JNA I DB SU NATERALI ĐORĐA DA PRIZNA DA JE SAM SEBE SILOVAO KAKO BI ZAŠTITILI ALBANCE! Otkrivamo najbolje čuvanu tajnu TITOVE JUGE zbog koje su Srbi bežali s Kosova

"Mi smo ponosna porodica. Nismo želeli da odemo sa Kosova i iz Gnjilana, hteli smo da sačuvamo ono za šta se naš deda borio", kaže za espreso.co.rs Stevan Martinović unuk Đorđa Martinovića kog su Albanci silovali i nabijali na kolac, a posle čijeg stradanja su Srbi masovno počeli da beže sa Kosova.

"Nakon što se sve izdešavalo sa Đorđem nismo ni pomišljali da odlazimo s Kosova i ako je on što zbog oporavka i pregleda odbijao u prvo vreme da se vrati na Kosova. Mada to iskreni da budemo i nije smeo zbog cele situacije", kaže nam Verica Martinović.

Đorđe Martinović nakon operacije na VMA i u Londonu bio je smešten u vikendici kod svog advokata. Porodica je trpela strašan pritisak u Gnjilanu, a sam Đorđe bio je izložen stravičnim napadima. Ipak, odbijao je da proda zemlju.

"Đorđe nije želeo da proda Jarugu (njiva u kojoj je bio silovan i nabijen na kolac). Albanci su je silno želeli, ali nije to bio motiv napada kao što sada mnogi pričaju. Na kraju smo morali da je prodamo, ali Đorđe nije želeo da čuje da ta njiva "padne u ruke Albanaca". Prodali smo je jednom Srbinu, ali ju je on, nažalost preprodao Albancu. Šta da vam kažem...", kaže nam Verica i dodaje da kao što su Jagoda i Đorđe vodili bitku u Beogradu, tako je i porodica Martinović u Gnjilanu bila izložena napadima.

"Zvali su nas u ponoć na telefon i na albanskom poručili: "Dolazimo da vas žive spalimo u kući". Te noći nismo smeli oka da sklopimo, organizovali smo straže na smenu. Dešavalo se i da neka kamenica od nepoznatog čoveka poleti ka kući", priča nam snaja Verica, supruga Đorđevog preminulog sina Dragana.

Da li ste nekada sreli napadače na Đorđa, pošto kažete da ih poznajete?

"Jesmo. Ja sam njih znala, ali oni nisu poznavali mene. Čim je jedan od njih pušten iz zatvora došao je pravo u kiosk koji smo moj suprug Dragan i ja držali u Gnjilanu. Upao je na vrata i pretećim glasom me pitao: "Gde je onaj koji drži ovu trafiku?" Mislio je na moga Dragana. Ja sam se pravila nevešta i pitala ga šta želi i je l mogu ja da mu pomognem, a on mi je samo uzvratio: "Zapamtiće me on i Martinovići".

Kada ste prodali kuću u Gnjilanu?

"Tek nakon bombardovanja i ulaska KFOR-a. Morali smo. Bilo je ili da uzmemo to što se može ili da ostanemo bez bilo čega. Bukvalno smo dali glavu za glavu. Od tih para uspeli smo da sazidamo ovu kuću i ništa više".

Koliko Srba je posle tog slučaja otišlo iz Gnjilana?

"Skoro svi. Ili su zaključali kuće i otišli ili su prodali imanja i pobegli da spasu živu glavu".

S druge strane Đorđe Martinović je vodio svoju bitku u Beogradu. Tokom celog tog perioda iživljavanja nad onim nad kojim se neko iživljavao, Narodna skupština SFRJ je osam puta raspravljala o slučaju Martinović bez ikakvog zaključka.

Narodna skupština SR Srbije je šest puta pokušala da učini isto, ali je to svaki put odlagano jer se tvrdilo da po Ustavu SAP Kosovo i Metohija, skupština Srbije nema nadležnost?!

Od 1985 godine, kada se dogodio ovaj monstruozni događaj pa do svoje smrti 6. septembra 2000. godine Đorđe Martinović je samo jednom otišao u svoje Gnjilane i to sa porodicom. Odatle potiče i porodična slika Martinovića koju nam je pokazao njegov unuk.

Kakvu je bitku vodio Đorđe i njegov pravni tim najbolje ilustruju reči generala Milan Daljević iz saveznog sekretarijata za odbranu koji je tada tvrdio da JNA nije nadležna, a naslednik Staneta Dolanca na mestu šefa jugopolicije, Petar Gračanin (Srbin), tražio je da se slučaj zaključi.

Dok je još ležao na VMA Đorđa uz dopuštanje načelnika VMA generala Vladimira Vojvodića i dok je još u bolničkoj postelji posećuju ljudi iz pravosuđa Vukašin Trumpić i Gradimir Popović, koji uz prisustvo policije pokušavaju da iznude od Martinovića priznanje da se sam nabio na kolac.

Vojvodićev zamenik Srđan Krstinić, kasnije Tuđmanov admiral, traži da se Martinović izbaci sa VMA.

Javnosti je tada predočeno sledeće:

"Nalaz iz Ljubljane koji je kontrirao svim prethodnim i svim potonjim, kao i priznanje samog Martinovića da se upustio u homoseksualni akt samozadovoljenja koji je pošao naopako pa da je onda iz stida sve svalio na albanske separatiste, usput koristeći incident u propagandne svrhe kako bi albanski narod demonizovao a srpski narod predstavio kao žrtvu".

Martinović je kasnije povukao to priznanje, objasnivši da je dato pod prisilom i nakon tročasovnog ispitivanja i obećanja da će mu sinovi dobili posao ako potpiše.

"Svašta su radili, samo da Đorđa satanizuju. Od samog starta su uništavali dokaze, izmišljali razne priče. Meni, koja sam takođe radila u Državnoj bezbednosti kada su imali kolegijume o Đorđu Martinoviću nisu dali toga dana da dolazim na posao", tvrdi Verica.

"Deda nikada nije voleo da se priča o njegovom slučaju pred decom. Želeo je do kraja da zaštiti svoju porodicu. Bio je naš heroj. Sve je stoički izdržao i do kraja", kaže nam unuk Stevan Martinović i dodaje da je Đorđe živ sigurno mu ne bi bilo drago što se prodala kuća u Gnjilanu.

U nastavku našeg ekskluzivnog serijala o Đorđu Martinoviću i čitavom slučaju zbog kojeg su Srbi krenuli da odlaze s Kosova pročitaćete kako danas živi njegova porodica i njegovi potomci.

Bonus video: