Evo šta voli da jede Erdogan kada dođe u Srbiju: Jasminove žene naprave ih na hiljade, proglašene za najbolje jelo

Kada se u Novom Pazaru na sto iznesu tek ispečene mantije, onda je to znak da je gost maksimalno uvažen i počašćen.

Tradicionalno jelo, koje se sprema samo u ovom delu Srbije, morala je da zna da umesi svaka ženska ruka. Ako je, po staroj recepturi, pored pita , znala da umesi i mantije, onda je mlada stasala za udaju.

Danas će se mantije naći na sofri iako mlade nisu naučile da ih spreme, jer je sve više ugostiteljskih radnji kojima su one specijalnost, a zahvaljujući kojima su postale brend, jer se za ove ukusne zalogaje na daleko čulo.

Novopazaraske mantije proglašene su nedavno najboljim jelom iz Srbije, odlukom popularnog portala za gastronomiju “Taste Atlas”. Među čak 72 delikatesa specijalitet od mesa i testa pokupio je sve simpatije korisnika tog sajta.

Oni, zahavljujući kojima se za mantije čulo širom regiona i mnogo dalje, nisu iznenađeni.

“Možda je ova odluka zakasnila”, kritičar je Jasmin Dervišnurović, vlasnik radnje “Sve pod sač”, čije proizvodi su stigli na različite meridijane.

Međutim, on ističe da je ova odluka izuzetno važna, jer će zahvaljujući njoj u Novi Pazar sada stizati više gostiju.

Jasmin je posao nasledio od oca, uspešnog boksera, kom je i ugostiteljstvo išlo od ruke.

Međutim, rad nove generacije na promociji, dao je rezultate.

Mantije na trpezi diplomata

Nedavno su se mantije iz Novog Pazara našle i na trpezi dvojice predsednika - Srbije i Turske, Aleksandra Vučića i Redžepa Taipa Erdogana.

“To je za mene veoma važno. Naš predsednik voli mantije, ali i zeljanicu iz naše kuhinje. Turski predsednik je sada mogao da proba i zeljanicu i mantije, ali je poželeo i krompirušu bez bibera. Siguran sam da mu se sve svidelo. Kada smo razgovarali video sam da je veoma zadovoljan”, kazao je Jasmin.

Gotovo sve diplomate, ministri i ambasadori koji su posećivali Novi Pazar na meniju su imali mantije, a danas su bez njih gotovo nezamislivi i zvanični državni prijemi i proslave u Beogradu.

"Da probaju mantije dolazili su nam i ambasadori sa suprugama. One bi obično želele da vide proces proizvodnje. Dešavalo se da ih povedem da vide kako se mese i peku. Jedna je tako stavila kapicu, kecelju i rekla mužu da je ostavi tu da mesi pite i mantije sa ženama, dok on završi zvaničnu posetu gradu", podseća se Jasmin zanimljivih situacija.

Kvalitetna nabavka je najvažnija

Poveo je i nas do žena koje svakodnevno pripreme na hiljade mantija.

"Mantije spremamo na stari, tradicionalan način. Nema ovde mašina. Sve se radi ručno. Potrebno nam je ono osnovno, a to su so, voda, brašno, meso… Imamo mi i neke sastojke o kojima ne govorimo, to je naša mala tajna", objašnjava kroz osmeh Elvisa Bašović, koja sa još nekoliko žena svakodnevno mesi i razvija testo, ali i svojim rukama donosi oblik svakog malog zalogaja.

Dok se zamesi testo, podeli na loptice, pa rastanji i iseče na kvadratiće… Na svaki kvadratić stave malo mlevenog mesa, luka, bibera, soli i maslac, a onda sve pojedinačno „pakuju“ u loptice i ređaju prilepljeno jednu uz drugu. Što sitnije to bolje i ukusnije. Zbog toga je njihovo pravljenje traje po nekoliko sati.

Jasmin ističe da je podneblje veoma važno za mirise koji se šire iz njegove male radnje, ali i ukus proizvoda.

"Svaki sastojak koji ide u mantije je najkvalitetniji. Okruženi smo Golijom, Rogoznom, Kopaonikom, tu je Pešterska visoravan odakle nabavljamo meso. Nabavka je najbitnija. Samo kvaliteni sastojci dolaze u obzir", ističe on, i podseća da su veoma važne i vešte ruke žena koje prave ove mantije i njihova ljubav prema tom poslu.

Mantije – neverovatan ukus tradicije

U njegovim specijalitetima uživaju svi od najmlađih do najstarijih, a njegovo gostoprimstvo pročulo se nadaleko, jer je uvek raspoložen i za šalu, ali i za razgovor.

"Zbog stare recepture od 2012. godine mantije su uvrštene u nacionalni registar, odnosno listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije", podsećaju u Novom Pazar.

U Jasminovom lokalu, koji odiše tradicijom, zatekli smo goste sa svih strana, iz Beograda, Užica, Skoplja, Tuzle, Sarajeva, Prištine, Podgorice… Svi na jednom mestu, zbog najukusnijeg jela u Srbiji.

"Dobar glas se daleko čuje"

Ne postoje pisani zapisi o nastanku pazarskih mantija, osim da su prema istraživanjima istoričara pretpostavke da je ovo jelo na Zapad došlo sa mongolskim vladarom Džingis- kanom.

Pazarci za informacije o poreklu ovog jela ni ne mare. Smatraju ga svojim. Kažu s ponosom da su pazarske mantije samo pazarske, a da su sve sve ostale samo neuspele imitacije.

"U Novi Pazar je lako doći gladan, ali je prosto nemoguće vratiti se praznog stomaka", ističe na kraju Dervišnurović, objašnjavajući da mu je lokal pun gostiju i turista, podsetivši na onu da se “za dobar glas daleko čuje”.

Jedna mantija, jedan zalogaj plus jogurt ili kiselo mleko. Ko voli, nek izvoli. Koliko će ko pojesti, od apetita mu zavisi.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta “ Kad pogledam sa bedema” u produkciji UG “Journalistic plan”, pripremljen za novinsku agenciju RINA.

Bonus video:

(Espreso/Rina/Preneo D.M.)