ŽIVOT U BEOGRADU VS. ŽIVOT U MALOM GRADU: Gde biste vi voleli da vaša deca žive? Evo šta kažu NOVINARI ESPRESA

Odluka o tome gde ćete živeti spada među najteže koje se mogu doneti. Glavna nedoumica u današnje vreme je izbor između života u gradu ili na selu, što se može gledati i kao izbor između stana ili kuće. Svaki izbor ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Da li ste spremni da menjate mir i spokoj za malo akcije i obrnuto?

Iako su jasno vidljivi izdaleka, reke ljudi sa sela i malih gradova i dalje se slivaju u velike urbane centre u potrazi za boljim životom. Mnogi smatraju da ono što tamo nalaze najčešće nije ni život, a kamoli bolji.

Da li je napuštanje sela zaista rešenje? Da li je život u gradu zaista toliko stresan?

Pitali smo ljude koji su rođeni na selu i ljude koji su rođeni i žive u gradu šta je bolje i da li bi odabrali drugu opciju da mogu?

Jelena Jovanović je rođena u Beogradu, i navikla je na gradski stil života. Ona beton ne bi menjala za "beg od stresnog života".

Prednost života u gradu je što su sve veće ustanove i institucije tu, od strukovnih i visokih škola, preko bolnica, do muzeja, bioskopa, pozorišta, restorana. Takođe, ima više mogućnosti za bavljenje sportom, muzikom.. U većim gradovima se uvek nešto dešava, nikada nije dosadno, imam više mogućnosti da se zaposlim, da zadržim svoju privatnost. Imam "luksuz" da ne moram da se javim komšiji, ne moram čak ni da ga poznajem! Niko me neće gledati popreko jer sam došla kasno kući, a izbeći ću i "seoske tračeve". Za sada mi se dopada ovaj beton, a i uvek mogu sebi da priuštim odlazak na selo kako bih malo "sredila misli".

Iako je rođena Beograđanka, Natalija Atanacković kaže kako je život u Beogradu nekada izgledao mnogo bolje.

- S obzirom da sam treća generacija Beograđana nekako bi logično bilo da hvalim život u metropoli, ali nije baš tako. Nekada je život u Beogradu bio mnogo lepši, znao si ko ti je komšija, ko će ti prvi pritrčati u pomoć, ko će da baci pogled na tvoj stan/kuću da li je sve pod kontrolom. Masovno doseljavanje zbog nemogućnosti života na selu i u manjim mestima, nedostatak posla na prvom mestu, doveo je do toga da više niko nikoga ne poznaje, a još manje da ikoga briga za prvog komšiju jer mu ni ime ne znate. Što sam starija sve više težim životu na selu, moja braća su to već učinila i već nekoliko godina sa decom uživaju. Poslovi, pogotovo na internetu više vas ne ograničavaju gde ćete se locirati, a život u manjem mestu vam donosi mir, čist vazduh, osmeh na licu i rumenilo na istom bez solarijuma, da ne pričam o hrani koju i sami možete da proizvodite za svoju porodicu.

Aleksa Radosavljević nije boravio u manjem gradu više od tri, četiri dana u kontinuitetu, ali selu teško može da odoli.

Selo obožavam, uvek bih otišao na nekoliko dana, čak i nedelja bilo gde u prirodu, gde nema ljudi i dometa. Problem je u tome što se posle tih nekoliko dana (retko, skoro nikad se dočekaju nedelje) poprilično "uželim" opcija koje mi nudi grad. popnem na lokalno brdo, uhvatim domet, "sazovem samit drugara" i zaputim se ka smradu smoga, auspuha, smrdljivih pazuha u gradskom prevozu... Mislim da nije dobro što ovako razmišljam, ali rekli ste da budemo iskreni.

Nikola Marković je pola života proveo u Kragujevcu, a pola u Beogradu, pa nema baš klasično iskustvo "malog grada".

- Što se tiče odrastanja i mogućnosti, ubedljivo dajem prednost velikom gradu u svakom pogledu. Klinac ili klinka sa malo "alternativnijim" pogledom na svet, život, umetnost itd. svoje istomišljenike će moći da pronađe tek u većoj sredini. Koncerti, izložbe, predstave, mogućnosti za obrazovanje i napredovanje, sve je na strani velikog grada. To sam osetio već i prelaskom iz KG u BG, iako je KG daleko od "selendre". A onda opet, sa godinama gradska vreva postaje i sve napornija. Makljanje u gradskom prevozu, odlazak na posao sa jednog na drugi kraj grada, sve to oduzima dragoceno slobodno vreme i energiju. Ne mogu reći da maštam o selu kao mestu odakle bih potpuno pobegao od grada, jer želim da su mi svi sadržaji koje Beograd pruža (kulturni, sportski, komercijalni) i dalje blizu. Ali maštam o kući sa srednjim/velikim dvorištem, koja bi bila i dovoljno daleko, ali i dovoljno blizu grada da se može doći kolima po potrebi. I gde bih provodio vikende, radije nego izlazeći i jurcajući po gradu.

Milka Radović smatra da je manji grad mnogo praktičniji za život od velikog grada.

