Ovaj srpski manastir čuva ikonu Bogorodice za koju se veruje da je čudesna: Ljudi se odavde vraćaju zahvalni

Na našim prostorima postoji nekolicina svetih mesta koja u određeno doba godine vrve od hodočasnika i drugih vernika koji se neumorno mole, poštuju i šire božju reč. A Miljkov manastir, prelepa bogomolja u centralnoj Srbiji, mesto je onih koji se neumorno mole bez obzira na period godine i doba dana, jer se u njemu nalazi čudesna ikona Bogorodice.

Miljkov manastir u selu Gložane kod Svilajnca do 18. veka nosio je naziv manastir Bukovica. Nalazi se na desnoj obali Velike Morave, a pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve.

Reč je o manastiru iz 14. veka, koji se smatra kulturnim dobrom od velikog značaja.

Miljkov manastir kroz istoriju

Miljkov manastir jedan je od devet manastira koji se nalaze na desnoj obali Velike Morave i svi zajedno predstavljaju celinu poznatu i kao resavska Sveta Gora. To su sledeći manastiri: Tomić, Jaković, Radošin, Ivković, Dobreš, Devesinje, Zlatenac, Bukovica.

Ne zna se ko je izgradio manastir Bukovicu, a postoje tumačenja da ga je podigao Despot Stefan Lazarević, ipak, to je više pretpostavka, a manje istorijska činjenica.

Prvi pisani dokument o manastiru datiraju iz 1374. godine. Naime, tada knez Lazar svojom hrisovuljom daruje metohe manastiru Ravanici, a između ostalih se pominje i "Bukovica Brod na Gložanah na Moravi".

Postoje istorijski podaci koji govore da je u manastiru Bukovica oko 1420. radila prepisivačka škola, po kojoj je resavski kraj i bio poznat.

U 16. i 17. veku, u vreme turske vladavine, nama podataka o manastiru, dok je u vreme austrijske okupacije Srbije na geografskoj karti ucrtan manastir Bukovica, a pretpostavlja se da je ponovnom okupacijom od Turske porušen i spaljen.

Manastir je obnovio 1787. godine Miljko Tomić, trgovac iz Gložana, po kome dobija sadašnje ime - Miljkov manastir. On je u poznim godinama živeo i umro u manastiru, a sahranjen je u porti.

Postoji podatak da je u ovom manastiru pohađao školu vojvoda Stevan Sinđelić, a u periodu priprema za podizanje ustanka Miljkov manastir postaje mesto okupljanja resavskih i šumadijskih ustanika.

Zanimljivo je da se mnogi zbune kada dođu do manastira jer nigde ne stoji natpis Miljkov manastir, a na kapiji piše Vavedenjski manastir, a njemu je posvećena crkva. Crkva izgleda rustično, freske su oštećene, a prostor je osvetljen sa samo nekoliko svetiljki.

Manastir je poznat po mnogim znamenitostima, a u samoj crkvi nalazi se više od 40 čestica mošti svetitelja za koje monahinje u manastiru smatraju da su svemoćne.

- U kutijicama su delići netruležnog dela tela svetitelja koji imaju čudotvornu moć. I najmanji delić ima isceliteljsko dejstvo. Prvo smo dobili mošti Svetog Jovana Šangajskog. Njegove cele mošti su u San Francisku, a prethodna igumanija je tražila da nam dostave jednu česticu. On je pola Srbin pola Rus i kao dečak od 15 godina prispeo je ovde sa grupom ruskih kaluđera emigranata, proteranih od komunista. Prezivao se Maksimović, srpsko prezime, po muškoj liniji Srbin. Jovan se tu zamonašio i uzeo to ime po svom stricu. On je pred kraj života u nekoj knjizi rekao: "Ma gde da sam službovao, za mene je najlepše Miljkovo. To Miljkovo, tesno, začađalo", a nasuprot crkvi koju je dobio u Šangaju koja je mogla da primi 2000 ljudi, veličanstvena, velelepna, on kaže da mu je ovde najlepše. Svakako da je on tu osetio duhom neku jaku božansku blagodat, ispričale su časne sestre pre nekoliko godina za Telegraf.

Čudotvorna ikona Bogorodice Ahtirske

Ikona koja se nalazi na samom začelju crkve je jedan od najvećih razloga brojnih posetilaca ovog manastira.

Ova ikona Majke Božije se smatra čudotvornom, a mnogi su ispričali da su im se molbe i želje ispunile do mraka.

Stigla je u Miljkov manastir iz Rusije, iz grada Ahtirke, oko 1735. ili 1739. godine.

- Dok je hteo da pokosi travu, negde u uglu je ugledao čudnu vatru. Prvo znatiželjno prilazi da vidi šta je i ugleda ovakvu ikonu iz koje plamsa vatra. On je rekao da je ta vatra nezemaljskog porekla i kao da ga je neka sila gurnula, on je pao na kolena i nastupilo je stanje transa u kom je sve molitve Majci Božijoj u jednom dahu ispričao. Posle je ikonu prigrlio pobožno i poneo kući. Ona mu se u snu javila i rekla da uzme vodu i omije njenu ikonu, sakupi je i da svojoj bolesoj ćerki da popije i ozdraviće. Saznajemo da ima bolesnu ćerku, devojka je verovatno dugo lečena, pa se Majka Božija pobrinula da pomogne. Uradili su tako, a do mraka su ljudi dobili ispunjenje molbe, a ja sam vam rekla da to kažu i naši posetioci, ispričala je monahinja Mihaila, navodi Telegraf.

Inače, postoje jasno vidljive razlike između ove ikone i svih drugih koje prikazuju Bogorodicu. Prvo što svi primete je da u njenom naručju nema bebe Hrista, već se u uglu nalazi krst na kom je razapet, a monahinja smatra da je baš to razlog što se većini onih koji joj se mole želje ispune u tako kratkom roku.

Bonus video:

(Espreso / BlicŽena / Prenela: J.N.)