Srpsko jezero za koje kažu da je slatko more: Sve je pitomo, mirno i bistro (FOTO)

Odlazak u prirodu nam je i više nego potreban nakon haotičnih radnih dana, a ako tražite mesto za svoj sledeći odmor, razmislite o nekoj od prelepih banja u Srbiji. Za lekovite vode naših banja zna se još iz antičkog doba, a neka od lečilišta su jedinstvena i u Evropi.

Jedna od tih banja je i Sokobanja, koja pored lekovite vode i vazduha nudi veliki broj izletišta i istorijskih spomenika, a u njenoj blizini je i Bovansko jezero - idealno za duga uživanja pored vode.

Sokobanja je, kao termalna i vazdušna banja, očigledno bila privlačna i u Rimskom, a kasnije i u Otomanskom carstvu, a ovaj jugoistočni gradić u svojoj neposrednoj blizini krije neprocenjiva prirodna blaga.

Legende o Sokobanji

Dobro utvrđeni Soko grad bio je na meti Rimljana. Međutim šta god da su pokušavali Rimljani nisu uspevali da ga osvoje, zato su se dosetili da pregrade reku Moravicu i da potope ovaj grad. Ono što su želeli protivnicima, desilo se njima. Brana je pukla i voda iz Moravice potopila je rimsko naselje. Tako je selo pored Sokobanje dobilo svoje ime po vodi koja je istrebila selo, reč je o selu Trebič.

U srednjem veku Sokobanjom je vladala dinastija Nemanjić, a 1398. godine banja je potpala pod tursku vlast. Kao i u doba Rimljana i Osmanlije su veliku važnost pridavale Sokobanji. Zajedno sa tvrđavom Sokolac ona je bila veoma važno uporište. Turske velmože su na ostacima rimskog kupatila izgradili amam (svoje kupatilo), koje je uz rekonstrukcije sačuvano do danas. Postojalo je posebno kupatilo za žene i za muškarce, a bilo je pokriveno olovnom kupolom.

Banju ovog perioda pominjali su Konstantin Filozof u žitiji despota Stefana Lazarevića, turski putopisac Evlija Čelebija, geograf Hadži Kalfa, Vuk Karadžić, putopisac Feliks Kanic… Spisi Evlije Čelebija iz 1663. svedoče o ambijentu u banji. Sokobanja je imala dve stotine kuća, prekrivenih drvetom, šest džamija, dva manja hana, dve turske osnovne škole, i medresu – versku muslimansku školu. Imala je veoma čisto i uređeno kupatilo koje su posećivali gosti iz Turske i Male Azije.

U periodu borbe za oslobođenje od turske vlasti, za Sokobanju najznačajnija ličnost je Hajduk Veljko Petrović. U I srpskom ustanku on je u dva navrata osvajao banju pod Ozrenom, da bi u njoj živeo zajedno sa svojom ženom, Čučuk Stanom od 1810. do 1813. godine, ipak godina koja se uzima kao konačna pobeda srpskog stanovništva u Sokobanji je 1833. godine.

Tada je dolaskom Miloša Obrenovića proterano tursko stanovništvo iz banje, promenjena je demografska struktura, renovirana su kupatila, a posećenost banji naglo raste, ona se ekonomski razvija i nastanjuju je Srbi iz raznih krajeva. Srpski vladar, Knjaz Miloš Obrenović prvi put je posetio banju 1834. godine, i od tada je koristio lekovita svojstva termalnih izvora da bi se lečio od reume, prenosi portal banjeusrbiji.

A, ako ste željni onog pravog letnjeg uživanja kraj vode, a boravite u ovoj banji, posetite Bovansko jezero.

Gde se nalazi Bovansko jezero?

Nalazi se na Sokobanjskoj Moravici kod Bovna između Sokobanje i Aleksinca.

Jezero je veštačka akumulacija nastalo gradnjom brane 1978. godine, u sistemu regulacije sliva Morave i hidrocentrale "Đerdap" sa zadatkom da zadrži nanose brdskih i planinskih reka, a istovremeno da akumulira velike količine vode.

Letnje aktivnosti na jezeru

Kupanje i sunčanje su svakako dve stvari koje nam prve padaju na pamet kada pomenemo reč plaža i takva je situacija i kod Bovanskog jezera, koji ima zaista veliki broj uređenih plaža.

Jedna od najomiljenijih među turistima jeste Crvena zemlja, koja je veoma blizu samog sela Bovan, a nalazi se na delu gde je jezero najšire, a gde je voda najdublja.

Ovo je jedna od najomiljenijih i najposećenijih plaža na Bovanskom jezeru.

Bovansko jezero je veoma pitomo, ono je bistro i mirno, nema virova i strujanja vode, pa je tako veoma bezbedno za kupanje.

Tokom leta možete da uživate u sportskim aktivnostima, poput odbojke, možete da vozite pedaline, da veslate ukoliko volite, ali i da jedrite.

U blizini jezera postoje brojni kafići u kojima se možete osvežiti.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / Iris Krdžić/ Prenela: A.P)