NE DAJ BOŽE DA SI NARKOMAN, PEDER ILI LOPOV, JA ĆU TE UBITI: Priznao ocu da je gej, pa 9 godina živeo u AGONIJI

U 29. godini Beograđanin I. S. (37) skupio je hrabrosti i priznao ocu da je gej. Od tada počinje psihička i fizička tortura, ali i njegova borba da uz pomoć advokata zaštiti sebe i svoju majku od agonije koju im je otac priređivao.

Nakon punih devet godina u tome je i uspeo: postao je prvi čovek u Srbiji u čiju korist je doneta presuda za delo učinjeno iz mržnje.

I. S. je za „Blic“ govorio o teškim trenucima koje je preživeo, pravosudnoj i ličnoj borbi u kojoj je pobedio, ali i o tome šta bi drugi mladi ljudi trebalo da učine ako se zateknu u sličnoj situaciji.

- Otac se ponašao u kući kao neki vandal, kao gospodar. Onda je počeo da govori: „Ne daj bože da si narkoman, da si peder ili lopov, ja ću te ubiti.“ Počeo je tako s insinuacijama. I onda sam napokon smogao snage da mu kažem... Tada je počeo i psihički da me teroriše pretnjama da će me baciti sa terase, nekad se usudio i da me udari, na šta sam se ja naravno branio.

Majka ga je, kaže on, sve vreme prikrivala, ali nasilnik je i nju je uznemiravao, govorio joj da je „kurva“ i da će je ubiti.

- Mene je zvao pederom. Ja sam samo želeo mir i sigurnost, da živim normalan život. Danas svako ima pravo na opredeljenje, a ja nisam mogao da dovedem u stan prijatelja ili dečka, jer mi je otac pretio da će ubiti i njega i mene. Bežao sam od svega toga, neko vreme sam išao i radio u Bugarskoj kod najboljeg prijatelja i pokušao da se fokusiram na lepe stvari.

Kada je doneta presuda, bio je presrećan. Njegovom ocu zabranjen je prilazak na 100 metara na period od godinu dana, a još dve godine neće smeti da nastavi s uznemiravanjem. Ipak , njegov sin smatra da tih godinu dana „neće biti dovoljno da se taj opameti“.

- On je čak pokušao da dopre preko nekih svojih prijatelja do mene, a oni su mi govorili: „Pa što se tako ponašaš, poslušaj oca, on je dobar čovek.“ Znaju ga samo kao prijatelja, a u stvari ne možete znati šta radi u svoja četiri zida i da vam je možda i prvi komšija nasilnik.

Ni bitka za pravdu pred sudom nije bila manje dramatična. „Blic” je uz saglasnost I. S. razgovarao sa advokaticom Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Kristinom Todorović, koja je vodila ovaj postupak od 2014. godine. Ovaj rezultat je veoma važan, jer je 2. novembra po prvi put u Srbiji donesena pravnosnažna presuda (učinio je to Prvi osnovni sud u Beogradu) u kojoj je prilikom odmeravanja kazne primenjen i član 54a Krivičnog zakonika. Ovim članom propisuje se da sud mora da kao posebno otežavajuću okolnost ceni zločin počinjen iz mržnje zbog pripadnosti određenoj rasi, veroispovesti, naciji, polu, seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu. Iako je „posebna okolnost“ za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje u Krivični zakonik Republike Srbije uvedena još u decembru 2012, do sada nije uzeta u obzir ni u jednoj presudi.

- I. S. se nama prvi put obratio 2010. i 2011. godine sa pričom o očevom nasilju, koje je počelo kada mu je priznao svoju homoseksualnu orijentaciju. On je tada već sam podneo krivičnu prijavu, na koju nije postojala adekvatna reakcija. Nije bilo dovoljno dokaza, a problem je bio u tome što je jedini svedok bila mladićeva majka, koja je sina branila i bila je uključena u ovaj postupak - kaže advokatica Todorović.

Tužilaštvo je u međuvremenu odbacilo prvu mladićevu krivičnu prijavu, jer je stigla kasno. Međutim, kako je vreme prolazio, pretnje su se nastavljale.

- I onda kad su nastali ovi incidenti tokom 2013. i 2014. radili smo zajedno na prikupljanju dokaza za podnošenje nove krivične prijave u koju smo uključili apsolutno svaki događaj i forsirali od samog starta da je sve iz razloga što je on njemu priznao, kao što i jeste bilo, svoju homoseksualnu orijentaciju - priča advokatica.

Kada je otac postao još agresivniji 2014. godine, praktično pijan i veoma ljut svakoga dana, Todorovićeva kaže da su pokrenuli paralelno i parnični postupak, koji je ekspresno brzo okončan, u roku od godinu i po dana, a koji je rezultirao time da otac mora da napusti stan.

- Bombardovali smo sud svim činjenicama koje su se desile za vreme trajanja krivičnog postupka. Kad je parnični postupak pravosnažno završen, njemu je naloženo iseljenje iz stana, što je bilo izuzetno značajno jer je njima konačno malo laknulo i po prvi put su oslobođeni konstantnog svakodnevnog straha i stresa. Međutim, otac je i dalje dolazio do zgrade, komšije su ga viđale i prijavljivale to njemu i majci. I taman kad je isticala ta mera, evo sada je donesena je ova presuda u kojoj je njemu opet zabranjeno i dalje nasilje i približavanje njima na 100 metara - kaže advokatica.

Šta ostaje na kraju? I. S. je iz svog života izvukao ovu pouku:

- Očevi biju sinove, a majke ćerke sputavajući ih od školskih dana u nekim odlukama, zbog opredeljenja, ali ovo nije opredeljenje u tom smislu. U korenu vaspitanja deteta roditelji moraju da ga formiraju i psihički i emocionalno. Ali, u porodicama u kojima roditelji nisu psihološki zreli i ne znaju međusobno da se ponašaju, gde dete godinama gleda kako otac majku prisiljava na razne stvari, toga nema. Želim da poručim mladim ljudima koji trpe psihičko ili fizičko iživljavanje - da ne trpe, već da ga odmah prijave.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)