SRPSKO ILI REPUBLIKE SRBIJE? Pasoš nam više neće biti isti, A DA LI JE BILO POTREBE DA SE BRIŠE SPORNA REČ?

Od 1. oktobra biće primenjeno rešenje da se u pasošu Srbije u rubrici državljanstvo umesto "srpsko" upisuje isključivo državljanstvo Republike Srbije.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika smatra da je to potpuno pogrešno, i da je ta izmena doneta na zahtev Stranke za Sandžak, upućen Zaštitniku građana što je MUP Srbije prihvatio.

Odbor smatra da je možda potrebno pokrenuti i inicijativu za usvajanje "zakona o zaštiti srpskog imena", budući da neće proći mnogo vremena, a da Bošnjaci ili neka druga nacionalna manjina u Srbiji ne zatraže da se promeni i sam naziv države Srbije, jer asocira na Srbe, poput "srpskog državljanstva".

Prema njihovom obrazloženju, "srpsko" uz odrednicu "državljanstvo" može značiti samo "državljanstvo Srbije" jer se upisuje u rubrici imenovanoj "državljanstvo", što ima značenje "pripadnost određenoj državi".

S druge strane, uz odrednicu "nacionalnost", pridev "srpski" znači "pripadnost srpskom narodu".

S obzirom na to da uz reč "državljanstvo" pojam "srpski" znači samo "onaj koji živi u Republici Srbiji", Odbor ističe da zbog toga taj termin uz odrednicu "državljanstvo" nikako nije lingvistički moguće protumačiti kao pridev "srpski" u značenju "koji pripada srpskom narodu", kako su to učinili Bošnjaci i zaštitnik građana.

Tim povodom kontaktirali smo i lingvistu Vladu Đukanovića, koji nam je objasnio o čemu je tačno ovde reč.

- Sećam se još u vreme SFRJ je za državljnastvo pisalo SFRJ, a ne jugoslovensko. Iz razloga da se neko ne bi osećao ugroženo. Tako je i sada. Pridev je normalno srpski. Kada neko kaže "Vlada Srbije", ne misli se na Vladu svih Srba. Tu priču imate i po Vojvodini. Sve je to došlo od ove naše celokupne nesreće i ludila u kojem živimo. Tradicionalno je da se kaže srpsko, lingvistički je potpuno ispravno. Kažem, razlog zbog kojeg je ova novina usvojena je da se niko ne bi osećao ugroženo - zaključuje Đukanović.

Međutim, sigurno ste mnogo puta do sada čuli da stranci, a ponajviše komšije Hrvati, Srbe nazivaju Srbijancima. U Vojvodini, takođe, postoji običaj da se za stanovnike naše zemlje koji žive južno od Save i Dunava kaže da su Srbijanci.

Izraz Srbijanci, Srbijanac ili Srbijanka je višeznačan. U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori se njime označavaju ljudi koji žive u Srbiji, bez obzira na etničku i religijsku pripadnost, dok u Vojvodini označava žitelje uže Srbije.

Izraz je predmet mnogobrojnih lingvističkih i političkih polemika. Često se osporava kao stran srpskom jeziku, a u centralnoj Srbiji na koju se najčešće i odnosi, mnogi ga smatraju uvredljivim.

Prema rečima našeg sagovornika, niko u našoj zemlji nema potrebu da koristi izraz "srbijanski".

- U pitanju je nešto o čemu se "razglaba" u poslednjih desetak godina. Šta uopšte znači srpski, da li bi trebalo da bude srbijanski... To se izrodilo od kako su se stvari poremetile. U Srbiji je normalno da se kaže srpski, a da se misli na ono što pripada Srbiji. To je potpuno regularan pridev. Pridev srbijanski koriste samo ljudi van naše zemlje. Praktično, iz nekakve uobičajene neopterećene jezičke perspektive, ne bi bilo nikakvih problema da stoji srpsko državljanstvo. I sami ste svesni da je sve poremećeno, pa se tako u ovaj pridev ubraja i ono što to nije. Verovatno je ova novina uvedena upravo iz tog razloga - ističe Đukanović.

Spor Srbin – Srbijanac potiče još iz vladavine kralja Milana Obrenovića, tačnije iz 1882. godine.

Kada je Kneževina Srbija postala kraljevina, a kralj Milan Obrenović krunisan za kralja, on je iz Beča dobio zahtev u kome Austrougarska ističe da kralj „ne može biti srpski, već srbijanski“, odnosno da svoj kraljevski pridev zasnuje na teritorijalnoj a ne etničkoj odrednici, budući da Kraljevina Srbija nema jurisdikciju nad Srbima van Srbije.

Habzburška monarhija je sebe smatrala domovinom Srba prečana, pa je izraz "srpski" doživljavala kao odraz pretenzija Srbije na sve Srbe.

Vuk Karadžić je prvi u svoj Rječnik uveo termin “srbijanski”:

U njemu stoji da je Srbijanac “čovjek iz Srbije”, a “srbijanski” – “koji je iz Srbije”. Nakon Vukovog, ovaj termin se našao i u svim ostalim rečnicima pod sličnom definicijom.

Klajn, međutim, smatra da se u hrvatskim i bošnjačkim medijima preteruje s upotrebom izraza “Srbijanac” i “srbijanski”:

- Mi to ne priznajemo, a ne priznajemo ni postojanje jezika koji se zove “bosanski”, što ne priznaju ni Hrvati. Ako hoće, oni taj jezik mogu nazvati bošnjački, ali ne bosanski - kaže Klajn.

Klajn je ukazao i na studiju profesora Egona Feketea koja do detalja predstavlja kako je došlo do rivaliteta Srbijanac- Srbin:

- Umesto prideva srpski može se upotrebiti i pridev srbijanski. Prvi ima šire značenje i nacionalnu konotaciju, dok se u drugom slučaju radi o teritorijalnom određenju, pa se pridev srbijanski vezuje za Srbiju. Kao što svi Srbi nisu Srbijanci tako ni svi Srbijanci (građani Srbije) nisu Srbi - govorio je dr Fekete.

Klajn kaže da nigde u Evropi osim u Srbiji i Bosni ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima “Bosanac” i “Srbijanac”, poput “Francužanina” ili “Italijanjanina”. Do toga nije došlo u Hrvatskoj (Hrvaćanin) i Albaniji (“Albanjanin”) iz politčkih razloga, jer se tamo više insistiralo na etničkoj monolitnosti. Srbi su, prema njegovim rečima, mnogo više bili izmešani s drugima nacionalnostima.

Bonus video: ESPRESO ANKETA: Koga čekate?

(T.B.)