nam mozga ne nedostaje.

Volite svoje bližnje onda valjda vodite i prirodu. Da se podsetimo da bez ljubavi nema života. Pozivam vas da mislimo i radimo zajedno na tome. Ministarstvo ne može samo.

12.20 - Želim da istaknem dobru saradnju sa Privrednom komore Srbije.

12.18 - Želim da vas ubedim da bez projektno tehničke dokumentacije ne m,ožemo ništa. Bez nje ne možete da zabodete ašov u zemlju.

Zbog toga insistiram godinu i nešto dana na novcu za projektno-tehničku dokumentaciju.

12.14 - Ništa nije počelo od nas i moramo da se oslonimo na prethodnike, ma kakvi oni bili. Rukovodeći se time mi tek treba da se bavimo cirkularnom ekonomijom.

Cirkularna ekonomija je jako važna. Svi smo mi ciurkularna ekonomija, to je način da privreda bude jača. Zato hoćemo da pomognemo svima da se menjaju.

12.09 - Ako postoje ljudska prava onda moraju da postoje i prava drugih bića koja žive na ovoj planeti koja nisu ljudi.

Ovo nije pitanje posla za mene, ovo je pitanje života.

Previše imamo deklarativnih stavova. Suštinsko pitanje je šta je rezultat našeg delovanja. Rezultat je u minusu.

Pogledajte šta se dešava. Moramo da činimo mnogo više da bismo došli tamo gde hoćemo.

PANEL 1

Predstavnici Hemoframa

U fokus smo stavili ono što čini život, ljude, dostgnuća i odnos prema planeti. Održivi razvoj poziva na odgovornost i na pametno upravljanje.

Već 58 godina kao farmaceutski lider želimo građanima svako dobro.

Hemofarm fondacija već 25 godina stipendira najbolje studente.

Jovana Tufegdžić, menadžer komunikacija, Coca-Cola HBC

Sve ove kompanije koje sede ovde smo činioci društva u kome radimo i živimo. Želim da ponovo pohvalim Adria Media Grupu koja je pre nekog vremena organizovala kompanije koje se bave održivim razvojem.

Došlo je vreme da se edukuje šira javnost na ovu temu. Građani treba da razumeju koliko je održivost važna ali ne samo za kompanije.

Katarina Golubović, predsednica programskog odbora, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM

Iza nas je preko 20 godina rada na polju unapređenja ljudskih prava. Rad na dostizanju najbitnijih ciljeva podrazumeva aktivnosti koje se dešavaju skoro svakog dana.

Vladimir Čupić, direktor predstavništva Atlantic Grupe za Srbiju

Za nas je jako bitno da prema svim našim stejkholedrima budemo otvoreni. Ne možemo pokriti sve elemente i ciljeve. Ali selkektovali smo jednu grupu ciljeva koja najviše odgovara našem profilu kompanije.

Odabrali smo da to bude generalno ekonomski uticaj, odgovornost prema životnoj sredini, prema zaposlenima i prema samom proizvodu.

Jovana Mehandžić Đurđić, menadžerka za održivi razvoj, IKEA SEE

IKEA ima veliku dogovornost da naša saznanja i uverenja podelimo sa stotinama miliona kupaca. Naša strategija održivog razvoja dobila je svoje drugo izdanje ove godine.

Mi smo ovde u Srbiji napravili jedan od najsavremenijih objekata u smislu održivosti koji postoji u IKEA svetu. Od 750.000 panela za proizvodnju solarne energije imamo i nekoliko na našoj robnoj kući. Imamo mogućnost da razdvajamo 23 frakcije otpada i da ih zbrinemo na adekvatan način. Otpad postaje resur i materija kruži.

Proizvode dizajniramo tako da lako mogu da se recikliraju.

Marijana Pavlović, KPMG, predsednica Upravnog odbora Globalnog dogovora UN u Srbiji

Mi smo mnogo toga uradili. Naše članice su imale puno toga da kažu. Naša prva aktivnost za ciljeve održivog razvoja bila je saradnja sa Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom spoljnih poslova.

Ponosni smo na naš rad imajući u vidu da smo mi volonterska organizacija. Poslednje tri godine smo organizovali preko 20 sastanaka na temu održivog razvoja.

Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice UNDP-a u Republici Srbiji

Ciljevi održivog razvoja kada su dizajnirani iznose veću grupu zainteresovanih strana. Agenda 2030 po svojoj prirodi je zajednička agenda. Priroda ciljeva svakog od ciljeva održivog razvoja ima karakteristike nekih drugih ciljeva.

Želeli bismo da nastavimo da razgovaramo kako možemo da ubrzamo uticaj na ostale kompanije. U ovom trenutku u Srbiji razvijamo zelene banke i slične akcije. Srbija će predstaviti svoj izveštaj sledeće godine.

Nadamo se da će Adria Media Grupa podržati ove projekte.

IZ OBRAĆANJA KARLE ROBIN HARŠEJ, PREDSTAVNICE UNDP U SRBIJI

10.09 - Tim UN će nastavti da podržava Srbiju. Želim da zahvalim Međuresornoj komisiji koju predvodi ministarka Đukić Dejanović

IZ OBRAĆANJA NJEGOVE EKESELENCIJE SEMA FABRICIJA, AMBASADORA I ŠEFA DELEGACIJE EU U SRBIJI

10.07 - Nema boljeg načina da počnemo nedelju nego sa ovom temom.

10.05 - Recikliranje je izuzetno važno i predstavlja bitan deo cirkularne ekonomije.

10.03 - Kada govorimo o životnoj sredini to je jedan od ciljeva održivog razvoja ali i važćan cilj politike EU. To je usko povezano sa cirkularnom ekonomijom.

IZ OBRAĆANJA MINISTARKE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE JADRANKE JOKSIMOVIĆ

9.58 - Zvuči ponekad apstraktno i utopijski ali razvoj i rast nisu nužno održivi ako ne postavimo pravilčne temelje. Ciljevi su konkretni a evropske integracije su put ka ostvarenju tih ciljeva. Treba se truditi ka ostvarenju ideala - ukidanju siromaštva.

9.53 - Preduslov za svaki rast i razvoj je mir.

9.52 - Svi vi koji ste danas ovde, i mi iz Vlade Srbije i svi oni koji su odgovorni za razvijanje Srbije, moramo biti svesni velikog zadatka koji je pred nama. Nerazumevanje da nije svaki rast usmeren ka održivom razvoju. Postoji razvoj koji nije održivi razvoj. Zato je tema održivosti tema svih nas.

9.50 - Evropske integracije su tesno skopčane sa ciljevima održivog razvoja. Kroz proces pregovora i svih 35 poglavlja mi ostvarujemo 17 ciljeva održivog razvoja.

IZ OBRAĆANJA PROF. DR SLAVICE ĐUKIĆ DEJANOVIĆ, MINISTARKE BEZ PORTFELJA

9.47 - Lideri transformacije društva su svi pojedinci.

9.44 - Mediji kao sredstvo informisanja imaju veliku ulogu u vidljivosti Agende. Zahvalna sam novinarima Adria Medie na naporu koji su uložili u projekat. Samo zajedno možemo da uspemo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Kurir)