"NEMAMO PRAVO NA BESPLATNU KARTU ZA BUS NI BANJU": Vladimir nam je ispričao kako žive osobe sa hendikepom u Lapovu

Vladimiru Kojaniću iz Lapova život je bio maćeha, više je gladovao nego što je jeo, dok je njegovo narušeno zdravlje rezultat nesrećnog slučaja izazvanog jako nehumanim uslovima u kojima je ceo svoj život proveo.

Do prošle godine je bio prinuđen da sa svojim teško bolesnim ocem živi u kontejneru veličine svega petnaest kvadratnih metara, u maloj limenoj kućici u kojoj nisu imali elementarnih uslova za život. Zahvaljujući humanitarnim sredstvima sagrađena mu je nova kućica.

Njemu je konstantovana višestruka ometenost, poremećej u ponašanju i epilepsija.

U međuvremenu je Vladimir doživeo i povredu noge kada su mu pokidani ligamenti. Tako da mu dodatan problem predstavlja i to što je prinuđen da se svuda kreće šakama.

On se sada saoseća sa ljudima koji imaju neki telesni invaliditet i razume šta znači kada neko ne može da se kreće bez pomagala. Zbog toga je rešio da za naš portal progovori o teškom položaju osoba sa invaliditetom u Lapovu.

Kako kaže, većina institucija u Lapovu se nalaze na spratu u zgradama koje nemaju lift i to predstavlja veliki problem i za mlade i za stare invalide.

"U opštini Lapovo sem par rampi koje su napravljene od betona i koje su nameštene u svega nekoliko ustanova, nikakva druga pristupna pomagala nemamo. Mahom se institucije nalaze na spratu kao što je u slučaju Centra za socijalni rad. Lift ne postoji u većini zgrada i kako sada ja sa štakama ili neki invalid u kolicima da se popne i da preda dokumenta. Jako je naporno i bez nečije pomoći je to prosto nemoguće", započinje priču Vladimir.

Vladimir kaže da osobe sa invaliditetom u Lapovu nemaju nikakva prava. Nemaju pravo na besplatna pomagala, niti imaju pravo na odlazak u banju na odmor.

"U Lapovu ne postoji nijedno "udruženja invalida". Ne postoji ni jedna jedina organizacija koja bi stala na stranu nas invalida, koja bi "pogurala" našu priču, koja bi nam izašla u susret i koja bi se kroz institucije na legalan način izborila za naša prava. Mi invalidi u Lapovu u 21. veku nemamo pravo na besplatnu kartu u autobusu. Nemamo pravo na plaćeni odlazak u banju, nemamo pravo na besplatna pomagala", objašnjava Vladimir Kojanić.

Da stvar bude još teža, invalidi u Lapovu nemaju pravo ni na besplatnu autobusku i železničku kartu.

"Nama je to pravo zagarantovano zakonom i da stvar bude još gora mi to pravo ne možemo da ostvarimo. Mi moramo da se prijavimo da živimo na teritoriji Kragujevca. Dakle da bi invalidi mogli da imaju pravo na besplatan gradski, međugradski i železnički prevoz, oni moraju da imaju prebivalište u Kragujevcu", odgovorno tvrdi Vladimir.

Kako dodaje, vaninstitucionalna borba za pravo invalida je nemoguća. Zbog toga je neophodno da se hitno osnuje udruženje.

"Više puta sam razgovarao sa ljudima koji su invalidi i mi se slažemo po pitanju ovih problema u Lapovu. Smatramo da je neophodno da osnujemo naše udruženje u okviru opštine. Na taj način ćemo lakše moći da završavamo administrativne poslove. Ja ne vidim nijedan drugi način da napokon ostvarimo prava na rad, na školovanje i na lečenje", zaključuje Vladimir Kojanić.

U međuvremenu smo poslali pitanja na imejl adresu opštini Lapovo, ali nismo dobili nikakav odgovor na ovakve tvrdnje.

Podsetimo, Vladimir Kojanić je do prošle godine bio prinuđen da sa svojim teško bolesnim ocem živi u kontejneru veličine svega petnaest kvadratnih metara, u maloj limenoj kućici u kojoj nisu imali elementarnih uslova za život.

Iako siromašan čovek koji živi u jako teškim uslovima, bez elementarnih stvari poput interneta, Vladimir svoju bedu ispunjuje pišiću knjige i pripovetke, a svakodnevne inspiracije crpi iz svedočanstava ljudi iz brojnih mesta koja redovno obilazi.

Vladimir ne odustaje i želi da se bori koliko god je potrebno, on ima planove i za budućnost, a jedan od njih je i da se srećno oženi i osnuje svoju porodicu.

"Planiram da se oženim sledeće godine i da osnujem svoju porodicu. Što se tiče posla, nadničim tu i tamo, sve zavisi od toga koliko mi zdravstveno stanje to omogućava. Ali, trudim se i ne oklevam, želim da živim život dostojan čoveka.", izjavio je ranije Vladimir.

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)