NAJTUŽNIJA PRIČA SA DIVLJEG BUVLJAKA KOD CVETKA: Muž me je zverski TUKAO svaki dan, pobegla sam i sad prodajem polovne stvari da bih IMALA ŠTA DA JEDEM! (FOTO)

Život Violete iz Beograda koja je pobegla od svakodnevnog zlostavljanja od strane muža nije nimalo lak.

Njena svakodnevna patnja nije prestala ni kada je pobegla iz ruku zlostavljača.

Šetajući kroz divlji buvljak nadomak Cvetkove pijace nisam mogla, a da ne primetim ovu malecnu ženu punu elana i volje za životom.

Ova borbena i veoma snalažljiva ženica je, kako sam tek kroz razgovor sa njom saznala, uspela da se izbori za sebe i svog starog i bolesnog oca.

Ona svakog dana ponešto proda i postara se da njih dvoje svakog dana pojedu makar jedan obrok, kakav god on bio.

Čim je videla da sam počela da prebiram po njenog gomilici, odmah je sa vedrinom u očima nudila stvari po najnižoj ceni, ubeđena da ću odmah nešto kupiti. I tako je i bilo.

Violeta samo želi da stane na noge i, kako kaže, kupi sebi nešto hrane.

Ovakakv život je, kaže, sama birala.

Mnogi bi rekli, pa zašto nije mogla sebi da udesi bolji život?

Violeta je ubrzo nakon venčanja počela da trpi nasilje. Dobijala je strašne batine od svog supruga. Živeli su u Nišu, ali ne zadugo.

-Sreća pa nemam dece - jadala se prodavačica.

I dok mi je nudila stvari koji ne mogu da iskoristim, odlučila sam da kupim i ono što mi ne treba ne bi li joj, makar danas, sa dnevnog reda skinula brigu o hrani.

- Obezbediću ja da jedemo makar nešto otac i ja. Otać će platiti račune, ali i to jedva plaćamo. On je penzioner i skoro nam ništa ne ostane od njegove penzije koja iznosi 12.000 dinara.

Dok je pričala svoju životnu priču, Violeta je zavlačila ruke u moj ceger. Nisam se ljutila. Nije zavukla ruku da ne bih videla kako mi nešto, ne daje Bože krade, već je zavuka, ruku i izvadila iz mog cegera nudle i supu.

- Gladna sam, ne zameri. Uzmi šta hoćeš , 'ajd da se trampimo - lepo mi je predložila ljupka Violeta.

I naravno, odmah sam pristala. Ponudila mi je kaiš, narukvicu, mleko protiv boginja, uvin čaj i nekoliko krema za moje lepe koleginice.

- Drži ovo, zatrebaće ti, valjda. Nikad se ne zna - nasmejala se ona glasno.

Lekove sam odmah primetila, ali rekoh sebi "Jelena, šta će ti to". Možda će te stvari kupiti neko kome su te stvari zaista trebaju, s obzirom na to da su na podu lekovi za povišen pritisak i srce. Zna Violetica čemu služe:

- Ovo ti je za pritisak i srce.'Ajde ,kol'ko para daš? Otac mi je dao da i to prodam. On se sada oseća bolje, pa je prestao da pije ove lekove - govorila je dok je prebirala po mojim stvarima.

Violeta je sve polovne stvari koje ima iz kuće iznela kako bi ih preprodala za suvu koru hleba. Od muža je pobegla glavom bez obzira.

- Muž me je tukao svaki dan. Pobegla sam bestraga u vražju mater i rekla sam sebi - idem pa makar i prosila po ulici. Gledaj me kakva sam. Mnogo me je maltretirao. Ovde se sada mučim na ulici. Kradu mi stvari koje sam dobila od komšija i poznanika i onda nekada nemam ni šta da prodam. Ali, ja im ne želim ništa loše. Bog će da im vrati. Ne pitaj me ništa. Muke moje samo ja znam - plakala je kao kiša Violeta.

Violeta nije jedna od onih koja će kupiti alkohol, cigarete ili otići sa prijateljima da "cirka". Ona je žena koja je odlučila da se izbori za sebe kako tako, jer ne mora da trpi batine od strane supruga.

Ne mora da trpi zlostavljanje kako bi imala krov nad glavom i nešto hrane. Odlučila je da se odupre tome i sama krene kroz život.

Ova hraba žena je primer da sve zavisi, na kraju, samo od nas samih.

Uzmite život u svoje ruke i krenite dalje.

BONUS VIDEO:

(Jelena Čabović)