Šta je u glavi deteta koje muči životinje? Stručnjaci izneli strašne činjenice, evo u kakve osobe mogu da odrastu

U poslednje vreme sve češće smo svedoci mučenja životinja, naročito onih primera koji zbog svoje brutalnosti završe i na društvenim mrežama. Ovaj alarmantni podatak postaje još strašniji kada se otkrije da su mučitelji nevinih životinja deca, i to neretko nižih razreda osnovnih škola. Stručnjaci upozoravaju da ovakvo ponašanje mališana nimalo nije bezazleno.

Psiholog Radmila Vulić ranije je upozorila za RTS, da ukoliko se u najranijem uzrastu pojavi poriv za zlostavljanje životinja, to može da bude indikator buduće psihopatologije.

- Vrlo ozbiljno treba povesti računa o tome, postoje istraživanja i dokazi o tome da su serijske ubice imali istoriju zlostavljanja životinja - kaže Radmila Vulić Bojović, psiholog.

Deca sve agresivnija

Psiholog i psihoterapeut Vladimir Borovnica istakao je ranije da jeste utisak da su nam deca sve agresivnija, ali da nemamo validna istraživanja koja bi govorila o učestalosti nasilja među decom i mladima.

- Tako da ne znamo sa sigurnošću da li je češće. Ono što znamo sa sigurnošću je da se sve češće o tome govori i to je sve češće tema u medijima. Mislim da je to dobro i da je to značajno, jer skreće pažnju na problem, a pored toga nasilje se i održava baš time što se o nasilju ćuti - poručuje Borovnica.

Utisak je i da deca imaju sve surovije načine zlostavljanja, pa i povređivanja vršnjaka ili nemoćnih životinja, a Borovnica kaže da ono što smo čitali u vestima zaista zvuči potresno.

- Pitanje je zašto? Ono što svakako znamo jeste da velika većina onih koji su zlostavljači su tokom formativnog perioda, znači u detinjstvu, sami bili žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja ili pak indirektne žrtve tako što su svedočili nekakvom nasilju u porodici - naglašava Borovnica.

Šta se dešava u nečijoj psihi ako uživa u nanošenju bola

Govoreći o zlostavljanju životinja, Borovnica ističe da je to fenomen koji je oduvek postojao i da nažalost nije iznenađenje, a da nemamo podatke o učestalosti.

- Kada mala deca, recimo do šeste ili sedme godine, vrše nasilje nad životinjama to može da bude odraz i njihovog nerazumevanja u punoj meri, nekakve radoznalosti kako to utiče na životinje. Problem je kada imamo decu koja su iznad šest ili sedam godina, kada znaju i te kako posledice toga, i tada nam je to već veliki alarm da se nešto dešava i da treba da obratimo pažnju na tu decu - navodi Borovnica.

- Kada nasilje nad životinjama vrše oni koji imaju više od 12 godina, tada je to već alarm na kvadrat i tada je već jako visok rizik da će te osobe biti nasilne i u mnogim drugim kontekstima kasnije tokom života - ističe Borovnica.

Ukazuje i da treba da bude alarm ako vidimo da je dete nasilno, kao i da sistem treba da reaguje, ali da je važno najpre promisliti o tome da li ta deca doživljavaju neku vrstu nasilja.

- Kada čujete da nekog nešto zaboli, postoji empatija kao automatska reakcija. Ne moramo da promišljamo, nego osetimo i mi neku vrstu bola. E šta se dešava u nečijoj psihi ako to ili ne oseti ili pak ako uživa u nanošenju bola? Ono što znamo je da je visok rizik da je taj neko žrtva nasilja - poručuje Borovnica.

Porodica mora da reaguje

Ističe da moraju da reaguju i porodica i škola i da se pomogne na jednom širem planu roditeljima da se unapredi veština roditeljstva.

- Da im budu dostupna nekakva savetovališta npr. u okviru zdravstvenog sistema na nivou primarne zdravstvene zaštite ili u okviru centara za socijalni rad ili da takve neke usluge se mogu dobiti u okviru škole, što već postoji, ali nekako podržati takav sistem - zaključuje Borovnica.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Prenela: J.N.)