Jedini je u istoriji koji je Tita ismevao u lice: Smrt je čekao u NJENOM STANU, a za njim je ostao žal

Marijan Beneš, bokser bivše Juge, bio je prvak Banjaluke, prvak Evrope, nekrunisani prvak sveta, jer njegova titila nije priznata jer novac nije bio uplaćen na vreme.

Šampion koji je u jednom meču izgubio oko, u drugom ostao bez glasnih žica udarcem u grlo, nikad se nije predavao, ostao je fajter do poslednjeg momenta života. Onaj pred kim su padali mnogi, onaj koga nisu želeli za protivnika.

"Bilo mi je smešno kad sam gledao ljude kako imaju tremu pred meč sa mnom, pa ne mogu gaće da obuku. Dao bih oba oka za boks". Trideset i devet mečeva je odboksovao sa samo jednim okom.

Znao je da je dobar, ali je znao i da sebi ne čini dobro. Iza njegovog imena ostale su različite titule, ali je za njim ostao i žal.

Kad je nastupao u Parizu gledali su ga Belmondo, Alen Delon i mnoga velika holivudska imena.

"Prijatelji su za njega govorili da je jako istinoljubiv i jako osetljiv kad ga neko povredi."

Mimo ringa, Beneš je bio porodičan čovek, vreme provodio sa suprugom i sa decom.

Bokser koji svira flautu i piše najemotivnije pesme.

Cela Jugoslavija se noću budila da prati njegove mečeve. A onda je to vreme prošlo kad je počeo rat. Za sebe je tvrdio da je večni Jugosloven. Izgubio je prijatelje, oca, majku i brata. Po ocu Hrvat, Beneš je morao da napusti rodnu Banjaluku.

Nakon rata se vratio u svoju Banjaluku i rekao da više nikad iz nje neće da ide.

Žanet Beneš Ćulum, ćerka legendarnog bokserkog šampiona Marijana Beneša uoči trogodišnjice njegove smrti iznela je mnogo zanimljive detalje iz njegovog života:

- Tokom rata je nemilice delio novac, mnogi od tih ljudi su ga kasnije izdali, njega je to razočaralo ali ga nike učinilo ogorčenim. Uvek je govorio da bi sve opet isto uradio - ispričala je Žanet u intervjuu za Novosti.

Brojne anegdote pratile su život velikog šampiona...

- Znalo je da se desi da kada vidi da neko puši u kafiću, ustane priđe mu i uzme i ugasi cigaretu. Bio je zagovornik zdravog života i mrzeo je pušenje, pa je znalo da se desi da ode u kafić i vidi da neko puši, da ustane i uzme i ugasi cigaretu - otkrila je Žanet.

Žanet nikada neće zaboraviti poslednju posetu.

- Sećam se poslednje posete, no pred njegovu smrt i nemoći koju sam osećala zato što ne možemo da mu pomognemo. Nisam mogla da izdržim, briznula sam u plač, a on se tad probudio i rekao: "Izvini, sine, što te sekiram".

Silazak Marijana sa životne scene izuzetno je teško pao svima, porodice je naravno bilo najgore...

- Žalim za svakim trenutkom koji nije doživeo od svoje smrti, a među njima je rođenje dvoje unuka - neutešna je Žanet.

Beneš je obožavao Jugoslaviju, himna "Hej Sloveni" na njegovoj sahrani je intonirana 40. put u njegovu čast.

- Za njega je Jugoslavija bila sve, ostao joj je veran do poslednjega dana svog života, a i nas je odgajao u tom duhu, da ne delimo ljude po veri i naciji, Najveće poniženje i nešto što nije mogao da razume, bilo mu je to da se ljudi dele, kad umesto toga mogu da žive u zajedništvu - otkrila je Žanet.

Marijan Beneš je bio jedan od najboljih boksera SFRJ svih vremena.

Rođen je u Beogradu 1951. godine, majka Marija Vukić bila je Ličanka, a otac Josip vojvođanski Hrvat. Oboje su bili prosvetni radnici, otac je bio nastavnik muzičkog, pa je strast preneo na trećeg od trojice sinova, Marijana. On je bio odličan matematičar, a zbog roditelja je završio nižu muzičku školu na flauti i klavir.

Srednju je napustio nakon prve godine zbog boksa. Imao je sestru Ljiljanu, a dvojica starije braće, Ante i Josip, trenirali su boks. Počeli su ga zadirkivati vršnjaci da je devojčica, pa je s braćom krenuo na treninge. Porodica je tada već živela u Tuzli. Kada je kao 10-godišnjak na treningu nokautirao 18-godišnjeg mladića, skrenuo je pažnju na sebe.

Marijan Beneš u amaterskoj karijeri imao je 299 borbi od čega je dobio čak 272. U profesionalnoj karijeri od 56 mečeva dobio je 50. Uz Matu Parlova najbolji je bokser bivše države svih vremena. Osvojio je sve moguće titule u BiH te bivšoj Jugoslaviji, kao i naslov evropskog prvaka koji je uspešno branio četiri puta.

Nakon osvajanja zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u boksu 1973. u Beogradu, prešao je u profesionalce i 1979. osvojio titulu evropskog prvaka u verziji Evropske bokserske unije u lakoj velter kategoriji.

