EVO ŠTA JA SVE IMAM DA PONUDIM! U Srbiji se digla prašina zbog Zakona o presađivanju organa, a ja vas pitam: ŠTO SE TOGA SAMI NISTE SETILI?

Velika prašina u Srbiji se podigla kada je pre nekoliko dana predložen, a potom i usvojen Zakon o presađivanju ljudskih organa i zakon o ljudskim ćelijama i tkivima.

Zakon o presađivanju ljudskih organa za cilj ima sistematsko rešavanje oblasti doniranja organa, a ključna novina je što se pojednostavljuje postupak pristanka, jer se svaka punoletna osoba definiše kao potencijalni donor.

Svakako, na samo doniranje organa posle moždane smrti niko ne može biti prisiljen, pa tako donor neće biti onaj ko se tome usprotivi tokom života, odnosno ako se tome nije izričito usprotivio neko od članova porodice.

Ukoliko neko ne želi da bude donor, to treba da prijavi usmeno ili pismeno Upravi za biomedicinu, koja je nadležna za sprovođenje zakona.

Dakle, svako ko baš isključivo ne želi da posle smrti donira svoje organe, može za to da se odluči, mada kao neko ko je potpisao donorsku karticu pre čitave ove ujdurme pitala bih vas, što ZABOGA ne biste to uradili?

Na stranu stavite svoja lična nepoverenja, sebičluk, stereotipe...

Samo ih odgurnite rukom, i pokušajte da razmišljate racionalno.

Svako od nas, potencijalnih donora, može da spase od pet do osam ljudskih života.

Tačnije, svaki potencijalni donor, samo u slučaju moždane smrti može dati srce, pluća, bubreg, jetru, pankreas, zaliske, tkiva poput rožnjače, kostiju, tankog i debelog crevo.

Tako da, ako vas je šokirala fotografija novinarke sa rasporenom utrobom na početku ovog teksta, upravo sam vam u jednoj rečenici rekla sve što je ona i trebalo da predstavi. Moja smrt, izazvana isključivo otkazivanjem moždanih funkcija, koje ne ugrožavaju vitalnost organa, u bilo kom trenutku znači spašavanje između pet ili osam života!

Zamislite to!

Minimum pet ljudskih života, možda i neki dečiji, može da zavisi isključivo od vas!

Inače, statistika pokazuje da su dvadeset puta veće šanse da nekome tokom života zatreba organ nego da bude davalac organa!

Tako o doniranju organa često ne razmišljamo dok nama, ili nekome nama bliskom organ ne zatreba.

Kad se život pretvori u golu borbu, u puko preživljavanje.

Razmislite o tome.

Da smo na vreme imali malo mozga, svi bismo zajedno delali mnogo ranije, bez donošenja ikakvih zakona, gde bi nam kraj bio?

Tada ne bi bilo liste čekanja koja broji stotine i stotine ljudi kojima otkazuje neki od organa, a koji čekaju samo jedno - svoju šansu za život.

Bonus video: