OTAC IZ SRBIJE OSUĐEN JER JE MALTRETIRAO SINA KOJI JE GEJ: Diskriminacija dobila epilog na sudu zbog nasilja

Prva krivična presuda u Srbiji u kojoj je motiv mržnje uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne, odnosi se na slučaj oca koji je vršio nasilje prema sinu i supruzi zbog predrasuda prema gej populaciji (LGBT) kojoj pripada i njegov sin.

Na osnovu optužnog predloga Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, koje je uspelo da dokaže pred sudom da je krivično delo izvršeno iz mržnje i predsrasuda prema LGBT osobama, otac nasilnik je osuđen na uslovnu kaznu zatvora od godinu dana sa rokom provere od tri godine.

Istom presudom izrečena mu je i zabrana prilaska žrtvama, sinu i supruzi, kažu u Prvom osnovnom tuzilaštvu i ističu da je u pitanju pravosnažna presuda.

- Tužilaštvo je dokazalo da je navedeno krivično delo optuženi izvrišo iz mržnje prema svom sinu zbog njegove seksualne orijentacije, te da je nasilje koje je preduzimao prema sinu i supruzi učinjeno iz predrasuda i mržnje prema grupi kojoj njegov sin pripada - rečeno je Tanjugu u tom tužilaštvu.

Tokom istrage i pred sudom utvrđeni su diskriminatorni motivi zbog čega je tužilaštvo u završnoj reči predložilo strože kažnjavanje optuženog.

Tužilaštvo je tokom krivičnog postupka zauzelo stav da je takvo ponaššanje optuženog društveno neprihvatljivo i da ima posledice ne samo u odnosu na žrtvu, već i na grupu kojoj žrtva pripada.

- Ovim stavom tužilaštvo je iskazalo da je kod normiranja zločina iz mržnje i primene člana 54a Krivičnog zakonika izražena i preventivna uloga, a ne samo strože kažnjavanje - kažu u tužilaštvu i dodaju se je time poslata jasna poruku da tužilaštvo ne gleda blagonaklono da bilo ko ugrožava žrtvu zbog njene pripadnosti određenoj društvenoj grupi prema kojoj ima predrasude i oseća mržnju.

"Zločin iz mržnje" uveden je u krivično zakonodavstvo Srbije 24. decembra 2012. godine, u članu 54a, kao posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje.

Ovom odredbom propisano je da ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etnicke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela".

Kako su za rekli u tužilaštvu, iako je prošlo više od pet godina od donošenja ovog zakona, praksa ukazuje na odredene nejasnoće važećeg zakonskog rešenja, koje otežava adekvatnu primenu clana 54a Krivicnog zakonika.

Zbog toga je Republičko javno tužilaštvo u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji izradilo "Smernice za krivično gonjenje zločina iz mržnje", da bi se javnim tužiocima ukazalo na značaj normiranja zločina iz mržnje, kao i na njihovu dužnost da sprovedu efikasnu istragu u otkrivanju i krivičnom gonjenju ucinilaca ovih krivicnih dela, u skladu sa medjunarodnim standardima, ističu u tužilaštvu.

U tužilaštvu pojašnjavaju da je za efikasno krivično gonjenje učinilaca krivičnih dela učinjenih iz mržnje pretpostavlja otkrivanje mržnje kao pobude za izvršenje krivičnog dela u što ranijoj fazi.

Javni tužilac treba da prikupi i u optužnom aktu predloži sve dokaze na osnovu kojih se utvrdjuje da je krivično delo učinjeno iz mržnje, dok sudovi prilikom odmeravanje kazne u ovakvim slučajevima, pored okolnosti iz clana 54. Krivicnog zakonika, mržnju kao pobudu za izvršenje krivičnog dela treba obavezno da cene kao otežavajuću okolnost.

Osim toga, javni tužilac treba da u činjenicni opis dela u optužnom aktu unese i okolnosti iz kojih proizilazi da je konkretno krivično delo učinjeno iz mržnje u smislu clana 54a Krivicnog zakonika.

(Espreso.co.rs / Agencije)