Marijan Beneš se povukao 1983. godine iz boksa zbog teške povrede oka.

Pitali su ga jednom prilikom da li je Bosanac ili i dalje Jugosloven. Rekao je "ono što sam uvek bio - mali Titov pionir".

- Pošten čovek se kune jednom za jednu stvar. Bio sam i ostao pošten. Zakleo sam se Titu da ću čuvati bratstvo i jedinstvo, a šta sam mislio u to vreme mislim i danas - govorio je Beneš.

Sa Titom se sreo čak dva puta. O jednom se i dan danas prepričavaju detalji.

- Tile je bio laf. Kad su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: "A ti si onaj mali što onako opasno bije?". Ja sam mu rekao: "Zar si i ti druže Tito tako mali?". Zagrcnuo se od smeha. Mogu da pišu šta hoće, ali niko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali platu - i radnik, i rudar, i čistač ulica, i lekar... Sad gospoda jedu iz kante za smeće - i u Zagrebu, i u Beogradu, i u Banjaluci - govorio je Beneš.

Ostavio je boks i oženio lepu Nišlijku Stanu s kojom je dobio Žanet i Marijanu, a iza sebe je imao jedan neuspeli brak sa Aidom koji je trajao samo 18 dana, te dvoje dece, Mariju koju je dobio s Beograđankom Milenom i Filipa s jednom njemačkom groficom iz vanbračnih veza. Žene su ga volele, nije to nikada krio, pa su kroz njegov život između ovih ozbiljnijih veza prošle mnoge koje ne pamti. Muškarci su mu se divili. U Parizu su ga dočekivali proslavljeni glumci Alen Delon i Žan Pol Belmondo, Delon mu se čak nudio da mu bude menadžer, ali Beneš je rekao: Ne, hvala.

Srdačna domaćica

O Marijanu sada brine njegova bivša supruga Stana. Godinama je čitala i slušala o tome kako je porodica napustila Marijana Beneša, da nema ni za lekove, a jedino što mu je ostalo je upravo porodica. Stan je zapravo od njene i Marijanove kćeri Žanet, bivše misice i vrsnog stomatologa, koji ordinaciju deli sa suprugom Borisom. Otišli su u podstanare kako bi otac Marijan imao mir.

Razgovor s Marjanom je težak, čak ni Stana ne razume baš sve što hoće da kaže. Zato je kraj njega uvek papir i olovka. Kaže ne bi menjao ništa, osim nekih ljudi koji su ga okružili, navodnih prijatelja.

- Odvedi ih gore - kaže Stani pokazujući prstom prema gore.

- Marijane, nisi sada u kući u Vrbanji, u stanu smo kod Žanet. Pehare nećemo dati na licitaciju, iznećemo ih iz kuće, ne brini - objašnjava mu Stana.

- Neka ostanu za uspomenu deci i unucima, jer oni od oca i dede nemaju uspomena. A on nije bio dobar otac i suprug. Ja sada pričam o njemu kao čoveku i on to zna, ja mu to ne pričam iza leđa, već sada u lice. Mi mu nismo bili bitni, bili su mu bitni svi ti ljudi koji bi mu dolazili. Bio je u stanju ostaviti nas bez dinara. Nije istina da se tukao, bio je sjajan čovek i prijatelj, kamo sreće da je takav bio i prema nama. Koliko si podelio ljudima, pet miliona maraka? - pita Stana.

- Više - kaže Marijan.

- Kažu da je novac držao u kartonskoj kutiji i ko bi mu došao u kuću, Marijan bi ga samo poslao tamo gde stoji i rekao bi: Uzmi koliko ti treba. Jednom je tako pozvonio na vrata čovek dok mu je u gostima bio moj poznanik Ivica. Pričali su tako na vratima i onda mu je Marijan nešto dao. Vratio se ka društvu i pitao ih znaju li ko je bio taj čovek. Rekli su da ne znaju, na šta je rekao da ne zna ni on, ali da mu je upravo dao 2000 maraka - kaže Stana.

Uspomena deci i unucima

Ne ljuti se ona na njega što je delio ljudima, uostalom, za njega se udala nakon što se prestao boriti u ringu i kada više nije imao maraka.

- Nije imao za svadbu, ništa osim belog Forda. Zajedno smo gradili tu kuću, kupovali lokal, ulazili u dugove pa ih zatvarali. Prijatelji su nam pomagali. A sve nam je uzeo taj boks, i imovinu i njemu zdravlje. Mislite li da je mojim kćerima bilo lako odrastati s prezimenom Beneš u ovom gradu? Nije, nimalo. Prenosile su se izjave kako je rekao da će se iz Hrvatske vratiti na tenku u Banjaluku. Ko je to i kako to izvukao i je li on to rekao, ne znam, ali zamislite što su njih dve proživljavale - priča Stana.

Beneš je preminuo nakon višegodišnje patnje, u skromnim uslovima, bez osnovne zdravstvene pomoći. Nije mogao da priča jer su mu u borbama oštećene glasne žice, u borbi je izgubio oko, šake je lomio 26 puta, imao je Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest.

Beneš je preminuo 4. septembra 2018. godine u 67. godini života u Banjaluci.

Bonus video:

(Espreso Vesti / Novosti)