Život u većem gradu jeste bolji, ali za odrastanje, do neke 18. godine život u manjem gradu je nekako opušteniji, doduše, zavisi i koji je grad u pitanju. Prednost je blizina svega, ne treba ti za jednu obavezu 3 sati da je obaviš jer moraš da se prevezeš od tačke A do tačke B, već je završiš za onoliko vremena koliko ti je za nju potrebno. Stres ne postoji, napolju si ceo dan, imaš vremena da se organizuješ i isplaniraš svoje vreme, imaš osećaj da dan traje duže, jer upravo na prevoz ne gubiš silne sate. Vazduh i okolina su čistiji, ljudi su više usmereni jedni na druge, pomažu jedni drugima, poštuju se više neke vrednosti, porodica, prijatelji, ceniš više svoje vreme. Sa druge strane, iako nije bogat izbor kao u većem gradu, možeš da ideš u pozorište, bioskop, na radionice, koncerte, da treniraš sve sportove, imaš izbor, ali na tebi je da li ćeš...Od moje kuće je na primer more na sat vremena, a ski centar jedan na pola sata, drugi na sat, zimi možeš da ideš svakodnevno na skijanje, a leti na more, to je velika stvar. Sve ovo važi do neke 18. godine, posle kako odrastaš rastu ti i apetiti, želiš nešto novo, drugačije, promenu sredine, promenu dotadašnjeg načina života, a sa svim ovim dolazi i stres, nestaje bezbrižan period...

Igor Ćuzović je odrastao u malim mestima, nekoliko njih, i smatra da mirna mesta nude pravu "sirovu prirodu".

- Da li je sreća, ili pravilo, ili neko drugo vreme (pošto sam mator), ali život koji žive moja deca u Beogradu potpuno je različit od onoga koji sam ja imao u manjim mestima.

Na korak od ivice grada, koja i nije tako daleko od zgrade u kojoj živiš, nalazi se čarobna šuma, kroz koju šetaš sa društvom, ideš u avanturu, kad hoćeš. Video sam krda konja, kad se prođe ta šuma, i izađe na proplanak, prilazio im pažljivo, da ih pomazim. Prelazio sam reku, bez ičega na sebi, držeći sve što sam pre toga imao na sebi u rukama podignutim iznad glave. Išao sam na pecanje, koje traje ceo dan.

Kupao se u virovima reka punih nekih buba, žaba i koječega. Video sam divlje svinje, svojim očima, na 50 metara od drveta iza kojeg sam se sakrio. Pio sam vodu direktno iz šumskih izvora, a sa velike daljine sam mogao, poput neke životinje, da "provalim" mesto na kojem će me sačekati divlje jagode. Mnogo je bolje, dakle, u malom mestu, sledi iz svega ovoga...

Ali...

Bilo je to u doba kad su mala mesta bila ne toliko mala, kad je i u njima bilo fabrika, kompanija, radnih mesta... Kad nije sve bilo u Beogradu, barem ne u ovoj meri. Danas, Beograd je nikad veći, a mala mesta nikad manja. Ko je ostao, ne živi onako kako se nekad živelo... Sve u svemu, komplikovano ovo pitanje iz naslova.

Lidija Stoisavljević (25) dolazi iz manjeg grada, ali živi u velikom gradu. Samim tim, može da uporedi dve sredine.

Mogu da kažem da sve ima svoje prednosti i mane.Veliki grad, svakako, pruža više mogućnosti. Iako vrlo često sam život u njemu može biti naporan i iscrpljujuć, ali izazova i iskustva svakako ne manjka. Život u malom gradu nekako podrazumeva određeni mir. Gde god da kreneš, stižeš za kratko vreme, bez stresa zbog haosa u saobraćaju itd. Živeti u malom gradu znači i trošiti manje novca, sve je jeftinije - od taksija preko kafe u kafiću do noćnog života. Kad odem u svoj grad, vazda čašćavam narod.

Božica Luković (25) je odrasla u malom mestu kraj malog grada, gde je ritam života dosta sporiji nego u Beogradu, što kako kaže za decu ima više prednosti.

- Pre svega, ništa ne može da se meri sa bezbrižnim detinjstvom u prirodi, daleko od tehnologije, "odraslih stvari", buke, haosa... Ako bismo razmišljali šta je bolje za razvoj deteta, selo i grad se jedva mogu porediti. Životinje, čist vazduh, hrana iz bašte, jurcanje po kraju bez paranoje roditelja, sve to čini jedno srećno detinjstvo. Stvari iz "spoljneg sveta do tebe stižu sporije, ali imaš vremena da ih sam proučiš na neki svoj način. I posle ih više ceniš. Takođe naučiš da živiš skromnije, i to ostane za ceo život. Međutim, veliki grad je ono što ti treba kad odrasteš da bi osvojio neku svoju slobodu. Odmah si bombardovan različitostima, i dobrim i lošim. Upoznaješ kako život sve može da izgleda, rušiš i neke svoje stare granice, preispituješ samog sebe. Učiš i razvijaš se. Iskreno, sumnjam da je takvo nešto moguće u manjim sredinama. U mestu gde svako svakog zna, okolina je često surova. Beograd, iako zvuči malo patetično, stvarno daje čoveku prostor i slobodu. Život je u prestonici veoma skup, ali je toliko lep da su ti računi, gužva, smrad u autobusu itd sporedne stvari. Osećam da ću se nekada verovatno vratiti malom gradu i prirodi, i da čovek na to nikako ne sme da zaboravi. Znam da rizikujem da zvučim arogantno. Ali, život u velikom gradu je nešto što mi u ovom trenutku najviše odgovara. Ono što jednostavno nije fer je što dok mi ovde "živamo""kvalitet života u manjim gradovima opada. A to ne mora da bude tako.

Šta vi mislite?

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs)