NAJJAČI ČOVEK EX JUGOSLAVIJE BIJE NAJVEĆU BITKU U SVOM ŽIVOTU: Bili smo u domu Marijana Beneša, REČI NJEGOVE ĆERKE CEPAJU SRCE! (FOTO)

Marijan Beneš, legenda jugoslovenskog boksa, evropski prvak u amaterskom i profesionalnom boksu, trenutno vodi najtežu borbu, onu za sopstveni život.

Priča o Marijanu Benešu, priča je o svima nama. Svojim plemenitim idejama, principima i stavovima, bio je i ostao uzor, ne samo svojim jugoslovenskim sunarodnjacima, nego i celom svetu.

U jednom interviju Beneš je rekao kako se pošten čovek kune jednom za jednu stvar, te kako je bio i ostao pošten i odan zakletvi koju je jednom dao Titu. U skladu sa tom zakletvom proživeo je celi svoj život, sa istom onom mladalačkom zanesenošću, odvažnošću i čeličnom voljom.

- Zakleo sam se Titu da ću čuvati i bratstvo i jedinstvo, a što sam mislio u to vreme mislim i danas.

U njegovom liku susreću se prošlost i budućnost. Ono prošlo vreme, vreme Jugoslavije, čija je on ikona svojevremeno i bio i jedno sadašnje vreme u kome se Marijana Beneša sećamo kao jedne predivne priče, priče o jednoj legendi, jednom čoveku koji je svetom, svojim pesnicama i svojim glasom dok god ga je imao pronosio ime jedne odavno nepostojeće zemlje, Jugoslavije, ponoseći se svojim poreklom, svojim narodom. Sa čvrstom verom u sebe, ali i u jednu bratsku zemlju, koju je mnogo voleo i o kojoj je rado i s ponosom govorio uvek i svagde, te ju je opevao i u svojim pesmama.

Naši stari i danas na pomen njegovog imena u svojim sećanjima oživljavaju poklike sa boks mečeva u kojima je upravo Marijan Beneš bio glavni akter, čovek čeličnih pesnica, čeličnog pogleda, ali predivne, nežne umetničke i poetske duše, ispunjene ljubavlju prema životu i ljudima.

Beneš je rušio sve stereotipe kako o bokserima, tako i o ljudima i ljudskosti. Svojim primerom pokazao je da boks itekako ide "ruku pod ruku" s umetnošću i plemenitošću, a ne samo grubošću i snagom. Zato se zauvek u ovaj svet upisao kao, ne samo najjači bokser, već kao najjači, najplemenitiji jugoslovenski vitez koji je istovremeno virtuoz na flauti, pesnik, čovek, prijatelj, otac i deda. Ali, i kao simbol bivše države i njenog raspada, koji mu je doneo teška razdoblja u životu - privremeni zaborav, progon, izdaju, preveru.

Mnogo puta se Beneš obračunao ne samo u ringu pesnicama, nego i sa nacionalizmom koji je prezirao, sa lošim ljudima, progonima ali i sa strašnim povredama i bolešću i sve to je stoički podnosio baš kao što je podnosio udarce u ringu, ne odričući se nikada onog najsvetijeg pozvanja, pozvanja čovečnostvi.

Čovek koji je boksao poluslep, samo sa jednim okom, čovek koji se vratio boksu nakon što je preležao žuticu, gotovo da se činio besmrtnim. No, sada u ovim tenucima, dok se Marijan Beneš bori za život i kada sve prognoze ukazuju na to da će ovaj meč verovatno nažalost da izgubi, nama ostaju sećanja koja moramo da oživljavamo, priča koju moramo da pričamo. Mit o čoveku, koji uistinu jeste besmrtan svojim delima, čovek "Hrabar kao lav, a lep kao Banja Luka".

Najlepša sećanja, jednu novu staru priču, potražili smo u srcu i mislima jedne od njemu najdražih osoba na svetu, njegove kćerke Žanet Beneš Ćulum, stomatologa, koja sa svojim suprugom i dvoje dece živi u Beneševoj voljenoj Banja Luci.

Beneševa kćerka prisećajući se svog detinjstva i porodice u kojoj je odrastala ne može da se ne osvrne na to da nikada nije bila vaspitavana u duhu toga ko je bio njen otac, te kako je imperativ u njihovoj kući uvek bio "Biti čovek".

- Njegovog uspeha i slave smo postale svesne kad je izašao film o tati. Sećam se da sam tada plakala neutešno. Svaki udarac i svaka njegova bol je bolela i mene, iako se to dešavalo davno. Tada sam postala svesna da je moj otac bio borac lavljeg srca a meke duše. I dan danas je veliki borac i vodi najtežu bitku u životu - rekla je Žanet Beneš Ćulum za "Espreso".

Dodala je još, a prisećajući se svog detinjstva, kako ju je otac, zajedno sa majkom učio da bude dobar čovek, da pomogne svima, te da ne gleda ljude po veri i naciji, jer smo svi mi naposletku "ljudi od krvi i mesa". Bilo je lako učiti sve te stvari od nekoga ko je bio čisti primer takvih načela, ali i kako je Žanet naglasila, od nekoga ko je bio skroman, nekog ko se nikada nije isticao.

Uvek je govorio da je Jugosloven, a tako je naučio i nas. Nikada se nije isticao osim u ringu. Bio je prijatelj svima! Voleo je ljude i voleo je život.

U priči o svome ocu, kćerka Marijana Beneša dodala je i kako je mnogo ponosna kada o njenom ocu govore sa oduševljenjem i poštovanjem, te kako je fascinantan način na koji je voleo ljud i život. A kako i ne bi bila ponosna kada govorimo o čoveku koji je svojom dobrotom, svojim velikim srcem bezbroj puta nokautirao svo zlo koje mu je nakon raspada Jugoslavije bilo pričinjeno?!

Nešto setnijim tonom, a pričajući o očevoj bolesti, Žanet Beneš Ćulum, rekla je kako teško priznaje da će protivnik ovog puta možda biti jači, te kako je ovo za porodicu Marijana Beneša užasno težak period. No, bez obzira na sve Marijan Beneš će za sve nas uvek biti heroj i borac mekog srca i pesničke duše.

Kako je u godinama nakon raspada Jugoslavije, u nešto turbulentnijem periodu za šampiona bilo njegovoj porodici, a kako danas gledaju na sve ono što je šampion stoički podnosio kako je znao i umeo, takođe smo pitali Beneševu kćerku, koja je naglasila kako nije niti ljuta, niti ogorčena, nego samo tužna zbog svega što je njen otac podnosio.

- Lošim emocijama ne dozvoljavam da žive u mom srcu. Pre bih rekla da sam tužna zbog nekih stvari koje su mu se dešavale, a nije ih zaslužio - rekla je Beneš Ćulum za "Espreso".

Legende se ne zaboravljaju, veliki ljudi ostavljaju trag na svetu, iako ponekad bivaju mučeni, poniženi, povređeni, razočarani, pa tako ni Marijan Beneš nije zaboravljen. Tome nam je posvedočio skorašnji događaj, tačnije iz januara ove godine, kada su mu na odeljenje neurologije u Univerzitetskom centru Republike Srpske u posetu došli bokserski šampioni i legende iz bivše Jugoslavije. Tim povodom predsednik Bokserskog saveza BiH Said Čolpa za Beneša je rekao da je ljudska gromada, te kako je sve o njemu viđeno i ispričano.

- Iskoristio bih priliku da se zahvalim bokserskom klubu Slavija i svojim kolegama bokserima iz Srbije. Mi se inače okupljamo na takmičenjima gde se družimo u mnogo boljim i lepšim situacijama. Život je okrutan i surov i ponekad se okupimo u situaciji kakva je ova. Našem prijatelju i legendi želimo što brži oporavak - rekao je Čolpa, a prenosi "FOS medija".

Na ovaj događaj osvrnula se i sagovornica "Espresa", Marijanova kćerka, Žanet Beneš Ćulum, naglašavajući kako Beneš nije zaboravljen, kako ga mnogi i danas vole i poštuju.

U Januaru su mu bokseri priredili divno iznenađenje i došli mu u posetu. Bio je jako sretan. Hvala im od srca na tome. Svakodnevno zovu i interesuju se za njegovo zdravstveno stanje.

Uvek postoje pojedinci koji zaborave na prijateljstvo i dobrotu, nastavila je Beneš Ćulum, te naglasila kako na takve ne treba trošiti reči ni energiju.

- Ne treba im zamerati. Nažalost nisu svi iskreni. Treba pažnju poklanjati svim divnim ljudima čistog srca koji su mu i u najtežim trenucima ostali iskreni prijatelji - rekla je kćerka Marijana Beneša za "Espreso".

O tome da je Beneš bez premca i celog svog života voleo Jugoslaviju, posvedočio je svojim delima, svojim rečima, svojim pesmama. Sa našom sagovornicom dotakli smo se i tog pitanja. Prisećajući se tog vremena Žanet nam je rekla kako je njenom ocu teško pao raspad "te divne države", te kako je on volio i Jugoslaviju i svoj narod.

Uvek je govorio da je Jugosloven. Tako je i nas naučio. Nije delio ljude na osnovu nacije i vere vec na dobre i loše.

Pisao je mnoge pesme, lepe pesme, baš kao pravi pesnik. Po rođenju unuka Andrije i Helene nastale su i pesme posvećene njima, ali i "svim Andrijama i Helenama ovog sveta" kako je to Beneš voleo da kaže.

- Svoju ljubav je ispoljavao zagrljajima, poljubcima, lepim rečima i toplim osmehom.Takođe svoju iskrenu ljubav je ispoljavao i kroz stihove. Voleo je da piše pesme i uživao je u tome - rekla je Beneš Ćulum za "Espreso".

U jednom od intervjua Beneš je rekao kako se nije inatio samo sa lekarima, već i sa životom, i evo i sada kada je sav taj inat, sve ono proživljeno došlo na naplatu, Marijan Beneš još jednom prkosi životu, hrve se sa njim, poslednjim atomima snage želeći da ostane u životu, koji toliko voli, još jednom uzmiče protivniku, izmiče se, bori... U toj borbi najveća podrška mu je njegova porodica i njegovi prijatelji, koji su mu sve ove godine ostali verni. Na svu sreću još uvek ima i takvih...

- Tata je bio dosta tvrdoglav i uporan. Verovao je u snagu volje. Znao je kako da ostvari ciljeve koje je sebi zacrtao ali nije znao da se čuva i štedi. Ne ljutim se na njega i ništa mu ne zameram. Volim ga takvog kakav jeste. Jer to je on. Žao mi je jedino što sebe nije čuvao da može još dugo da bude uz nas. Njegova deca i njegovi unuci su beskrajno ponosni na njega - zaključila je Beneš Ćulum za "Espreso".

Danas, dok na jednom bolesničkom krevetu leži veliki čovek, boreći se da još malo poživi, možemo da odamo počast, da se poklonimo, pred hrabrim vitezom jugoslovenskog sporta, pred čovekom, pesnikom, pred flautistom, koji nas je toliko puta "nokautirao" svojom odvažnošću, hrabrošću, svojom ljudskošću, svojim pesmama, svojim borbama i svojom veličinom, jer to je najmanje što nakon svega možemo da učinimo. I da se sećamo, uvek da se sećamo da je ne samo "Bio jednom jedan šampion", nego da još uvek jeste i da će uvek biti jedan jugoslovenski šampion. Čovek koji je ušao u ring čak 400 puta, koji je izgubio samo 29 mečeva u karijeri, čovek koji je 26 puta lomio kosti u žaru borbe, a koji je uvek ustajao jači nego ranije, ostajući veran svom pozivu, praveći čuda, praveći eksplozije u ringu čak i onda kada mnogi uopšte nisu verovali u njega. Takav čovek, Marijan Beneš, zaslužuje večnu slavu, naklon i priznanje...

Priča o Marijanu Benešu, most je koji spaja jedno prošlo i jedno buduće vreme, legenda je koja se prenosi s kolena na koleno i to uz njegove stihove. Naposletku najbolju priču ispričao je sam o sebi kako svojim delima, tako i svojim rečima.

Sport me naučio da lako se ne predajem,

da čast i ponos baš ni za šta ne dam.

Tko ne umije da gubi ni pobijedit' neće,

a i u porazu su i pobjede od neba veće...

Stihovi su pesme "Priča o meni", Marijana Beneša.

Marijane, šampione!

Bonus Video:

NE KAČITE SE SA NJOM: Evo kako boksuje Nina Seničar!

(Jovana Korica)